Da li oni koji decenijama kinje Srbiju oko ulaska u Evropsku uniju znaju da je baš čovek rođen u Srbiji, u okolini Leskovca, udario temelje takozvane zapadne civilizacije i da li ponekada mi koji živimo na ovim prostorima boreći se za vodovod, kanalizaciju i asfaltirane ulice, imamo svest o tome da je u našem kraju još pre 1500 godina postojao grad koji je imao sve to, pa, čak, i kuće sa podnim grejanjem, što je za većinu i danas samo san?
Ovo pitanje nameće se samo listanjem istorijskog i kulturnog nasleđa leskovačkog kraja, a čovek čija dela fasciniraju naučnike i o kome u nastavku priče o istoriji leskovačkog kraja pričamo sa kustosom i arheologom ovdašnjeg Narodnog muzeja Nebojšom Dimitrijevićem, je poslednji rimski car Justinijan Prvi, rođen tridesetak kilometara od Leskovca.
Poslednji cezar
Rimsko pravo koje danas poznajemo i koje je osnov savremenih građanskih prava civilizacije i koje se kao predmet uči na svim pravnim fakultetima u svetu, zapravo je Justinijanova kodifikacija rimskih zakona. Justinijan Prvi je i čovek koji je uspeo da ponovo ujedini istočno i zapadno rimsko carstvo, on je čovek koji je sagradio remek delo Aja Sofiju i zapadnu prestonicu carstva izmesti iz Rima u Ravenu. On je čovek i vladar s naših prostora, najobrazovaniji rimski car, čovek s čijom vladavinom se završila antika i mnogoboštvo i hrišćanstvo uveo na velika vrata.
Leskovačka kotlina s petorečjem nalik na opis raja u Starom zavetu
„To je poslednji rimski car koji je vladao istočnim i zapadnim carstvom, to je poslednji rimski car koji je govorio latinskim jezikom. Kasniji carevi govoriće grčkim jezikom, pisati grčkim pismom nazivaće se bazileusi (basileus), neće više biti cezari“, priča Dimitrijević.
Car Justinijan rođen je 483.godine naše ere u blizini arheološkog lokaliteta Caričin grad kod današnje varoši Lebane, koja se prvi put pominje tek u 15.veku, i zvao se Flavije Petar Savatije. Istoričari tvrde da je potomak romanizovanih Tračana i Ilira, dakle balkanskih starosedelaca, a ima i onih koji mu pripisuju slovensko poreklo jer je sve svoje bitke osvajao s vojskovođom Velizarom, mada se kao car borio protiv slovenskih plemena, za koje se opet u poslednje vreme sve češće tvrdi da su takođe na Balkanu živeli pre rimskih osvajača.
„Postoje različite teorije da je bio Sloven i Tračanin. Moguće je, ali justicija, pravda, je latinski izraz, a slovenska ekvivalentna reč je bila upravda“, objašnjava Dimitrijević, inače jedan od najboljih srpskih vodiča.
Kako čovek koji je rođen u leskovačkom kraju, u porodici seljaka, postaje car najmoćnijeg carstva u svetu, u šestom veku nove ere?
„Imao je ujaka Justina, koji je bežeći od lošeg života, od ekonomskih nedaća otišao u Konstantinopolj, današnji Istanbul. Čovek nije imao akademsko obrazovanje, nikakav zanat, mogao je da postane samo vojnik, ali uspeo je kao odličan vojnik da dogura do kapetana carske garde, da bude čovek koji je komandovao odredom vojske u carskoj palati. Kada je car koga je on štitio preminuo, a car je bio bez naslednika, Justin je izglasan za novog cara. Ne zna se tačno kako je do toga došlo, da li zahvaljujući vojsci ili novcu jer se Justin kao general u međuvremenu obogatio“, priča Dimitrijević ono što kao vodič sa vidnim žarom priča i mnogim stranim diplomatama i naučnicima koje put nanese u Leskovac i koji ne propuste priliku da obiđu leskovački muzej i grad koji je Justinijan Prvi podigao tamo gde se rodio, Caričin grad.
Caričin grad živeo je samo 80 godina, od 535 do 615. godine nove ere
„Iz leskovačkog sela doveo je svog sestrića, mladog Petra Flavija Savatija i njegovu sestru Rigelantu. Petar je dobio novo ime – Justinijan. Sve ono što Justin nije imao u svom mladom životu, njima je omogućio. Justinijan, to jest Petar, imao je najbolje vojno i crkveno obrazovanje, on je pisao crkvene pesme, trakte, bio je jedan od najobrazovanijih svog vremena. Justina nasleđuje njegov posinak Justinijan, koji je bio vladar iz senke još za života svog ujaka. Novi, mladi, car bio je snalažljiv, dobar državnik, dobar pregovarač, veliki graditelj, a pored sebe je imao ženu Teodoru iz najnižih slojeva Konstantinopolja, koja je znala kako se politika reflektuje na narod i mase. Bila je njegova siva eminencija i jedan od najpoznatijh ženskih likova iz tog istorijskog perioda“, priča naš sagovornik.
Justinijan je 529. godine zatvorio sve nehrišćanske filozofske škole pa i onu najjaču Platonovu Akademiju u Atini. Smatra se da je za hrišćanstvo učinio mnogo više od cara Konstantina. Prvi je rimski car slikan s krstom
S Justinijanom Prvim, rođenim u leskovačkom kraju, kome se vraćao i kao car, se završava antika i počinje hrišćanski srednji vek.
Mali Konstantinopolj kod Leskovca
„Bio je tašt čovek i veoma okrutan. Da biste upravljali carstvom, niste mogli bili blagi. Javljale su se bune, dizali se uzurpatori, i da biste držali sve pod kontrolom, morali ste da budete ličnost, karakter. Pošto je bio svestan svoje moći on je dao da se pored sela ili baš na mestu gde se rodio, napravi grad Justinijana Prima jer je, verovatno, smatrao nedostojnim da se car rodio u selu. To je bio grad koji je pre 1500 godina imao kanalizaciju, vodovod dugačak 20 kilometara, popločane ulice, podno grejanje, znači, grad koji je bio bukvalno mali Konstantinopolj po svojoj konfiguraciji, brojem crkava i dostignućima uloženim u njega. Leskovac je dobio kanalizaciji i vodovod pre 90 godina, oni su to imali pre 1500 godina, popločane sve ulice, podno grejanje i danas nedostižno za većinu stanovnika. U samom
gradu pronađeno je 15 crkava i bazilika, sve su one različitog oblika. Jednostavno, ako želite da izučavate ranohrišćansku arhitekturu nemate potrebe da idete do Sirije i do Portugala, dođite u Caričin grad. Imate i dvojne i trojne bazilike i trikonhalne i četrikonhalne bazilike, i sve su te crkve bile ukrašene podnim mozaicima, zidnim freskama, mermerom i zlatnim vitražima“, priča Dimitrijević.
Ako želite da izučavate ranohrišćansku arhitekturu nemate potrebe da idete do Sirije i do Portugala, dođite u Caričin grad
Zanimljiv je i podatak da je Justinijan zaslužan i za početak i razvoj proizvodnje svile van Kine.
Svilena buba
„Poslao je dva monaha u Kinu koji su prošvercovala svilenu bubu u šupljem dudovom štapu. I krenula je proizvodnja svile u Konstantinopolju i na grčkim ostrvima. Zahvaljujući proizvodnji svile, Konstantinopolj će da doživi do 15.veka, koliko je doživeo, ekonomski procvat jer je svila bila veoma skup proizvod. On je, zapravo, Kinezima uzeo hleb iz ruku“.
U vreme Justinijana nije bilo katolika i pravoslavaca, već hrišćana koji su verovali da je Hrist samo bog – Monofiziti, i onih koji su verovali da je Hrist i bog i čovek – Duofiziti. Car Justinijan, koga srpska pravoslavna crkva slavi kao sveca, je bio Duofizita, koji su na kraju pobedili posle dva crkvena sabora, a na inicijativu samog cara.
Caričin grad i univerzalno naslađe
Iako se iskopavanja rodnog mesta poslednjeg rimskog cara vrše od 1912. godine, još nije pronađen natpis na kome bi pisalo da se radi o Justinijani Prima, ali je u ostacima jedne od crkava pronađen pečat s njegovim monogramom.
„Da bi neko uložio toliko novca, da podigne grad od nule, skrajnut s glavnih puteva, da dovede najbolje majstore, da toliko mozaika i crkava naparavi, on je morao da ima debeo razlog, jer se u to vreme ratovalo i na istoku i na zapadu. U vreme kada je obnovio Beograd i Skoplje, uporedo je gradio novi grad sa vodovodom koji, bukvalno, parira vodovodima u najvećim rimskim gradovima i sa svim ondašnjim tehničkim dostignićima, znači neko je morao da ima veoma dobar razlog da to uradi, a jedini takav razlog je da se u naš kraj bace tolike pare jeste da on u tom kraju bude i rođen“, smatra Nebojša Dimitrijević.
Car Justinijan, odnosno njegovo vreme danas se naziva rana Vizantija, a ljudi koji su tada živeli na istočnoj strani carstva – Vizantinci, što je, kaže naš sagovornik, sasvim pogrešno.
Romeji ne Vizantinci
„Da možemo da vratimo te ljude u to doba i da ih nazovemo Vizantincima, ne bi znali o čemu pričamo jer je ta reč u njihovom vremenu bila nepoznata, budući da su sebe nazivali Romejima. Izraz Vizantija i Vizantinci datira iz 18. veka, a uveo ga je sasvim neopravdano Hieronimus Fulf, nemački istoričar. On je čitavom carstvu naziv dao na osnovu Bizantiona, stare grčke kolonije iznad koje je podignut Konstantinopolj. Inače, i samo ime ovog grada je Drugi Rim, tako ga je Konstantin zamislio. Dakle, oni su sebe zvali Romejima, oni su pripadali rimskom carstvu“.
U vreme kada se Petar, odnosno, Justinijan rodio nepoznato je kakvo je ime imao današnji Leskovac – Glubočica, Dubočica ili neko treće, ali o tome u narednom tekstu. Sada još jednom o Justinijanu, čoveku koji je udario temelje zapadne civilizacije.
„U vašem kraju rodi se čovek koji je definisao nešto što danas znamo kao zapadna civilizacija, ona iz koje nas na neki način isključuju i daju nam šargarepu da je pratimo. To je jedna velika ironija“, zaključuje naš sagovornik Nebojša Dimitrijević.
(Nastaviće se)
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Za titulu „Iustiniana Prima“ se bore i Skoplje, Ćustendil i Ohrid, koji takođe imaju podjednako labave dokaze. Naravno navijamo za naše.
Oni da lazu,ali,9 poslednjih imperatora su s juga Srbije.Predtonica Srbije je u 7-om veku bio Ohrid,to su potvrdili Nemacki istoricari,a sto je najlepse postojali smo mnogo pre toga.To koliko je stara nasa civilizacija tek ce arheolozi da se iznenade.
Slaźem se, jer nemci ne bi bili „nemci“(na srpskim jezicima) ili „alamani“ (fr.) da nisu dobro organizovano pleme lažova.
Reći „naša“, „vaša“, „njihova“ civilizacija za nešto od pre 1.000, 2.000 ili više godina je nacionalno zamlaćivanje:
Ako su pravili decu prosečno sa dvadeset godina, tj. jedna generacija je 20 godina, onda su pre 20 godina bila živa naša 2 pretka, pre 40 godina 4 pretka, pre 60 god 8 pretka,.. pre 200 god 512 pretka, pre 500 god 16.777.216 pretka, pre 1000 godina 562.949.953.421.312 pretka, što dokazuje da smo svi na svetu familija i da su se ranije, pošto nije bilo stvarno ovoliko ljudi, venčavali i rođaci, dalji ili bliži ne znam, mada prema Skupštini Srbije gledajući onda bliži.
Ti si ipak simpatičan momak, bez obzira što ponekad baš i ne znaš o čemu govoriš. Ali napreduješ u svakom pogledu i to svakodevno. ?
Da to ne mislim ozbiljno, ne bih na tebe ni obratio pažnju. A ti si prvi posle mnogo vremena! Poslednji koga sam na sličan način primetio na ovom portalu je kasnije objavio „knjigu“. Ovo shvati bez uvrede! Ako možeš naravno.
A sad zapamti sledeće:
– Matematika bez ostalih „discipina“ je samo prazan i nepotreban račun. Naročito kada se o istoriji i „genetici“ radi. Ali ako nastaviš sa takvim interesovanjima, možda te upoznam sa Dr Mićom kada se bude vratio iz Amerike. Pa da ti čovek lepo objasni šta je to što stoprocentno dokazuje da su svi ljudi na svetu rođaci. Pa čak i oni koji pripadaju najizolovanijim grupama na planeti.
Uzgred, Ohrid je nekada bio na jugu Srbije. Barem u plemensko-rodovskom smislu.
Pozdrav ?
Poštovani, original na osnovu koga sam napisao ovaj komentar je ovde https://blog.eogn.com/2018/01/26/how-many-ancestors-do-you-have/
tako da Vaše pohvale pripadaju gospodinu Dik Istmanu, a ne meni.
Sličan se sličnom raduje ili resavac se resavcu raduje. S tim što on priznaje a ne ko neki 🙂
Ne razumem vasu potrebu da svima drzite lekcije kao sa nebeskih visina, bez malo, kao svevisnji. Vas komentar pun ironije pokusava da povredi mladog kustosa, vise je nego ocigledno.
Kao prvo, zasto biste vi upoznavali kustosa s geneticarem, mozda ga on sam zna
Drugo, pominjete Ohrid, zastarelu i ofucanu teoriju da se Justinijan navodno tamo rodio, cime bivate smesni bar nama koji znamo nesto o tome.
Osim toga, drzite lekcije mladom coveku koji je, uzgred, proputovao ceo svet, govori tri strana jezika i cita na njima, mladoj osobi koja je bila na vise vizontoloskih skupova na temu Caricinog grada , nego vi …..
@nekokozna
Dakle Mavashi je „mladi kustos“! ?
Tačnije, nekad ponosni član DS-a, a danas muzejska perjanica vladajuće stranke.
Znači zbog toga me je poprilično podsećao na boga Janusa.
Ne u suštinskom, već u simboličkom smislu naravno. ?
Đura me podseća na božanstvo rekla-kazala, na boga Palaverkosa. I dan danas u „slovenskom panteonu“ imamo poklonike kulta tog božanstva iz antičke Grčke. Pa ne kaže se džaba „jeziku mu ….. liže“
Anonimus je ovde našao……
……
…….
Mogu oni da se bore, ali njihova brobra je davno pala pred dokazima naučnika iz celog sveta. Ni na jednom skupu arehologa u svetskim razmerama nećete naći podatak da je Justinijan Prvi rođen u Makedoniji ili Bugarskoj.Uosatolom i stručnjaci UNESKO su prihvatili dokaze srpskih i svetskih naučnih krugova da je Justinijan Prvi rođen u selu kraj Lebana, po najnovijim istraživanjima iznad Caričinog grada, ne u selu već u tračanskom gradu, čiji se temelji još naziru. Slede istraživanja tog lokaliteta.
Da podsetim šta sve ne znamo iz novije istorije, i to one pre 30 godina a kamoli to gde je rođen Justinijan od oca mu Sabacija ili ko zna kog putnika namernika.
Punih je 30 godina od istorijske 1989. kada su zapadni ali i naši mediji izveštavali o masovnim zločinima režima Čaušeskog, o masakru u Temišvaru i grobnicama sa “4.500 ubijenih za tri dana“, sa sve dirljivim snimkom čoveka koji plače nad leševima ubijene ćerke i supruge. Ispostaviće se da je dete umrlo od neizlečive bolesti a žena od ciroze jetre i da se ne poznaju.
Sve znamo i o drugom masakru iz iste godine, onom na kineskom trgu Tjenanmen i gaženju studenata tenkovima. I Vikiliks i sam izveštač BBC-ja Džejms Majls mnogo kasnije će reći da “Nije bilo masakra na Tjenanmenu“.
Oba su ova događaja izmišljena ali ih ipak pamtimo. Medijska industrija svesti je 1989. uvežbavala propagadne obmane koje će dve godine kasnije početi širiti o građanskom ratu Jugoslaviji. I drugde.
To traje i danas, 2019.
Dakle, drago mi je što je gospodin Nebojša Dimitrijević imao hrabrosti da najzad javno razjasni pojam Vizantije i njegov nastanak.
Uosatolom i stručnjaci UNESKO su prihvatili dokaze srpskih i svetskih naučnih krugova da je: Nastala prvo Srbija, a onda Srbi, i tek na kraju AMEBE. I naravno SNS.
Sveti Ilija, sem glupavog karikiranja imaš li nešto pametnije da izjaviš za „Narod pita“?
Inspirisao me ovaj tekst da opet procitam Grofa Velizara od Roberta Grevsa
Leskovcanin..? Nije da se i ovako ne brukate, ali sad ga malo preteraste…
Bar cuti,ili pitaj,ilicitaj naucices.Niko ne opovrgava mesto rodjenja Jutinijana a prestonica Srbje jeste u sedmom veku bio Ohrid,naravno i Srbija je bila mnogo veca.I sta bi sad ti da demantujes evropske istoricare koji su i ovaj bedan podatak jedva priznali,a svesni su da ce jos mnogo stvari morati da priznaju.
“…У Тактици Лав VI пише о начину борбе различитих народа са којима су Ромеји долазили у додир током дуге историје, и о начину на који Ромеји треба да се боре против њих. Међу тим народима су и Словени. Податке о
њима и њиховој борбеној тактици Лав преузима у потпуности из Псеудо-Маврикијевог Стратегикона, с краја VI и почетка VII века. Ипак, свестан да се ти подаци односе на давно прошло време, када су, како и сам каже,
Словени живели у својој земљи, са оне стране Дунава, Лав додаје и неке податке који се односе на њихову потоњу историју, након што су прешли Дунав
и подвили свој врат под јарам Ромеја. Према Лаву, пошто су прешли са ове стране Дунава и под ромејску власт, Словени су задржали сопствени начин живота и покоравали су се само својим домаћим владарима, уместо да се потчине и подвргну ромејским законима. Они пак који су примили светињу спасоносног крштења, наставља Лав, и до наших дана, онолико колико је до њих, чувају склоност према старим слободама. Мало даље, Лав наставља: Наш по Божјој вољи отац и самодржац Ромеја Василије учини да напусте старе обичаје и погрчивши и архонтима по ромејском начину потчинивши и крштењем удостојивши, ослободи их потчињености њиховим архонтима и научи их да војују против народа који ратују против Ромеја….“ – Предраг Коматина, “Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти цара Василија I“.
Dakle, najpre smo bili pogrčice a nakon toga su neki postali poturice. Tradicija se nastavlja i dan-danas i to u mnogo ekstremnijem obliku. Dovoljno o ovom vremenu govori to što imamo „vožda“ pseudo protestanta koji bi od Srba da pravi Nemce, jer srpstvo je po njemu prevaziđena kategorija.
Па и нека претендују И то су српски градови.