Žrtvama savezničkog bombardovanja Leskovca polažu vence i oni koji su zabranjivali da se o njima govori i piše

Došlo je krajnje vreme da se zapitamo zašto smo dozvolili a ne zapravo zabranili leskovačkim istoričarima – komunistima koji su u brojnim knjigama o partizanskim podvizima najveću tragediju grada Leskovca decenijama ignorisali, a desila se na današnji dan, 6. septembra kada je Leskovac sravnjen sa zemljom. Poginulo je oko dve hiljade ljudi.

Da li zato što je grad bombardovala saveznička alijansa u kordinaciji sa Narodno oslobodilačkim pokretom pa su ti, danas penzionisani istoričari, po naređenju i uverenju zabranjivali istinu sve do pada komunističkog sistema da se o najvećem stradanju njihovih očeva i dedova napiše i jedna jedina reč. A danas, njišući se niz politički vetar, podignute glave polažu vence na spomen česmi u centru grada.

Ako ostavimo po stranu licemerstvo Hranislava Rakića, koji je četiri decenije bio direktor Narodnog muzeja Leskovac i proganjao one koji su početkom devedesetih godina prošlog veka pisali istinu o tom bombardovanju,  a pokušao čak i da osujeti istorijske činjenice zlatnog doba Leskovca između dva rata samo zato što sa njim komunisti nisu imali nikakve veze, zapravo je poražavajuća činjenica da se jutros na obeležavanju najtragičnijeg dana za naš grad pojavilo svega dvadesetak predstavnika vojske, lokalne vlasti, naslednika pokojnika i slučajnih prolaznika.

“Današnji dan bi trebalo da se proglasi za dan žalosti grada Leskovca jer nikada u njegovoj novijoj istoriji u jednom danu nije stradalo toliko civila i nikada Leskovac u jednom danu nije porušen do temelja, bar njegovo najlepše gradsko jezgro. Tog dana Leskovac je sravnjen sa zemljom i nestalo je možda i do 4.000 ljudi, po nekim istoričarima. Umesto da vence polažu najviši zvaničnici ovoga grada i potomci, umesto da se Leskovčanima napuni trg, prisustvo ostarelih partizana i krojača lažne istorije i njihovo polaganje venaca vređa dostojanstvo grada i nedužne žrtve ovog stravičnog bombardovanja za koje su nalog dali upravo Titovi partizani”, ocenjuje urednica portal juGmedia Milica Ivanović, koja se kao novinar decenijama bavi ovom tematikom.

Prve bombe pale su u 12:18 sati, a broj poginulih i ranjenih nikada nije ustanovljen. Procene se kreću od 2.500 do 4.000 hiljada stradalih, dok je centar, staro jezgro grada, potpuno bio razoren.Porušeno je i oštećeno ukupno 1.840 objekata.

Na današnji dan je Leskovac sravnjen sa zemljom

Povodom 76 godina od savezničkog bombardovanja Leskovca, nekoliko delegacija položilo je jutros vence na Spomen česmi stradalim Leskovčanima u ovom tragičnom događaju.

„Pred spomenikom smo koji simbolizuje jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Leskovca i dužni smo da sa posebnim pijetetom to i pokažemo, ne samo polaganjem cveća, već i večitim sećanjem sadašnjih i budućih generacija u ime preko hiljadu poginulih nedužnih civila, koji su svojim životima platili cenu borbe protiv najvećeg zla u istoriji čovečanstva – fašizma. A samo mesec dana iza brutalnog bombardovanja grada stigla je sloboda plaćena krvlju onih koji su znali da to imperativ opstanka i postojanja. Zato je spomen česma pravi simbol trajanja sa bistrinom vode koja ne prekida nikada svoj tok“, kazao je danas ispred Gradskog odbora SUBNOR-a obratio prof. dr Živan Stojković.

Tog dana je u gradu bilo svega stotinak nemačkih vojnika, a negde u potezu gde se danas nalazi Osmospratnica igralo se kolo u čast rođendana kralja Petra drugog. A okolo grada se vodila borba protiv fašista i borba protiv četnika. Pobednik u građanskom ratu je već bio poznat. Zar su morali pobednici da budu baš toliko okrutni?

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

  • sedeo drug kocha i sa stare planine gledao naredjeno bombardovanje JVuO-Cetnika..kaze u gardu oko 2000 nemaca…a ono nasi..JVuO…inace grad Leskovac i Vlasotince su oslobodjeni 31 avgusta na isti dan a dan oslobodjenja u oktobru slave komunisti danom masakra-bombardovanja nad JVuO u Leskovcu…da drugovi Grad je oslobodjen 31 avgusta od strane cetnika citaj JVuO…koji crni oktobar..crveni su poceli da se pojavljuju krajem 43-ce godine…i to uglavnom drukare i oni sto su otimali seljacima hranu i stoku….a ove komunjare sa slike treba dobro motkom izmlatiti sada…

    • Evo, zbog ovakvih nabeđenih znalaca srBske istorije još uvek imamo podele u društvu. Ima ih i na drugoj strani. Prijatelju, predlažem ti da konsultuješ prof. dr Ivana Becića, vrsnog leskovačkog istoričara, koji je, takođe i monarhista po ubeđenju i poštovalac JVuO ili ti četnika, ne tzv Nedićevaca koji su bili u gradu septembra 1944. Beca da ti održi čas istorije da se ne brukaš pred drugari uveče pred zadrugu. Ako nećeš, ima na internetu da se nađe Meklejnova autobiografija, ni malo ideološki obojena, već sa faktografskim opisima operacije Ratvik (Pacovska nedelja) čiji je deo bio bombardovanje Leskovca i koja nije bila nikakva strateška greška ili namera. Upoznaj se malo i o samoj avijaciji, bombarderima. Odgledaj film ili seriju Kvaka 22, pa će ti biti jasnije zašto su i kako bombardovali Leskovac.
      Umesto da se sećamo nevinih žrtava, mi po hiljaditi put plačemo nad sudbinom i govorimo da nas mrze, nas šačicu jada na ovom trećem kamenu od Sunca.

      • Historical, hvalite me usta moja. Koji ti beše broj ĉlanske knjiźice SNS.

  • Убица се увек враћа на место злочина!! Слава невиним жртвама бомбардовања!

  • Svake godine isto pitanje postavljate drugarice Milice i ako je u potpisu clanka drug Marinkovic. Vidite sve te zrtve tada su bile nebitne. Zasto? Zato sto po misljenju komunisticke vojske su trebali da ucestvuju u borbi sa neprijateljem a ne da sede po kafanama i ispijaju espreso u Safari. Leskovac je tada bio primer grada sa razvijenom kapitalistickom privredom i to nije odgovaralo buducem rezimu. Lakse im je bilo da zamole saveznicke snage da istovare tone bombi na centar gde su bili uglavnom objekti kapitalista i time smanje posao za licnim angazovanjem. Iz istog razloga su i streljani mnogi bogatasi u Slavniku ili im se gubi svaki trag. Stvaranje novog sistema i brisanje sve sto bi moglo da podseca na stari. Brisanje po svaku cenu.

  • Највећа зла у двадесетом веку: фашизам, нацизам и комунизам подједнако.

  • Ma Draza i ovi njegovi snsovci su nas oslobodili.Partizani i antifasisti uzivali po sumama.

vaš komentar