SOCIOLOG ANA JANKOVIĆ O UZROCIMA I POSLEDICAMA VRŠNJAČKOG NASILJA

Vršnjačko nasilje odraz stanja u društvu i nekvalitetnih porodičnih odnosa

Preventiva je u učenju dece da se konflikti rešavaju konstruktivno. Kod dece bi trebalo da se razvija empatija, veština komunikacije, tolerancije, da se uče da na jedan konstruktivan način rešavaju problem. Mislim da takve vrste prevencije u našim školama nema, pa onda nam deca kasnije izrastaju u egocentrične ličnosti
Vršnjačko nasilje odraz stanja u društvu i nekvalitetnih porodičnih odnosa
Podeli:

Slučajevi vršnjačkog nasilja u školama odraz stanja u društvu i nekvalitetnih porodičnih odnosa, a stručnjaci su saglasni da uzroci ove pojave imaju uporišta kako u društvu, tako i u porodici.

Sociolog Ana Janković iz Vranja, kaže da je vršnjačko nasilje u porastu i da je reč o društveno kompleksnom problemu koji mora da se sagledava, a samim tim i rešava iz različitih uglova i istovremeno.

Kada kažem istovremeno, mislim da moraju da se uključe u rešavanju tog problema i porodica, škola, kao i druge institucije, službe socijalne zaštite do samog vrha, ministrastva. Pošto smo društvo u tranziciji, znamo da smo preživeli ratove, i dalje su nestabilne ekonomske situacije, političke, i sve to ostavlja posledice, pre svega na porodicu i porodično okruženje, pa se onda dešava da nam deca polaze u školu nesocijalizovana, a to znači da nisu emocionalno sazrela u meri u kojoj bi trebalo da budu zrela“, kaže Jankovićeva za Jugmediu.

Prema njenim rečima, deca nisu sazrela emocionalno upravo zbog različitih društvenih okolnosti, roditelji su preokupirani egzistencijalnim problemima zbog čega se zanemari dublja komunikacija sa decom koja bi trebalo da dovede do određene vrste zrelosti.

Tako se formira jedna grupa agresivne dece. S druge strane, postoje deca koja imaju i previše ljubavi, pa kažemo da su ona razmažena. Za njih ne postoje pravila, ona uđu u školski sistem, a ne znaju šta se može, šta se ne može. Nema granica jer nisu postavljene ni u porodici. I to spada u neku vrstu nesocijalizacije“, ističe Jankovićeva.

Onda, kako kaže, nastaje problem gde nastupa škola koja treba da bude vaspitno obrazovna ustanova.

Smatram da je škola odavno izgubila funkciju vaspitanja zato što su nastavnici zaplašeni različitim zakonima i pod stalnim su pritiskom. Koliko znam, sada mogu samo ukorom da kazne decu. Nemaju moć da sankcionišu kada dođe do nasilja. U svemu tome, bitan faktor je odnos roditelja i nastavnika, koji su danas u jednoj neprijateljskoj korelaciji. U ranijem školstvu, nastavnik i roditelj bili su saveznici, a sada mi se čini da se to preokrenulo“, kaže Jankovićeva.

Kada nastavnik pozove roditelja da mu ukaže na neprikladno ponašanje deteta, dodaje, roditelj odmah zauzima odbrambeni stav, to lično shvata i nastaje okršaj.

To ponekad ide toliko daleko da roditelji čak prete nastavnicima advokatima, sudovima i to je ogroman pritisak na školstvo. Zbog toga smatram da su nastavnici nemoćni. Sve što bi školstvo moglo da preduzme, mora uz saglasnost roditelja i to dovodi do jedne paradoksalne situacije“, objašnjava naša sagovornica.

Nasilje je, ističe, u stvari konflikt, i ono uvek nastaje zbog nekog konflikta.

Preventiva je u učenju dece da se konflikti rešavaju konstruktivno. Kod dece bi trebalo da se razvija empatija, veština komunikacije, tolerancije, da se uče da na jedan konstruktivan način rešavaju problem. Mislim da takve vrste prevencije u našim školama nema, pa onda nam deca kasnije izrastaju u egocentrične ličnosti. To je slučaj kada gledamo da se oni biju u grupama, pa jedna grupa snima, posmatra i navija, a druga grupa dece je tamo negde totalno nezainteresovana“, navodi Jankovićeva.

Vršnjačko nasilje je, ističe, paradigma onoga što se dešava u društvu.

Postoji visok stepen netolerancije, isključivosti, loše komunikacije što se preslikava i na decu. To je jedna patologija, jer je nasilje ekstremno ponašanje“, ističe Jankovićeva.

Ona ne zanemaruje i uticaj medija kao važan faktor socijalizacije.

Medijski sadržaji, rijaliti programi, prepuni su nasilja, i to deca polako prihvataju kao deo jedne vrednosti, kao nešto što je normalno, a nije“, zaključuje Jankovićeva za Jugmediu.


Podeli:
  1. a sto su nam nekvaliteni porodicni odnosi ,veliki vodja kaze da je med i mleko ??? prosek plate 40/50 somica? a i ovi psiholozi na drzavnim jaslama samo piju kafe i nista ne rade po ceo dan…prozivod naprdnog napredka!

Comments are closed.