BIA danas obeležava 121 godinu od osnivanja civilne bezbednosti u Srbiji

Foto: Print screen

U prostorijama Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Republike Srbije danas je obeleženo 121. godina od osnivanja civilne službe bezbednosti u Srbiji i 18 godina od osnivanja ove državne agencije.

BIA je obaveštajna služba Republike Srbije, zadužena za prikupljanje i analizu informacija od značaja za bezbednost Srbije (organizovani kriminal, terorizam) i redovno podnošenje tih podataka nadležnim državnim organima na uvid.

Delokrug rada BIA obuhvata kontraobaveštajne poslove, obaveštajne poslove i druge poslove bezbednosti. Ustanovljena je 2002. Prethodnik BIA bila je SDB (Služba državne bezbednosti), obaveštajna služba Republike Srbije do 2002. godine.

Trenutni direktor Bije je Bratislav Gašić, koga je Vlada Republike Srbije imenovala 29. maja 2017. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i direktor BIA Bratislav Gašić položili su danas, navodi se u saopštenju, venac ispred memorijalnog zida u znak sećanja na poginule pripadnika Agencije, nakon čega je održan svečani kolegijum na kojem su se obratili predsednik Srbije i direktor BIA.

U obraćanju prisutnima predsednik Vučić čestitao je svim pripadnicima Dan Agencije i zahvalio im se na uloženom trudu i radu. Predsednik Vučić istakao je da je Agencija vidno napredovala u svom radu i opremljenosti, kao i u postignutim rezultatima u prethodnom periodu.

Naglasio je da je neophodno i dalje ulagati u mlad i stručan kadar i razvijati tehničku opremljenost Agencije. Svim pripadnicima Agencije poručio je da u obavljanju svog posla na prvom mestu treba da imaju interes svih građana Republike Srbije.

Direktor BIA čestitao je pripadnicima Agencije njihov dan i istakao da će rukovodstvo Agencije nastaviti da ulaže sve svoje napore kako bi se materijalni i statusni položaj Agencije, a time i njenih pripadnika dalje unapređivao. Naglasio je da je uveren da će Agencija, kao i prethodnih godina uspešno izvršavati postavljene zadatke na dobrobit države Srbije i svih njenih građana koji u njoj žive.

Takođe, povodom Dana Agencije, zaslužnim pripadnicima uručene su godišnje nagrade za doprinos radu službe i izuzetna zalaganja u radu u prethodnoj godini.

Istorija

Prvo „Popečiteljstvo vnutrenih dela“ obrazovano je januara 1811. godine, u sklopu novog Praviteljstvujuščeg sovjeta. Za prvog ministra (popečitelja) postavljen je Jakov Nenadović. Obrazovanje ovog ministarstva imalo je veliki značaj za razvoj bezbednosne i obaveštajne funkcije, ali i organa za njihovo sprovođenje.

U Srbiji su civilni bezbednosno-obaveštajni poslovi prvi put institucionalno organizovani Zakonom o dopuni i izmeni ustrojstva Centralne državne uprave („Srpske novine – Službeni dnevnik Kraljevine Srbije“, broj 227 od 8/20. oktobra 1899. godine). Ovim zakonom, koji je usvojen 5/17. oktobra 1899. godine na zasedanju Narodne skupštine održane u Nišu, u okviru Ministarstva unutrašnjih dela formirano je Odeljenje za poverljive policijske poslove, sa zadatkom „da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti“.

Delokrug rada ovog odeljenja obuhvatao je obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji i dr.

Za prvog načelnika 11/23. oktobra 1899. godine imenovan je Jovan S. Milovanović, osnivač srpske stenografije, bivši predsednik Trgovačkog suda i član Apelacionog suda u penziji.

Rešenjem ministra unutrašnjih dela od 23. decembra 1920. godine, obrazovano je Odeljenje za državnu zaštitu. Prema ovom rešenju, zadatak Odeljenja bio je da „prikuplja informacije, vodi nadzor i preduzima sve potrebne mere protivu sviju lica, bilo naših podanika ili stranaca, koji rade protivu integriteta naše zemlje, koji vrše propagandističku akciju u korist ma koje druge države i na štetu naših državnih interesa i koji su ili svojim ranijim ili svojim sadašnjim držanjem u tome pogledu sumnjivi“.

Nakon aprilskog rata i potpisivanja kapitulacije 17. aprila 1941. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije nastavilo je da deluje u okviru Vlade u emigraciji.

Jedan od organizatora obaveštajne službe Vlade u emigraciji bio je Vladeta Milićević, koji je od avgusta 1943. godine do maja 1944. godine obavljao i dužnost ministra unutrašnjih poslova. On je nakon rata nastavio da se bavi obaveštajnim aktivnostima u korist kralja Petra II Karađorđevića, da bi se 1966. godine vratio iz emigracije u zemlju.

Sredinom septembra 1943. godine, u Jajcu je pri Vrhovnom štabu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i partizanskih odreda Jugoslavije formiran Odsek za zaštitu naroda, sa zadatkom da objedini obaveštajni i kontraobaveštajni rad i da organizuje obaveštajnu službu (organizovani su i kursevi usavršavanja).

Odsek je 13. maja 1944. godine prerastao u Odeljenje za zaštitu naroda (OZN) pri Povereništvu za narodnu odbranu Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije.

Beogradskim sporazumom, koji su potpisali Josip Broz Tito i predsednik Kraljevske vlade Ivan Šubašić, 1. novembra 1944. godine, priznat je međunarodnopravni kontinuitet Jugoslavije. Ukazom kraljevskih namesnika, a na predlog Predsedništva AVNOJ, 7. marta 1945. godine formirana je nova zajednička vlada – Privremena vlada Demokratske Federativne Jugoslavije.

Nakon donošenja Ustava Federativne Narodne Republike Jugoslavije (FNRJ) 31. januara 1946. godine, izvršena je reorganizacija organa vlasti i državne uprave, na osnovu koje je deo OZN prešao iz Ministarstva narodne odbrane u sastav Ministarstva unutrašnjih poslova.

Na kraju tog procesa, marta 1946. godine, od I, II, V i VI odseka OZN, kao i delova IV odseka OZN (Radio-centar i grupa za šifru) formirana je Uprava državne bezbednosti (UDB).

UDB je bio striktno centralizovano organizovan i obuhvatao je: UDB u MUP FNRJ, organe UDB na nivou republičkih ministarstava i opunomoćstva UDB za srezove. Pripadnicima UDB su od jula 1952. godine uvedena civilna zvanja.
Kao rezultat novih društveno-političkih okolnosti, promenjene prirode bezbednosnih izazova, rizika i pretnji i novih standarda u organizovanju obavljanja bezbednosno-obaveštajnih poslova, 2002. godine ustanovljena je Bezbednosno-informativna agencija Republike Srbije.

Njeno formiranje prepoznato je kao organizaciono i institucionalno rešenje koje u datom trenutku najbolje zadovoljava bezbednosne potrebe srpskog društva, uzimajući u obzir izražene pretnje bezbednosti i raspoložive kadrovske i materijalne resurse.

U međuvremenu, ova nacionalna, civilna služba bezbednosti potvrdila se kao ključni akter odbrane vitalnih nacionalnih interesa zbog svoje prioritetno preventivne uloge – rano prepoznavanje indikatora ugrožavanja i proaktivno delovanje u cilju njihovog sprečavanja, otklanjanja ili ublažavanja.

Izvor: Sajt BIA

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Za sve one u BIA koji se istinski sa znanjem, moralom I patriotizmom bore da se sačuva suverenitet naše države Srbije-moja ćestitka za njihov praznik; ali da se sa nadom promeni system rada tamo do one „granice“ da se SKINE MELJA nekadašnje UDBE-od koje je I potpisnik ovog komentara u prošlosti mnogo čega doživeo I preživeo zloupotrebom pojedinaca I službe u zaštiti pojedinaca u moći iz političkih razloga I uverenja za slobodu mišljenja , moral I pravdu. Nažalost još nisu otvorena DOSIJE za doušnike I zloupotrebe službe, da se proganjaju slobodoumni intelektualci I štite oni koji su umnesto države I nacije štitili ekonomsku moć pojedinaca u vlasti I tesno sarađiovali sa onima kojima je bogatstvo iznad morala I patriotizma.

vaš komentar