U poseti Kako žive Srbi na jugu Srbije u preševskoj dolini

Bujanovac, podeljeni grad

Nekada su kroz centar Bujanovca Srbi prolazili šepuriće se, danas prolaze brzo ćuteći, priča sredovečni muškarac dok ispija kafu u jedinom “srpskom” kafiću “No1 Caffe” na prepunom trgu.

Društveni život, pre svega mladih Bujanovčana odvija se upravo u šest kafića i njihovim prostranim baštama. U onim “albanskim” se ne čuje srpski jezik, u “srpskom” tek po neki Alabanac.

Slabo se mešamo. Mi Srbi ne idemo tamo preko puta. Ni sam ne znamo zašto, možda što Albanci dobacuju našim devojkama“, pričaju mladi Bujanovčani, od kojih ni jedan, kao i stariji Srbi, ne želi da se fotgrafiše niti žele da im se imena navode.

Važno je da nema incidenata i sukoba. Mirno je“, dodaju naši sagovornici.

Preko puta mladi Albanci voljni za razgovor.

Devedesetih godina mi deca smo retko dolazila u centar, to je na neki način neformalno bila zabranjena zona. Sada je sve drukčije, ali što se mene tiče, ja se družim sa Srbima i među njima imam mnogo prijatelja.Ovo je malo mesto svi se znamo i nema razloga da se mrzimo“, priča Fljorin Agaj, fudbaler lokalnog fudbalskog kluba i medicinski tehničar, trenutno bez posla, koga nervira to što Srbi ne pazare u albanskim prodavnicama.

Za razliku od ostatka Srbije, u Bujanovcu se ne obraća mnogo pažnja na previranja u sususedstvu, u Makedoniji, i na zapaljive izjave jednog od albanskih lidera Jonuza Muslija.

Nas se sete samo pred izbore ili kada tako nešto lupi neki političar Alabanac, pa se prepucavaju preko naših leđa. A ništa nisu uradili da bi se ljudi zaposlili, otuda i masovna iseljavanja i Srba i Albanaca“, mišljenja su mlađi Srbi, kojima ipak smeta što se u opštinskim upravama i preduzećima uglavnom zapošljavaju Albanci.

Biznis spaja

Na lokalnoj pijaci zatekli smo Aglona Fetahija iz Velikog Trnovca i Dejana Arsića iz Bujanovca. Deset godina su kompanjoni, otkupljuju i prodaju voće i povrće. „Kada je interes u pitanju, Srbi i Albanci sarađuju odlično, a nas politčke gluposti ne zanimaju“, kažu u glas ovi trgovci.

Ovde je najveći problem nedostatak posla, ali i problem što su od 2000. godine na vlasti isti ljudi, bez vizija. A na izjave Jonuza Muslija niko ne bi trebalo da se obazire jer njegova stranka nema uporište u biračkom telu. Ranije je imao 8 odbornika, na sledećim izborima 6, a na poslednjim lokalnim samo 4. Izjavama o velikoj Albaniji želi da bude u centru pažnje jer je navikao da uvek bude u vlasti. Ako nije u vlasti ostaće bez posla“, priča Arber Pajaziti, koordinator OO Aletrenative za promene (APN), stranke koju je osnovao nedavno smenjeni predsednik opštine Preševo Arifi Šćiprim.

Jonuz Musliju, predesednik Nacionalnog veća Alabanaca i predsednik Skupštine opštine Bujanovac je bio odsutan, a predsednik opštine Šaip Kamberi, za koga kažu da vešto izbegava novinare, odbio je da govori pod izgovor da se sprema na put.

Lider grupe građana Stojanča Arsić, koji je s malim prekidima na vlasti od sredine devedesetih godina prošloga veka ima sličan stav kao Pajaziti.

Situacija u Bujanovcu je sasvim stabilna i bezbedna i ne razmišljamo o prelivanju sukoba iz Makedonije na jug Srbije. Jedino što može da nas zadesi to su izbeglice ako tamo ekskaliraju sukobi. Inače, Musliju i sam ne veruje u ono što priča jer promena granica nema, to garanatuje i međunarodna zajednica. Ovde nema straha, već onih koji mnogo srbuju, a svoje kuće su prodali Albancima za basnoslovne sume“, priča Arsić.

Ipak, stariji stanovnici Bujanovca ne gaje optimizam mladih i političara.

Iskustvo me je naučilo da gde ima dima, ima i vatre. Tako je počeo i onaj rat na Kosovu i ona oružana pobuna na jugu Srbije. Prvo su političari palili vatru, a posle su uzeli oružje. Ovde u Bujanovcu je dovoljna samo jedna žiška (varnica p.n) pa da bukne vatra. Jer, san o velikoj Albaniji je stariji i od nas, a u Bujanovcu i Preševu su ljudi nezaposleni pa u dokolici dolaze na razne ideje“, priča stariji gopsodin, dok pazari sveže jagode na lokalnoj pijaci.

Nekoliko sredovečnih Srpkinja na periferiji ove varoši pričaju da nemaju problema sa komšijama Albancima, ali da svako vodi svoj život u svom ataru.

Nema sukoba, ali nema ni druženja. Mi smo podeljena varoš, ali sve nas muči to što nemamo od čega da živimo. Naši mladi odoše u beli svet“, priča R.A.

U Bujanovcu je od nekoliko nekadašnjih fabrika ostala samo Duvanska industrija sa 70 zaposlenih. Nezaposlenost je poprimila tolike razmere da čak ni lideri srpskih stranaka nisu u stanju da pronađu posao za sebe i članove svojih porodica.

Lider jedne od srpskih stranaka se danas požalio da ne radi ni on ni njegova supruga, a zbog nemogućnosti da nađu posao, njihovo četvoro dece je otišlo iz Bujanovca“, priča predsednik Koordinacionog odbora za Preševo, Bujanovac i Medveđu Zoran Stanković, posle sastanka sa predstvanicima bujanovačkih Srba.

Na tom sastanku po prvi put su svi srpski lideri bili jedinstveni u zaključima, na kome je prvo mesto zauzeo onaj o dovođenju investitora, što je, kako kaže Stanković, ta jedinstvenost i njega iznenadila.

Milica Ivanović

 

 

 

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Nemoj u opste da se bunite sto je bujanovac presevo i ostali gradovi podeljeni, podeljeni su iz razloga sto su nasi politicari to dozvolili. Isto bi tako bilo dodjemo mi Srbi u Nemacku,naselili jedan ceo grad, i kazem NAS JE. Nema prijatelji, dobijes dokumenta i postanes nemac.

  • Ima oni njega i Presevo a mozda i Medvedju da otmu od Srbije, jer zele Srbiju da vrate u pretkumanovske granice. Bujanovac i Presevo su u sastav Srbije usli tek 1912.god, a Medvedja 1878.god kad i cela jugoistocna Srbija, ali zele Srbiju da osakate, i proces vracanja Srbije na pretkumanovske granice nije zavrsen.

vaš komentar