Srbija će ostati na prvom mestu u Evropi i među prvih 10 zemalja u svetu po smrtnosti od aerozagadjenja ako se u najskorijem roku ne preduzmu mere kako bi se drastično smanjilo zagađenje vazduha, upozorila je pulmolog Dragana Jovanović.

Jovanović je za portal UGS Nezavisnost istakla da je smrtnost od aerozagadjenja u Srbiji najveća u Evropi: 175 na 100.000 stanovnika, dok je, na primer, na Islandu 37, a u Irskoj 41. U Srbiji svake godine od posledica zagadjenog vazduha umre oko 12.200 ljudi, a životni vek građana je za deset godina kraći nego u skandinavskim zemljama.

Ukazala je da su dve srpske termoelektrane na ugalj u Obrenovcu i Kostolcu među prvih 10 elektrana sa najvećim zagadjenjem i najvećim uticajem na zdravlje ljudi u Evropi.

„Glavni zagadjivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja i dokazi, su čvrste čestice poput PM2.5 (promera 2,5 mikrometara ili manje) i PM10 (promera 10 mikrometara ili manje), zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova“, navela je Jovanović koja je profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Kako je objasnila, proizvodnja energije iz uglja najviše doprinosi lošem kvalitetu vazduha u Srbiji, jer termoelektrane na ugalj oslobadjaju znatne količine čvrstih, suspendovanih čestica PM, sumpor-dioksida i azotnih oksida – pri čemu sumporni i azotni oksidi značajno doprinose formiranju PM2.5 čestica, ozona kao i kiselih kiša od sumpornih jedinjenja, a emituju i teške metale poput žive, i trajne organske zagadjivače.

Ti zagadjivači vazduha, ukazala je Jovanović, mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, a mogu izazvati i teška maligna i druga ozbiljna oboljenja.

„Štetni efekti ovih zagadjivača vazduha po zdravlje su najviše uočljivi upravo kad su u pitanju disajni organi, gde mogu dovesti do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalna astma i karcinom“, kazala je ona.

Kako je naglasila, aerozagadjenjem su naročito ugrožena deca, trudnice, starije osobe i, posebno, oboleli od respiratornih i drugih bolesti, poput kardiovaskularnih..

„Već desetak godina postoje dokazi da se zagadjenje vazduha javlja i kao ozbiljan faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa“, istakla je Jovanović.