Teta Vidina kapija

Teta Vidina kapija
Podeli:

Orahova šuma, rastinje i visoka trava, kapija uvezana zarđalom žicom i tamo iza urasli zidovi kuće oko koje u leto bujaju žalfija i divlje zelje, jedini su sa ulice vidljivi tragovi nekadašnjeg života naše “teta Vide” i njenog muža koji su iz Beograda došli da penzionerske dane provedu u rodnom kraju.

Napravili su topli dom s mirisima kolača i kafe, u dvorištu zasadili orahe, cveće i žalfiju, a lepa i gospodstvena teta Vida, s naglaskom koji kod mene i ostale dece nije ostao neprimećen, izazivala je divljenje.

I sada je vidim kroz zarđalu i zakatančenu kapiju: Lepa, uspravnog, gospodskog hoda, prosede kratke kovrdžave kose i sa uvek blagim osmehom na licu.

A tek njena duša, mekana i nežna: “Sine, dođite na kaficu i kolače”. Kao da je juče bilo, kao da me od tih poziva ne dele godine i decenije

Često je kafenisala i sa mojom tetkom, koja je živela preko puta. Sede na malim drvenim stolicama, a na onoj većoj između šoljice sa kafom.

Uvek lepo obučena i nasmejana. Pamtim teta Vidine džempere i onu sitnu, damsku dugmad na njima, i baš ta sitna dugmad davala su joj, bar u mojim očima, osećaj posebnosti.

Umrli su pre nekoliko godina. Od tada, tu niko više ne živi, samo ponekada, po koji komšija u rano proleće, uđe u teta Vidino dvorište kroz polomljenu ogradu, da ubere zelje koje je davno zasadila i mladu koprivu, jer je tu čista.

Žalfija je ono po čemu još svi u komšiluku  pamte teta Vidu. Tu lekovitu biljku, za koju niko od nas tada nije ni znao da postoji, teta Vida je donela odnekud, zasadila i svima u okolini dala po koren, za lek. Tako sada, sve njene komšije imaju po grm ove biljke, a  njena žalfija je verovatno, iako ugušena rastinjem, još uvek tu negde.

Zarđalu kapiju, vezanu žicom i kuću iza, ono što je ostalo iza teta Vide i njenog muža, gledam skoro svakog dana, a sa pogledom na to parče divljine ide redovno i tuga za prohujalim vremenima i osećaj o prolaznosti.

E, moja teta Vido..draga moja gospođo iz minulih dana, da li si znala da će tvoje dvorište opusteti, zarasti u korov i orahovo granje, da će komšije zazirati od tvog nekada malog raja?

Iza teta Vide i njenog supruga ostala su njihova deca i unuci. Žive tamo gde su i rođeni, daleko od roditeljske kuće. Zašto ? Koliko puta sam se pitala, zašto baš teta Vidino dvoriste i kuća da ostanu bez zivota? Nisam našla odgovor.


Podeli:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala. Administratorima juGmedia portala se možete obratiti ovde.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

  1. A gde se nalazi teta Vidina kuca?




    3



    1
    Odgovori
  2. Mrzim tetanje i čikanje 13. jula 2018., 9:57 pm

    Tete i čike su neke tamo osobe dok si adolescent.




    2



    4
    Odgovori