U selu Mrstanu, na par kilometara od Leskovca, jedan zaljubljenik u svoje selo i etnografiju za samo šest godina uspeo je da napravi etno muzej sa blizu tri hiljade predmeta dostupnih na uvid posetiocima. Izbor izloženih predmeta toliko je širok da su se za njega bili zainteresovali i producenti filma “Bilo jednom u Srbiji” koji su od vlasnika Gorana Jovića potpuno besplatno dobili sve predmete koji su im trebali tokom snimanja.

Ideja o muzeju je upravo Jovićeva, koji je ovaj posao započeo prikuplajnjem starih fotografija.

Stablo meštana Mrštana od 1850.

„Ideja se je javila ko posledica činjenice da volim tradiciju, folkor, narodne običaje i fotografiju. Prikupljao sam stare fotografije učenika naše seoske škole i napravio sam album sa svim učenicima počev od 1945-og godišta, zatim album sa fotografijama fudbalera FK „Moravac“ Mrštane kao i album starih fotografija vezanih za selo, seoske običaje i događaje. Uradio sam i stablo žitelja našeg sela sa ubačenim podacima za preko 6500 lica, tj. ima podataka za lica rođena posle 1850. godine. Albumi se nalazi na mojoj Fejbuk stranici tako da su dostupni svima koji žele da ih pogledaju. Tako da sam počeo da sakupljam stare etno predmete.

This slideshow requires JavaScript.

Počeo je 2016. godine sa sakupljanjem starih predmeta, kada je dobio slobodan prostor u porodičnom pomoćnom objektu.

“Vremenom se broj predmeta povećavao pa se javila potreba za proširenjem izložbenog prostora na sadašnje tri prostorije ukupne površine oko 150 kvadratnih metara. Sada, prema mojoj evidenciji, u mom etno muzeju  ima preko 2.400 predmeta iz dvadestog veka ali ima koji su stari i po nekoliko veka“.

This slideshow requires JavaScript.

 Etno muzej

„S obzirom da je širok dijapazon prikupljenih predmeta,  ja bih moju zbirku nazvao muzejem dok bi kolekcionarstvo poistovetio sa sakupljanjem samo srodnih predmeta“.

Esponate prvensteveno dobija od prijatelja i rođaka, nešto kupuje, a jedan deo je zapravo sačuvala njegova porodica.

„Najinteresantnija priča, je meni verovatno kad sam našao klikere. Da, klikere staklence, soćke smo ih zvali. Naime, dok sam sređivap tavanski prostor u nekom uglu našao sam kutiju sa starim praškovima za prskanje (hemikalije p.n.), i kad sam poneo da bacim zazveckali su klikeri. E to su bili moji klikeri kojima sam se igrao kao dečak i koje mi je majka uzela i eto sakrila verovatno da ne gubim vreme na igranje već treba da se uči i radi. I opet smo se sreli nakon više od trideset godina. Moj povratak u prošlost.

I delovi cevovoda iz rimskog doba

This slideshow requires JavaScript.

„Najstariji su nastavci cevovoda iz rimskog doba. Ti nastavci su od pečene gline, opeka, i ulazili su jedan u drugi. Iskopani su na lokalitetu iznad Babušnice gde se nalazilo rimsko utvrđenje Sip. Ima i predmeta iz turskog doba kantari i pafte. Najvredniji predmet u emocionalnom je Petrov krst, medalja koju je dobio pradeda, kao i delovi stare nošnje“.

Kaže da mu je, ipak, najdraži predmet “jeleče”, koje je nosila njegova baka još kao devojka. Čuvao ga je decenijama sa još nekim ručnim porodičnim radovima.

Saradnja sa filmadžijama

“Saradnja je ostvarena preko prijatelja koji su znali da produkciji preporuče mesto gde mogu da nađu stare predmeta. U više navrata su dolazili i pozajmljivali predmete zavisno od lokacije šta se snimalo. Da napomenem, sve te pozajmice bile su besplatne”.

U etno kući pada u oči I kolekcija kamena sa raznih mesta, donetih sa raznih  lokacija.

„Donosili smo manje kamenje sa raznih lokacija gde smo putovali, ili išli na izlete po Srbiji ali i po drugim zemljama. Kolekcija sadrži preko 150 kamena. Deo tih kamena donosi i moj sin koji je planinar tako da donese sa planina i vrhova gde ja sigurno neću moći da se popnem“.

Kamenje sa Aljaske i Himalaja

“To kamenje su mi poklonili prijatelji. Ja sam najdalje doneo kamen iz Praga, a najviša lokacija sa koje sam doneo je planina Besna kobila na 1923 metara nadmorske visine kad sam bio sa planinarima. Inače, u kolekciji, kamen sa najviše lokacije je donet sa planine Pirin u Bugarskoj, gde se popeo moj sin na 2914 mnv”

This slideshow requires JavaScript.

Pitamo ovog zaljubljenika u staro i u tradiciju da li sarađuje sa Narodnim muzejem i Turističkom organizacijom iz Leskovca, u smisliiI zvanične turističke ponude Etno muzeja. Odgovara potvrdno.

Planovi

„Što se tiče saradnje sa Narodnim muzejem, voleo bih da se ona ostvari jer bi to poboljšalo ovaj moj trud. Naravno, voleo bih da mizej uđe u turističku ponudu grada Leskovca i voleo bih da što veći broj ljudi vidi postavku.

This slideshow requires JavaScript.

Planira da nadalje na bolji način prezentuje svoj muzej, pre svega u medijima, a s ciljem veće posete. Ovo mesto do sada je videlo tek 350 znatiželjnika, a on bi voleo da zbirku vidi daleko veći broj, pa mu je želja da ove godine njegom muzej bude uvršten u manifestaciju Noć muzeja.

I na kraju, neizbežno pitanje: Da li smatra da je ovo pravi muzej? Odgovara anegdotom.

“Posetioci iz Makedonije, koji su obišli postavku, rekli su mi da nije pravi muzej jer im nisam naplatio ulaznice. Za mene jeste pravi i stalno pokušavam da pozovem nove posetioce da vide izložene predmete”.