Čuveni autor filmske muzike (Nacionalna klasa, Balkan ekspres, Otac na službenom putu, Tito i ja, Tango argentino…)

Zoran Simjanović: Mi možemo svašta da napravimo, samo ništa da sačuvamo (INTERVJU)

Da li možete da zamislite život bez muzike iz filmova Nacionalna klasa, Balkan ekspres ili serije Grlom u jagode? Kompozitor koji ih je napisao tvrdi da ih nije lično on sačuvao, najverovatnije bi otišle u zaborav i nepovrat.

Zoran Simjanović, a mnogi ga nazivaju srpskim Morikoneom, u Leskovcu je predstavio treći tom Antologije sprske popularne pesme i prvi put u gradskoj Narodnoj biblioteci, ponet atmosferom, posle više od 15 godina zasvirao jednu od svojih kompozicija, baš muzičku temu iz serije Grlom u jagode.

“Mi možemo svašta da napravimo, samo ništa da sačuvamo. Svu tu muziku da sam nekom dao, to bi nestalo. Ja sam shvatio, prvi put kada sam izgubio neke dve tri muzike iz televizije, da to ne sme da se daje. I onda sam sve nosio kući i čuvao. Na isti način je svoju muziku sačuvao i Bata Kovač i neki drugi ljudi”, ističe Simjanović.

Zato već decenijama unazad pokušava da realizuje ideju formiranja nacionalne Medijateke.

“To bi bilo mesto gde bi mogli da čujete muziku svih naših autora. Nešto poput Kinoteke, ali bogatije. Možda me neko i posluša”, nada se.

Kaže, danas živimo u raštimovanom vremenu, ali je optimista i nada se da će neke buduće generacije da se samo krste nad onimm što smo mi danas slušali.

“Šta ostaje? Ostaje ukus ljudi. I to je ono što mene ozbiljno brine. Ako ti skupiš na koncertu jedne folk pevačice 100.000 ljudi na Zvezdinom stadionu, to je ozbiljna stvar. Oni u glavama imaju tu muziku. Slušao sam ljude od po 30,40 godina, oni svi pevaju kao Ceca. Zavijaju, zanose. Ja lično nemam ništa protiv Cece, neka peva šta hoće, ali imam problem sa tim što je ona nametnula narodu taj neki svoj ukus i ti ljudi će i svoju decu učiti da pevaju te pesme. Ja se nadam da će se vremenom to izgubiti I da će se ljudi za nekih trideset godina krstiti kada čuju šta se slušalo i šta se dešavalo”, komentariše Simjanović.


Šetajući Leskovcem prošao je i pored spomenika Tomi Zdravkoviću i stao pred njim zapanjen. Čime, i kako se seća svog prijatelja i legendarnog kralja kafane, kako je Tanju Bošković napravio pevačicom, šta misli o internetu i autorskim pravima, pogledajte detaljnije u razgovoru koji smo napravili sa ovim umetnikom za kog među mlađim generacijama danas retko ko zna, iako I klinci obožavaju njegove kompozicije:

U nastavku vas podsećamo na pojedina remek dela Zorana Simjanovića

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Gospodin čovek i umetnik i zanatlija!
    Bravo i za Moldera.

  • Биће сачувана од заборава..Да су ремек дела ремек су дела, ај сад да не хвалим много српског Мориконеа, јер пет мојих композиција чаме у Сокоју.

  • Са њима, свашта.Ништа без њих!

vaš komentar