Alternativne sankcije i dalje retke

Sudija Pavić ističe dana povećanje broja alternativnih sankcija mogu značajno da utiču i tužioci koji bi ih češće nego sada predlagali kao sankciju za izvršeno krivično delo.

NIŠ – Alternativne sankcije – rad u javnom interesu, uslovna osuda sa zaštitnim nadozorom i takozvani „kućni pritvor“, sudije u srpskim sudovima još uvek retko izriču iako su u nacionalnim strategijama i planovima prepoznate kao „lek“ za smanjenje prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova

Prema rečima predsednika Krivičnog odeljenja Osnovnog suda u Nišu sudije Bojana Pavića, alternativne sancije iznosile su minulih godina svega oko jedan odsto ukupno izrečenih sankcija u ovom sudu, a situacija je slična i u ostalim sudovima u zemlji.

Pavić kaže da su tokom 2013 godine sudije Krivičnog odeljenja niškog Osnovnog suda donele oko 3.000 krivičnih presuda od kojih je samo u13 presuda izrečena kazna rada u javnom interesu, a u 18 presuda kazna zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.

U 2014. godini u niškom sudu bilo je oko 1.700 krivičnih presuda, ali je samo za 11 lica izrečena kazna rada u javnom interesu, a 18 lica je osuđeno na „kućni pritvor“.

„U ovoj godini broj alternativnih sankcija se povećao, ali je to i dalje malo povećanje. Za prvih šest meseci ove godine sudije Krivičnog odeljenja Osnovnog suda u Nišu donele su oko 900 krivičnih presuda, i u 15 presuda izrečena je kazna rada u javnom interesu, a u 16 presuda, kazna je kućni pritvor“, kaže Pavić.

Kako ističe Pavić postoji više razloga zbog kojih alternativne sankcije nisu u dovoljnoj meri zastupljene u domaćem pravosuđu iako one smanjuju prenaseljnost zatvora i donose značajne uštede državnom budžetu.

„U velikom broju sudskih sporova radi se o licima koja su već činila krivična dela i praksa je da se takvim licima ne izriču alternativne kazne jer se smatra da ne bi postigle svrhu kažnjavanja, jer je ni zatvor nije postigao“, kaže Pavić.

Jedan od razloga postojanje malog broja alternativnih sankcija, prema Pavićevim rečima, je i nepoverenje sudija u to kojoj meri će se te sankcije sprovesti i izvršiti.

„Uprkos činjenici da u našem pravosuđu postoje dugi niz godina, alternativne sankcije za sudije još predstavljaju novinu tako da lakše posežu za nečim poznatim i proverenim. Takođe, sudije još nemaju zvanične povratne informacije od povereništva koje sprovodi sankcije o efektima tih sankcija“, podvlači Pavić.

Sudija Pavić ističe dana povećanje broja alternativnih sankcija mogu značajno da utiču i tužioci koji bi ih češće nego sada predlagali kao sankciju za izvršeno krivično delo.

Pavić naglašava da prilikom izvršenja alternativnih sankcija, uglavnom nije bilo problema u realizaciji, i osuđena lica su, osim u manjem broju slučajeva, korektno ispunjavala sve obaveze i ograničenja.
„Gotovo polovina onih osuđenika koji su kaznu radau javnom interesu izvršavali na poslovima čišćenja grada i postavljanja saobraćajne signalizacije, nakon odsluženja kazne dobili su posao u tim ustanovama zbog svog dobrog odnosa prema radu“, rekao je Pavić.
(Kraj)Mia

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar