Hlebograd je čudesan. Prvi utisak ume da prevari a prva misao da ostane zatečena. Za putnika namernika je najbolje da malo sačeka. Hlebogradske naravi nisu primetne na prvi pogled. Nisu one na naslovnoj strani.
Hlebograđani imaju bilbord a to što je na njemu nema nigde.
Bilbord je projekcija budućnosti. On slikovito prikazuje budućnost. Budućnost u Hlebogradu je sveta i svetla. Ima je svuda i na svakom koraku. Hlebograđanima je stvarno sveta. Toliko je u njihivim glavama da oni ne prave razliku između stvarnosti i realnostii i mašte i iluzija. Sve je to u Hlebogradu zajedno i uskladjeno na nivou harmonije.
Čudesan je Hlebograd. Ima paradajz koji jedva u vanglu može da stane, grčki amfiteatar, carsku paserelu, pijac Paradizo sa salonima za paradajz i papriku.
Kora hleba u Hlebogradu je čudo. Gricka se s uživanjem. Može s leb da se jede. Hlebograđani prave najbolji leb na svetu. Miriše i lepi se za usta. Nigde se tako leb ne jede. Leb u Hlebogradu je poslastica. Nepce se raduje kada kroz otvorena usta ugleda Hlebogradski lebac – vruć i mirišljav. Iskolači oči k’o da je Boga videlo. Korica dok pršti u ustima je slast i užitak. Ne lažem. Stvarno je tako.
Hlebogradski lebac je čudo. Još kada se gricka na pasareli takav doživljaj se ne može opisati.
Hlebograđani na Čukljenik mogu oblake da uhvate i strpaju u torbu kao pečurke. Dve kamile su njihova atrakcija dok brste u blizini Caričinog grada.
Divlje krave su malo dalje.
Mumuruznica je za turiste. Rista – turista se čeka svaki dan a on uredno šale glasnika koji donosi poruku da gospodin Rista danas neće doći ali sutra dolazi sigurno. Taj dolazak glasnika Riste – turiste u Hlebogradu je ceremonijalni obred i ritual.
Mladi koji nose kulturu na svojim leđima u Hlebogradu su isto čudo. Jedan glumac po tri lika iz predstave mora da igra.
Malo ima mladih.
Malo je mladih i to je velika cena za sva čuda i čudesa u Hlebogradu.
Nisu jeftina Hlebogradska čuda – ni najmanje!
Je l’ da?
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Нема чуда, само вера, љубав и нада да ко разуме своје место под Сунцем, схватиће коначно и своју режисерску улогу која је далеко од уличарске и фарсе која се одувек разликује по физичкој комедији и жестоким батинама.
Voleo bi da znam šta je pisac teo da kaže ovim tekstom,ako neko možda zna neka to podeli.
Gosn. Milorade izgleda da ćete morati da krenete od prvog osnovne.
Izvinite ako Vas je muka naterala da ovo napišete, a izgleda da jeste. Pozdrav Vama i sličnim mučenicima.
Izuzetan tekst i do koske istinit ( na žalost Hlebogradjana), bravo !
Комшинице,
Пошто припадате елити оних којима је овај смислени текст јасан, објасните га! До коске, молим,не брините за симболику.
Ako Novela od Dušana zna da je Komšinica elita morala bi znati i za Ulicu koja ide u nebo i za Bilbord – ekspres koji prevozi Hlebograđane do mesta gde niko nikada nije bio.
Isto tako morala bi znati da je Hlebograd Kristalni dvorac i Mirazdžijski Grad i Tastova Hladovina a da je Zumbul paša Zet Gazda.
Isto tako bi morala znati da su Jablančica i Šumančica reke i da se one sastaju u centru Hlebograda i da imaju svoje vile: Vila Rosu, Žuborku,Bistrooku i Izvorinku.
Još bi Novela morala znati da Mumurznica nije pamuk kifla ni baget hleb i da se u Hlebogradu tradicionalno pravi za Ristu – turistu a da Rista – turista nije Godo i da nema veze sa apsurdom i čekanjem.
Takođe bi Novela morala znati i za divlje krave i kamile koje su atrakcija u Hlebogradu.ali i za štringle koje se i motaju od niti zlatnog runa za daleko poznate Hlebogradske šalove i džempere.
Novela bi isto tako morala znati da aronija, nije ironija i da alegorija, sarkazam i metafore nisu džem palačinke niti punjena vekna sa parizerom i majonezom.
I taman posla da ne zna da je korica Hlebogradskog hleba najukusnija kada se gricaka na sofi koja se nalazi na sredini pasarele carice Teodore Hlebogradske….
Služba je slušba ali verujem da Novela zna i tri puta više kao i većima Hlebograđana.
Tako sam i uveren i da odlično zna i ona i Hlebograđani zašto mladi odlaze.