Budžet grada Leskovca za 2023. godinu projektovan je na oko 6 milijardi dinara, što je povećanje od preko 9,6 miliona u odnosu na ovogodišnji, a najviše para u gradskoj kasi očekuje se od ustupljenih prihoda koje najvećim delom čine porezi i doprinosi na zarade – 3.327.000.000 dinara.

Naime, prema nacrtu budžet grada Leskovca za 2023. godinu iznosiće 5.996.605.000 dinara, što je najveći budžet do sada u poslednjih 20 godina, a on je projektovan zajedno sa prenetim i neutrošenim sredstvima i sa prihodima budžetskih korisnika.

To je, zapravo, više od prošlogodišnjeg bužeta za 936.603.000 dinara.

Građani Lekovca su danas imali priliku da se upoznaju sa jednim od najvažnijih dokumenata lokalne samouprave, jer ih je Grad pozvao na Javnu raspravu, a za davanje predloga, primedbi i sugestija na Nacrt budžeta imaju rok do 27. oktobra.

Do sada je na adresu grada Leskovca stiglo 67 predloga, od kojih je 58 adekvatno popunjeno i uzeto u razmatranje.

U oblasti socijalne zaštite izdvojila su se dva predloga: prvi je uvećanje sredstva opredeljenih za uslugu Dnevnog boravka za decu i odrasle sa smetnjama u razvoju “Duga” za proširenje kapaciteta usluga sa 20 na 25 korisnika što bi dovelo do zaposlenja još jednog saradnika i uvećanje minimalne cene rada ali i uvećanje ostalih materijalnih troškova, struje, vode i zakupa.

Drugi predlog je bio finansiranje putnih troškova za pet korisnika I jednog pratioca koji iz zdravstvenih razloga nisu u mogućnosti da koriste organizovani prevoz.

U oblasti obrazovanja, građani su predložili izgradnju vrtića i povećanje kapaciteta za najmlađu populaciju,  u oblasti zdravstva nabavka savremene opreme i aparata za dijagnostiku i lečenje pacijenata, a kada je reč o poljoprivredi neki od predloga su bili povećanje subvencija poljoprivrednim proizvođačima na teritoriji grada Leskovca, razvoj ruralnog turizma i podrška onima koji žele da se bave poljoprivredom na svom imanju, naročito u planinskim krajevima i izgradnja puteva do svih sela i zaseoka.

Kada je reč o zaštiti životne sredine jedan od predloga je bio  nabavka automatske merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha, koji je odmah usvojen, nakon izlaganja Ane Pecarski iz Udruženja „Tim 42“.

„Ova merna stanica omogućila bi građanima Leskovca da prate u realnom vremenu zagađujuće materije u vazduhu a koje sada dobijaju sa zakašnjenjem od nekoliko dana, ali da se i oni zagađivači koji su najopasniji po zdravlje ljudi takođe mere. To znači da bi građani znali kada je da ograniče svoje vreme napolju i da bi na taj način mogli adekvatno da zaštite svoje zdravlje u periodu visokog zagađenja“, rekla je između ostalog Ana Pecarski, koja se prva javila za reč.

Gradonačelnik Leskovca joj je odmah odgovorio da je automatska merna stanica deo republičke merne mreže i biće obezbeđen preko Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

„Ono što smo do sada uradili za dobijanje merne stanice je sledeće: Potpisan je memorandum o razumevanju oblasti automatskog monitoringa kvaliteta vazduha između Agencije za zaštitu životne sredine i grada Leskovca 27. aprila ove godine. Grad Leskovac je obezbedio lokaciju za postavljanje stanice u blizini skejt parka u naselju Dubočica, u toku je postupak obezbeđivanja svih tehničkih uslova i potrebne dokumentacije za izgradnju betonske ploče na koju će stanica biti postavljena i dozvola za priključenje nisko-naponsku strujnu mrežu. Rok za postavljanje betonske ploče je kraj ove godine. Mečne račune struju treba da izmiruje agencija“, kazao je gradonačelnik.

Za reč se zatim javio Bratislav Stamenković iz Udruženja „I ja se pitam“, koji je prvo pohvalio proceduru javne rasprave, odnosno to je rok njenog trajanja 20 dana.

„Milsim da je to za svaku pohvalu u odnosu na sve prethodne rasprave i drago mi je da se SKGO uključio u organizaciju svega toga“, rekao je Stamenković.

Zamerio je sistem komunikacije sa građanima, istakavši da javne rasprave trebaju biti organizovane i  u drugim mesnim zajednicama, jer je jako važno suočiti se sa građanima direktno na terenu i tako čuti njihove argumente.

On je potom zamerio što se u Nacrtu budžeta nije našla rekonstrukcija Opšte bolnice, ali i pomeranje izgradnje vrtića u Moše Pijade.

„Ja se pitam da ili neko ne radi svoj posao, pošto je bio predviđen i za prošlu godinu ili neko ne zna ili nema para u budžetu. Sigurno postoji neki razlog zašto se pomera iz godine u godinu“, istakao je Stamenković.

Nastavio je sa zamerkama, navodeći probleme Škole za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“, grejanje i stolariju.

„Što se tiče stadiona i dalje mislim da ste mogli za taj novac mnogo toga da uradite za grad, ovako možete samo da ostavljate iza sebe neke tragove kao neki imperator koji gradi aleje kako bi uveo princip hleba i igara“, kazao je on.

Međutim, kako je rekao, za neke stvari koje su uradili mora i da ih pohvalii i oda im priznanje, a to je put Leskovac-Vučje.

„Ima nekih pitanja koja možda nisu za ovu javnu raspravu ali zanima me dokle se stiglo sa rudarsko-geološkim radnjama koje se rade na teritoriji grada, odnosno Grdelici. Druga stvar, radi se o solarnim panelima koji su skinuti sa solarne elektrane u Beljanici, šta se dešava. Mi ulazimo u godinu energetske krize, o tome se priča svakog dana na televiziji. Mi građani ne znamo, možda vi znate, gde su završili ti paneli. Koliko se sećam sve je to negde sklonjeno i taj projekat je stopiran 2012. godine“, pitao je Stamenković.

On je predložio da se u ulici Ivana Kosančića napravi zaštitni zid ili ograda, zatim da se reši problem kod mosta koji vodi do Svetoilijske ulice, odnosno Dečijeg dispanzera, gde, kako je kazao, stalno upadaju automobili u reku.

„Vidim da se u budžetu grada pominju dosta Nevladine organizacije, ja kada sam se registrovao u APR-u nigde nisam video da se pominju NVO, to su udruženja građana. Kako se dodeljuju sredstva za te Nevladine organizacije, mi nismo nikada konkurisali, verovatno nećemo ni konkurisati, ali nas interesuje. Dodeljena su neka sredstva za SOS telefone organizaciji koju vodi čovek koji je osuđivan za nasilje u porodici, koja je to logika da se takvoj organizacjijidaju pare“, pitao je on.

Pomenuo je još jednu organizaciju o kojoj, istakao je, nema pojma ko su i šta su, Gradelica iz Grdelice.

„Svake godine iz budžeta dobija 2,5 miliona dinara, ove godine 2 miliona 750 hiljada dinara. To su ozbiljna sredstva. Ja sam zvao Grdelicu i neke ljude iz Grdelice da čujem šta ta organizacija radi, kažu nemaju pojma. Ja ne znam da li grad dobija uopšte izveštaj o tome kako se troše ta sredstva, verovatno će i naredne godine dobiti neke pare“, pitao je Stamenković.

Pomenuo je i mobilijar u Ohridskom naselju, pitajući gradonačelnika ko je radio to, kompanija Zdravlje ili grad.

Stamenkovića je zanimalo i zašto ljudi iz Turekovca nemaju prevoz do grada, a rade u leskovačkim fabrikama, kao i uređenje autobuskog stajališta kod Tri šešira, odnosno divlju deponiju koja se nalazi u neposrednoj blizini tog stajališta i trotoare u naselju Ančiki.

Pokušavajući da mu odgovori na sva pitanja, gradonačelnik Leskovca je rekao da je u toku izrada projekta za izgradnju trotoara i kanalizacije u naselju Ančiki i da onog trenutka kada dobiju odobrenje tražiće se od Puteva Srbije da finansiraju izgradnju.

„Planira se u budućnosti, ali je potreban i novac i vreme, i kružni tok i možda sklanjanje mosta prema naselju Ančiki“, kazao je Cvetanović.

Naveo je da se u Mesnoj zajednici „Dubočica“ pravi zgrada i da je siguran da će do kraja ove godine biti završena, i da se sruši stara a nova bude u funkciji.

„Što se tiče škole „11. oktobar“ neću da pričam o onome što smo do sada uložili. Urbanistički projekat je završen. Projekat za građevinsku dozvolu dostavljen je Kancelariji za javna ulaganja i nakon njihove saglasnosti pokreće se postupak za izvođenje radova. Znate, kad god se ja pojavim u Beograd i dobijem neki projekat, izvučem malo ozbiljniju količinu novca, i bukvalno imaju alergiju kad se ja pojavim gore jer znaju da ću to vrlo uspešno da uradim“, odgovorio je  Cvetanović Stamenkoviću.

Kod Tri šešira će, kazao je, uraditi kružnu raskrsnicu, a što se tiče vrtića u Mesnoj zajednici „Moše Pijade“ završena je kompletna dokumentacija i očekuje se raspisivanje javne nabavke za izvođenje radova od strane resornog ministarstva.

Šta je još gradonačelnik Leskovca odgovorio Bratislavu Stamenkoviću možete pogedati u video snimku.

Na javnoj raspravi za reč se javila i Selena Jovanović iz sela Slatina, zaseok Bare, vlasnica etno-kompleksa „Sunčev breg“ koja je želela da iznese problem ruralnog turizma i predsednik MNRO Dragan Nikolić.

Predstavnica Udruženja distrofičara tražila je da se za ovakva udruženja povećaju izdvajanja za 30 posto.