БРОЈ ЈЕДАН

Време је за свођење рачуна. Не оних правих. Ма и њих, мало касније, зашто не, али да кренем са уводом. Филмски сам фанатик, па ко ред је, да проветрим хаос који излази из Холивуда. Све ми је теже да одгледам нешто до краја. Размазио сам се, уобразио.

Планета мајмуна је доминирала 2017. године. Сјајан филм, стрaховито јак. Већ сам писао о првом делу. Трећи вреди сваки цент уложен у њега. Вреди и више.

А, ова? Ближи јој се крај. Све се чинило да ће бити као и претпрошла, осредња без капиталаца. Наставак Фантастичних звери је добар филм, гледан на лошем квалитету слике, али и да сам сачекао не бих много поправио утисак. Нека виша средња класа. Пре њега, имао сам сусрет са Готијем – кум у новој ери. Ипак, Кевин Конели, који је директор филма, показао се недорастао задатку. Ваљда оне најбоље то и одваја, да поред своје идеје, својих мотива, оно што украду од других, знају добро да сакрију. Код Конелија је било толико позајмљених сцена, да сам имао осећај као да гледам неколико старих филмова спојених у један.

Таман када сам хтео да затворим врата, сетих се, а кога другог, маестра Спилберга. Био сам јако поспан, док сам са породицом гледао његово овогодишње остварење Играч број 1. Већ је и прошло доста од тада. Ваљда је то што сам  одмах после тога заспао, утицало да га тек сада дефинишем као далеко најбољи филм у 2018. Зашто? Феноменалан у сваком погледу, али није ме због тога одушевио. И пре него што сам склопио очи, после гледања, прва асоцијација на идеју о самом филму, била ми је борба слободоумних научника широм света за очување људског генома (Human Genome Project) – као нешто што треба бити доступно свима, да не дозволе неколицини похлепних људи посед над нашом грађом. Лајтмотив.

Иако сам филм не иде у правцу мојих мисли, златна жица која пролази кроз њих иста је, доминира борба против корпорација, доминирају обични људи који бране своју слободу по цену живота. И све то је дозволио Холивуд! Спилберг, како му успева!? Број један.

Таман сам текст довукао на једну страну, али је Спилберг, какав човек !?, својим насловом, успеo да га окрене. Окрене право у наше  двориште, до нечег различитог али сродног.

Алан Форд ми је био и остао један од омиљених стрипова, а тајанствени вођа групе ТНТ, групе око које се врти цела ујдурма, има надимак Број 1.

Иако је у основи концепта приче била политичка сатира, његова популарност је везана за догодовштине сваког од перфектно осмишљених ликова. Људи су у њима пре проналазили себе и пријатеље, него властодршце.

Како није било велике сакривене политичке поруке, ни на лево ни на десно, већ обична пародија на реалан живот, популарност није имала никакве кочнице – пројекат је дотакао звезде.

Могао сам на прсте да набројим оне који су читали све лектире из школе, као и оне који нису читали Алана Форда.

Стрип, свакако не може да се мери са књигом, нити њеним утицајем на сазревање младог човека. Међутим, у недостатку конзумирања исте, стрип је преузимао улогу учитељице, подстицао је креативност, терао да се непокретна слика  у малом мозгу претвори у стварност; стрип је уткао вокабулар у уста „личитеља“ данашњих љубитеља цитата и кратких порука.

Како је сада? Узмеш, оголиш све оно што је неко годинама преживљавао, градио, обликовао, бациш све, зарад једне реченице, поистовећујући свој живот са тим, поносно ликујући. Баш паметно!

Узгред, ако данас професори користе сличну форму у електронском представљању, користе је познате личности, ако је користе медији, обичан појединац је најмање крив. Оно, живот јесте његов, ал’ живи и сом у реци, хватајући се увек на исти мамац.

Дакле, стрип је од сомова правио чељада, будио свест, чинио књигу видљивом, читљивом, стрип је рокенрол књижевности. Улазак у свет одраслих.

Лесковац није колевка стрипа, али Лесковац има своју школу „Никола Митровић Кокан“, као и њеног предавача, легендарног Марка Стојановића. Намерно нећу писати о наградама и активностима које имају, намерно ћу све прескочити због чињенице – Марко Стојановић и школа стрипа су познатији ван граница нашег града, него у њему. Ако изузмемо узак круг људи и децу која су учествовала у њиховим акцијама, остала младеж, не зна за наш небрушени дијамант.

Дијамант који би требао бити спона између умова заробљених у екране мобилних телефона и књиге. Ослободити изгубљену душу из окова зависности захтева много више од ангажовања локалног стрип мајстора.

Ако Марко у свом послу остане Број 1, остане готово сам, ако му све поре друштва не пруже већу подршку, ако га буду посматрале као до сада, искључиво критички настројени, ако не успемо да савладамо обест уперену ка свему што је наше а има потенцијал, ако не угушимо буну у нама, константну побуну против туђег успеха, ако је не претворимо у степенице за сваког, ако не схватимо важност напретка заједнице, макар наш и стагнирао, онда се не морамо бринути ни за судбине оних којима остављамо овакво наслеђе. Биће без шансе.

А Чико и Загор, Блек Стена, Командант Марк, Дилан Дог, Мистер Но и остали јунаци моје младости, биће попут праисторијских слика које данас проналазимо у пећинама, бледи путокази културног богатства у свету зомбија.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Aleksandre 100%, si u pravu.Uspeh se ne prasta, a kamo li planetarni.Zavist, bato.Svrati u cvecaru, Bob Rok ce te nagraditi cvetom za ttud, a Grunf i Super Hik, svakako imaju novogidisnje iznenadjenje?!

    1
    1

Komentarisanje je zatvoreno.