Put od Dedine Bare, planinskog sela iznad Grdelice kod Leskovca, preko Vranja, Kladova i Beograda, pa ponovo povratak u Leskovac, posut je i trnjem i ružama, ali je u savkom slučaju pun rada i odricanja. No, sve to nije moglo da ne pruži plodove.

Leskovčanin Miroslav Vučić (38), završio je učiteljski fakultet u Vranju u vrlo teškim uslovima jer je rano ostao bez oca, pa je pored učenja morao nešto i dodatno da radi.

Tamo mu se desilo i nešto lepo, upoznao je svoju sadašnju suprugu Milicu iz Leskovca, profesora muzike. Imaju četvoro dece, dve devojčice i dva dečaka uzrasta od godine dana do 11 godina.

Miroslav je i rekreativni biciklista. Proputovao je Srbiju i Crnu Goru, pa je prešao preko mora u Bari. Sada zbog obaveza ima manje vremena, ali je sa starijom ćerkom postao skijaš.

„Oni su naši biseri i najveće blago“, s ponosom komentariše za JuGmediu ovaj tihi čovek,čija je želja bila da na master studijama završi filozofiju obrazovanja.

Ali, želja mu se nije ostvaraila.

Zbog nedostatka novca, bio je često prinuđen da od Dedine Bare do Vranja putuje auto-stopom. Jedno, od inače svih mučnih putovanja, posrećilo mu se i odvelo ga na neku drugu stranu.

„Stopirao sam jednom kod Gredlice kada je naišla grupa bicikista, a među njima i moj prijatelj koji je radio u servisu bicikala Makado u Vranju. Omogućio mi je nešto kasnije da kupim bicikl na rate, pa sam se rekrereirao bicikom, ali videvši da njemu ide dobro u servisu, zainteresovao sam se. Primio me je i od te zarade dopunjavao sam džeparac“, priča.

Pri kraju fakulteta, 2008. Godine, upoznao je Milicu koja je radila na zameni u Vranju, pa izgubila posao.Odatle ih put vodi u Kladovo, gde je Milica opet radila na zameni.

„A ja sam uzalud tražio posao u struci, kao kasnije i u Beogradu, spremajući diplomski“, objašnjava.

A onda je u Beogradu bio raspisan oglas za servisera u Planet bajku (Power bike)“. „Javio sam se i bio  primljen jer nisam više mogao da čekam posao u struci, pa smo prešli u Beograd“.

This slideshow requires JavaScript.

Tu je naučio posao, bila je to za njega životna škola. Posle četiri godine, njegova supruga dobija posao za stalno u Muzičkoj školi u Leskovcu, pa se vraćaju Leskovcu, Grdelici i Dedinoj Bari i sada putuju i žive na relaciji Leskovac – selo.

Obrazovanje na Učiteljskom fakultetu pomoglo mu je u kontaktu s klijentima i u oragnizaciji posla

Danas on u Ulici Svetozara Markovića u Leskovcu drži veliku prodavnicu u kojoj prodaje bicikle sa pratećom opremom, fitnes sprave, takođe sa pratećom opremom, skije sa opremom i rolere, a za sve svoje artikle ima servis, što kupcima posebno znači.

„Znate, nisam imao novca. Pozajmljivao sam se. Najpre sam u istoj ulici otvrio mali lokal, a od pred dve godine sam ovde. Zapošljavam par ljudi i posao ne ide loše. Ne žalim se i ne kajem se što u rukama ne držim dnevnik i što ne radim sa decom iako je to bio moj dečački i mladalački san“

Radio sam i noću i danju da bi došao do ove pozicije.

Miroslav Vučić sarađuje isključivo sa „Planet bajkom“, međunarodnom firmom, uvoznikom i distributerom i smatra se jednim od najboljih u Srbiji među dilesrkom mrežom. I dalje ulaže u sebe i svoje zaposlene putem edukacija i seminara.

„U svakom slučaju, ja iz Dedine Bare neću sve dok deca to ne zatraže od mene, jer živeti u onoj prirodi je – privilegija, bez obzira što je selo udaljeno 20 kilometara od Leskovca“, zaključuje.

Konkurencije se ne boji, ali na videu dole poslušajte čega je sve morao da se odrekne: