LESKOVAC – U nevelikoj  ali  punoj publike sali, Centar za ekonomiku domaćinstva, u okviru svog kulturnog programa očuvanja tradicije i izvornosti, priredio je veče vranjanskih pesama, igara i šeretskih kazivanja.

Program je nazvan “Iz Vranja za Leskovac”.

Ispravnije bi bilo “Iz Vranje za Leskovac” da bi – cel svet to mogao da razume. A u vranjskoj pesmi, igri, sevdahunema se štarazumeti, to je dert i merak koji samo duša može osetiti. Neko je lepo napisao – u sevdalinkama su naši prvi drhtaji, uzneseni čulima, prvi dodiri i trenuci kad je čovek sam sebi dovoljan jer nije sam, u sevdahu je.To je naprosto osobeni kulturni identitet Vranjanaca, vrednih ali škrtih u čijim se kafanama, nekoć, do zore“ žalilozamladost” koja neumitno prolazi.

GoranAntić, poznati vranjski kulturološki analitičar, u jednom autorskom tekstu, tvrdi da je Vranje imalo prepoznatljiv muzički izraz i bogatu tradiciju koje su potpuno nestali.Ovog puta, u to vreme derta i meraka,leskovačku publiku na trenutak su vratili članovi folklorne sekcije “Sava Čokot” pri leskovačkom Udruženju penzionera, Dimitrije Nikolov, frulaš, MirjanaJovanović, vokalna solistkinja, i to na lep i dopadljiv način.

Da se staro, lepo i neponovljivo ne zaboravi. A zaboravilo bi se da nije ovakvihprograma i relativno čestih nastupačlanova ovog društva koji se,uprkos svom trećem dobu kome pripadaju, lagano, odmereno i meraklijski bore da sve to ne ode u zaborav.

(Kraj)bdi