Danas je prava retkost naići na domaćinstvo u kome se još uvek gaji lejka, bez koje šezdesetih godina ni jedna domaćica u vranjskom kraju nije mogla da zamisli svoju kuhinju. Upravo jedna takva raste u dvorištu Stojana i Ljiljane Veljković u Donjem Neradovcu.

Ovu biljku Ljiljana je zasadila ispod vinove loze i prosto zaboravila na nju, ali kada se posle izvesnog vremena setila da vidi šta je sa lejkom primetila je da se njena loza uspuzala na vrh vinove loze i odozgo pustila predivan plod kome se dive svi koji dođu u njihovo dvorište.

Oni najstariji obično tu priliku iskoriste da se prisete zašta su ih sve žene koristile u kuhinji kada bi ih u jesen, posle berbe, dobro osušile u hladovini. Kažu da su domaćice onu najveću, pošto bi je izdubile i očistile od semena, uvek ostavljale za zahvatanje vode prilikom kupanja, a one male koristile su za zahvatanje vrele i hladene vode kada su prale veš i sudove.

Veljkovići u svom dvorištu imaju i zasađene ukrasne cincare koje kada uberu poklone onima koji vole da ih imaju u kući.