Kad god dođe u Vranje da proda svoje lekovito bilje koje tokom leta bere na planini Oblik, Slobodan Živković se uvek stacionira ispred zgrade glavne Pošte i ovo mesto nikada ne menja jer ga tu s lakoćom mogu pronaći standardni kupci.

Odatle se ne sklanja i kada duva vetar, pada sneg ili kiša, samo se malo dublje zavuče u zavetrinu poštanske zgrade, navuče kapu na oči i oko sebe čvrsto privine jaknu i nastavi da čeka one koji od njegovog lekovitog bilja prave ukusan čaj.

A kada se pojave pred njim, on se sa njima uvek lepo pozdravi, upita za zdravlje i na posletku im odabere najlepšu vezicu sa osušenim lekovitim biljem.

Ovaj posao on je počeo da radi kada je otišao u penziju koja je bila toliko mala da sa njom nije mogao da podmiri ni najosnovnije potrebe svoje porodice, pa je krenuo u “pečalbu”.

„Drugog izbora nije bilo. Deca bez posla. Novac se za život negde trebao zaraditi“, kaže Slobodan.

To je u početku bilo jako teško jer je morao od drugih da uči kako se to radi. Ubrzo, međutim, ovaj posao mu je počeo predstavljati pravo zadovoljstvo jer je ukapirao kada se, kako i na koji način bere bilje u planini. Ovo tim pre, što je berući bilje uspevao da iz glave odagna loše misli.

„Znam svaki brežuljak u planini na kome rastu majčina dušica, hajdučka trava, kantarion, divlja nana… Kada odem da ih uberem svaka od njih miriše na svoj način. I dok ih onako ubrane, na leđima nosim kući, na njih uvek sleti po neka pčela, a to je znak da su pune zdravlja“, priča Slobodan.

Slobodan to svakom kupcu zna da predoči. Ponekad ispriča za šta je koji čaj sve dobar i koje simptome bolesti ublažava i uvek im posavetuje da ga uzimaju sa po kašičicom meda.