Pored opasnosti globalne recesije i rasta inflacije, politika „Amerika na prvom mestu“ ostavlja nas sa pitanjem na kom je mestu Srbija? Skandalozna odluka o predaji zgrade bombardavanog Generalštaba firmi Džareda Kušnera, zeta američkog Predsednika Donalda Trampa, uz flagrantno kršenje zakonskih procedura, osim zaštite ličnih političkih interesa, očigledno nije uspela da zaštiti interese Srbije i njenih građana. Sa carinskom stopom od 37 posto, Srbija je ne samo zemlja sa najvećim carinskim opterećenjem u regionu, već od 180 zemalja samo 5 zemalja imaju višu stopu carine u SAD, navodi seu saopštenju Resornog odbora za finansije i privredu  Srbija centra.

Saopštenje prenosimo u celosti:

Srbija u SAD najviše izvozi IKT usluge, gume, poljoprivredne i proizvode namenske industrije, pa će SAD carine uzrokovati smanjenje izvoza i posledično smanjenje plata i gubitke radnih mesta u navedenim sektorima. Posebni gubici će biti u auto-industriji, koja zapošljava preko 100.000 radnika i čini oko 4% BDP-a, ali i preko 15% ukupnog izvoza Srbije. Procena je da će samo u ovoj grani biti izgubljeno oko 10% radnih mesta, zbog pada izvoza komponenti evropskim proizvođačima automobile pogođenim SAD sankcijama.

Navedeni eksterni šok imaće izrazito negativan uticaj na hronični deficit tekućeg računa platnog bilansa Srbije. Samo u 2024. ovaj deficit je bio trostruko veći u odnosu na 2023. godinu (sa 2,4% porastao je na 6,3% BDP-a). Jednostavnim rečima, razlika izvoza i uvoza Srbije se utrostručila u 2024. na štetu privrede i građana Srbije. Negativni trendovi nastavljeni su i u januaru i februaru ove godine, pa je izvoz opao dok je uvoz povećan za gotovo 10%, a deficit trgovinske razmene samo u prva dva meseca je bio 1,7 milijardi evra i veći je za 47% u odnosu na ionako loše rezultate 2024. godine.

Srbija centar kontinuirano upozorava na devastirajuće efekte postojeće ekonomske politike. Ovi efekti se najviše odražavaju na spoljnotrgovinsku razmenu i javni dug. Efekti najnovijih SAD carina dodatno će povećati deficit platnog bilansa, čiji je glavni generator nerealni kurs dinara. Štetočinska politika stimulisanja uvoza na štetu izvoza i domaće privrede, posledica je održavanja nerealnog kursa koji se finansira pre svega zaduživanjem zemlje. Mehanizmi sluđivanja i „pa šta“ kulture, karakteristični za SNS vlast, dovode do gubitka realistične perspektive i u sferi ekonomije. Iskrivljavanje ekonomskih pokazatelja kako bi se BDP i privredni pokazatelji učinili boljim nego što zapravo jesu, nije ništa drugo do laž, državna Ponci šema čije se trajanje kupuje dramatičnim uvećanjem javnog duga.

Međutim, kada ovaj dug dospe na naplatu, on neće biti plaćen samo kroz kamatu, već i kroz gubitke radnih mesta i dodatno siromašenje ionako osiromašenih građana Srbije. Zbog toga je od kritične važnosti da se opštenarodni bunt protiv aktuelne SNS vlasti poveže i usmeri na suštinske probleme, da se izbegne njegova parcijalizacija, jer vremena za gubljenje nema.

Resorni odbor za finansije i privredu Srbija centra