Danas je Sveta Petka

 PRAVOSLAVNI vernici danas slave praznik posvećen kod nas veoma poštovanoj svetiteljki prepodobne matere Paraskeve, u narodu nazvane Sveta Petka. Smatra se zaštitnicom žena, svetiteljkom koja je celog života pomagala bolesne i siromašne ljude.

Prema crkvenim knjigama prepodobna mati Paraskeva je rođena u Epivatu, malom mestu u blizini grada Kalikratije, između Silinavrije i Carigrada, u Maloj Aziji, pri kraju desetog, a po nekim autorima i na početku 11. veka. Nakon smrti svojih roditelja, ova sveta devica željna podvižničkog života napušta roditeljski dom i odlazi  u Carigrad, a zatim u Jordansku pustinju, živeći strogim  životom u postu i molitvi , usamljenickim životom, sve do starosti. A zatim je u poznom dobu starosti  poslušala glas Anđela Božijeg, koji joj se javio u snu, ostavila je  pustinju i vratila rodni grad, Epivat gde je širila veru Hristovu.

Po brojnosti svetaca u Srbiji, Sveta Petka je na petom mestu, a brojni hramovi posvećeni su njenom kultu. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući i nadajući se da će im zalečiti rane i zaštiti ih od bolesti. Bilo je brojnih teza o njenom srpskom poreklu, ona je u stvari poreklom iz Grčke.

U Rumuniji je sveta Petka najslavljenija svetiteljka. Stotine hramova njoj je posvećeno. Kult svetiteljke, je takođe rasprostranjen u Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori, Makedoniji, nešto manje kod Grka i pravoslavnih Albanaca, a kod Rusa veoma malo.

Svetu Petku kod nas posebno poštuju žene, obraćaju joj se nerotkinje, a i ostale u raznim životnim nedaćama. Njenim danom smatraju petak, jer je svetiteljka verovatno na taj dan rođena, otuda joj i ime. Tog dana ne rade određene poslove i obavezno poste.

Brojne porodice danas slave  Sveta Petku kao svoju krsnu slavu. Ona se smatra prvom u nizu jesenjih slava.

(Kraj)iva

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Ne postoje brojne teze o srpskom poreklu svete Petke. Postoji samo jedna, kao sto postoji i samo jedna da je ona Grkinja.

    Ona jeste rodjena nedaleko od danasnjeg Istanbula. Dakle na teritoriji koja se smatra nekadasnjim Grckim, etnickim i kulturnim prostorom. Rodjena je u vreme pre dolaska Turaka. Zahvaljujuci svemu tome, samo se pojacava utisak da ona jeste bila Grkinja.

    A u stvari, kada se iz danasnje perspektive osvrnemo unazad, zahvaljujuci upravo zvanicnim istorijskim stavovima, vidimo samo debelo neutemeljene pretpostavke i nista drugo.

    Da li je sve to zaista dovoljno, da bi na osnovu takvih „argumenata“ bilo moguce kategoricno presuditi o poreklu ove svetiteljke. Za nju se pouzdano zna da jeste zivela i o njenom zivotu se gotovo sve zna. Ali gle cuda? Cim se postavi pitanje njenog etnickog porekla, odmah na videlo izadje neka istorijska sumaglica, od koje se nazire sve drugo, samo ne ono sto je najlogicnije.

    Analogno tome, vrlo je moguce da ce zvanican istorijski stav, za nekoliko stotina godina biti, da je veliki izumitelj iz 20-og veka Nikola Tesla, po nacionalnosti bio Austrougarin. ???

    Mala Azija je jedan od najinteresantnijih prostora, koji se sustinski nalazi u samom predvorju Evrope, a geopoliticki i kurtoroloski je oduvek bio Evropa. Mesto na kome su se vekovima desavali prelomni dogadjaji, koji su bili od sustinske vaznosti za ceo evropski kontinent.

    Ogroman broj toponima koji su tamo i danas sacuvani i uporno opstaju, ipak ne pripadaju ni Grckom, a ni Turskom jeziku. Tesko je objasnjivo to sto i pored upornog nastojanja da se ti toponimi posto-poto, privedu trenutnom geopolitickom stanju, stari izvorni oblici ipak uporno opstaju. Najcesce se radi o pogrcenim i poturcenim toponimima koji na tim jezicima apsolutno nista ne znace, ali njihove prikrivene osnove iteko imaju znacenja na onom jeziku, na kom su prvobitno u dalekoj proslosti „krsteni“.

    Namerno necu reci o kom jeziku se radi, jer svako ko pogleda mnoge mape Male Azije, moze doci do apsolutno preciznog zakljucka po tom pitanju. Mogu samo da dodam, da se vodi mrtva trka izmedju broja silom helenizovanih i broja silom germanizovanih toponima u celoj Evropi, sa tog „originalnog“, prvobitnog jezika.

    Vratimo se ipak svetoj Petki.

    Prvi ko je jasno i glasno uz brojne argumenate rekao da je ona Srpskog porekla, je veliki srpski istoricar Milos S. Milivojevic. Kod nas jos uvek nedovoljno priznat i prilicno osporavan naucnik, koji je danas veoma cenjen u recimo Ruskoj akademiji nauka, posebno u njenoj istorijskoj sekciji. U danasnje vreme se cak i neki nemacki revizionisti njihove jos uvek preovladjujuce „Becko-Berlinske“ skole, pozivaju na neke njegove radove.

    Becko-Berlinska skola je jos uvek zvanicno gledanje na istorijsku proslost Evropskih naroda, koje u poslednje vreme sve cesce osporavaju i napustaju cak i istoricari u samoj Nemackoj. Prosto receno te teorije ne drze vodu. Narocito ne pred jacinom dokaza, da je svet u proslosti ipak izgledao mnogo drugacije od onoga kako je to predstavljeno u toj poprilicno neozbiljnoj i nevestoj konstrukciji.

    Interesantno je reci da je ogromna, neobjavljena, i nesistematizovna istorijska gradja, prikupljena od strane gospodina Milivojevica (u pitanju su sanduci, prepuni ispisanim stranicama), netragom misteriozno nestala posle njegove smrti i da se sada nazalost smatra izgubljenom.

    Za vreme svog zivota, Milos S. Milovojevic je bio persona non grata za tadasnje Srpske naucne krugove. Danas je situacija jos gora. Iako se citav naucni svet polako ali sigurno otvara za teze ovog naucnika, SANU za njega, jos uvek ne zeli ni da cuje i uporno ga proglasava sarlatanom.

    Kao covek koji nije istoricar, a koji je ipak procitao sve sto je dostupno od ovog autora, mogu da kazem da niko nikada, nije baratao sa tako ociglednim i jasnim dokazima u vezi istorije Srpskog naroda, kao sto je to cinio Milis S. Milivojevic. Bilo je, a i danas ima mnogo nastavljaca njegovog rada i to ne samo medju Srbima. Cak oni koji su nesrbi, prednjace u tome. Mnogi od njih su poznata i priznata imena u Evropskim i svetskim okvirima.

    Kada god govorim ili pisem o ovakvim i slicnim stvarima, imam neodoljivu potrebu da stalno naglasavam i podsecam, da ni najmanje nisam fan lika i dela ruskog akademika Jovana Deretica. I pored toga sto se on u svojim istrazivanjima, veoma oslanja upravo na rad Milosa S. Milivojevica. Ali to je ipak neka sasvim druga prica.

    Milivojevicevu tvrdnju da je Sveta Petka Srpkinja, je navodno pobio istoricar Jovan (ilarion) Ruvarac, inace iguman jednog Fruskogorskog manastira. Radi se o istaknutom i priznatom istoricaru. Ruvarac je kritikovao sve, a narocito tzv. romanticarske istorijske teze u Srpskoj istoriografiji. Izmedju ostalog on je glavni razbijac mita, da je Vuk Brankovic izdajnik i jos nekih srpskih mitova.

    Ruvarac je u sustini bio kriticar gotovo apsolutno svega. Medjutim, ako se usvoje sve njegove kritike, Srbi su na ovaj svet dosli pravo ni iz cega i odjednom su, ni od kuda banuli u istoriju. Ili to ili su stigli direktno iz vasione. Po Ruvarcu, treceg nema. On u svom kriticizmu i pobijanju svake moguce teorije, ne ostavlja ni jednu drugu mogucnost.

    Situacija sa Srpskom istorijom je nazalost i danas potpuno istovetna. Borba izmedju tzv kriticara i tzv romanticara jos uvek traje. Ona se preplice sa „borbom“ koja se uporedo vodi izmedju pristalica autohtone teorije, indijske teorije i mnogobrojnih varijacija na iste teme.

    Dakle samo na prvi pogled deluje da danas u Srbiji i celoj Evropi, imamo jasnu i apsolutno tacnu teoriju o proslosti kako nas Srba, tako i citave Evrope. Ishod te naucne „borbe“ ce saznati oni koji ce doci mnogo posle nas. Razlog tome je to sto je politicko-naucna opozicija istorijskoj istini u ovom trenutku, iako u latentnom opadanju, jos uvek prilicno jaka.

    Meni je neopisivo drago sto ja danas pod uticajem prvenstveno mnogih zivucih Evropskih istoricara zvucnih imena, naslucujem taj konacni ishod.

    Dakle sto se svete Petke tice, nemamo navodne pobedjene lazne teze da je ona Srpkinja i 100 % pobednicku tezu da je ona Grkinja.

    Radi se ipak o odnosu jedan na jedan. Odnosno o naucnom sukobu izmedju dva istoricara. Milos S. Milivojevic VS Ilarion Ruvarac. Na strani jednog su dokazi od kojih se gub dah i kojima niko ne moze da pronadje slabu kariku, a na strani drugog je institucija od najveceg nacionalnog znacaja, SANU.

    Da li ce ovaj istorijski duel ikada biti resen, odgovorice buducnost. Mi Srbi mozda i ne bismo trebali da se mesamo u njega.

    A dok se to ne resi, ono sto treba da znamo je sledece:

    Nasi susedi Rumuni kod kojih je kult svete Petke najjaci, u svom narodu je uporno nazivaju Srpkinjom, sto njihova crkva zestoko zabranjuje. Nasi drugi susedi Bugari, se takodje zestoko trude da je proglase Bugarkom, mada je i oni, pogotovu u njihovim zapadnim krajevima, takodje znaju kao Srpkinju.

    Simptomaticno je da Bugarsku „teoriju“ o poreklu svete Petke, podrzavaju jos samo neki kvazi istorijski krugovi u Hrvatskoj. Motivi za takvu njihovu tvrdju su poznati i maloj deci. Njihova verska centrala u Vatikanu, iako nesumnjivo zna pravu istinu, ipak po ovom pitanju bira cutanje.

    Makedonci takodje o tome uporno cute, kao sto cute i ne umeju da objasne cak ni to, zasto im polovina stanovnistva uporno slavi krsnu slavu. A krsna slava je, kao sto to ceo danasnji svet zna i priznaje, srpski, jedinstveni, nacionalni specifikum.

    Dakle sveta Petku svi svojataju, ili se bar prave nezainteresovani. Samo mi decidirano tvrdimo da je ona grkinja. I to je trenutno vazeci stav srpskih istoricara. a precutno i same SPC. I pored toga sto je navodno Grkinja, njen kult je u samoj Grckoj mnogo slabiji nego kod nas. Iako je kod Rumuna taj kult brojcano najprisutniji, kod Srba je ipak najsadrzajniji.

    Srpske zene, a narocito one koje imaju nekakav veliki licni problem, MASOVNO sanjaju umilnu zenu u crnom, lepih i smirujucih crta lica. Narocito takva pojava dolazi u san zenama koje nemaju svoj porod, a pri tom ga zarko zele.

    Sve je ovo u velikoj posledicnoj vezi sa nasom predhriscanskom religijom, u kojoj su Srbi imali boginju Mokos, koja je bila zastitnica zena, a po nekim (Ukrajinskim) istrazivanjima i veoma jak kult u kome su preovladavali belomagijski rituali. Gotovo svi ovi atributi koje je imala ova nekadasnja boginja, danas su sadrzani u svetoj Petki. Zato i ne cudi da je ona u danasnje vreme toliko prisutna i postovana u Rumunskom, odnosno Vlaskom narodu, koji cak i dvadeset prvom veku, gotovo neskriveno praktikuje magijske rituale.

    SPC nikada nije odgovaralo to sto se Srpkinje mole Petki, da bi dobile porod. Crkva je preporucivala da se nase zene sa tom mukom, obracaju svetoj Jelisaveti, majci Jovana Krstitelja, ili svetoj Ani, majci device Marije, odnosno Isusovoj babi. Razlog tome je sto su ove dve svetice bile u braku, a Petka naravno nije.

    Medjutim hriscanstvo kao religija se u Srpskom narodu ipak nije zapatilo na onaj nacin, na koji su njegovi kreatori to planirali i zeleli. Srbi su hriscanstvo u potpunosti prilagodili sebi i zato sveta Petka i protiv zvanicnih crkvenih stavova, cak i u danasnje vreme, dolazi u san Srpkinjama. One se njoj i danas najcesce obracaju, posebno kada imaju velike i neresive probleme.

    Nasa pravoslavna crkva tvrdi da joj uopste nije vazna etnicka pripadnost njenih svetaca, vec da su vazni samo njihovi podvizi i cudesa koja su cinili. Dakle po tumacenju nase crkve, nasi sveci mogu da budu koga god hocete etnickog porekla i to je sasvim logican i razuman stav.

    Na drugoj strani, za Spsku pravoslavnu crkvu, samo njeni vernici mogu da budu jedini etnicki Srbi. To nazalost nije logican stav, jer prakticno znaci da cim neki Srbin konvertira u neku drugu veru, automatski mu se menja i genetska struktura, a mozda cak i krvna grupa.

    Neverovatno.

    Da te Bog sacuva od ovakvog, svesnog i visevekovnog odricanja od ogromnih delova sopstvenogSrpskog naroda.

    Bez ovakvog rigidnog stava svoje zvanicne nacionalne crkve, srpski narod bi danas verovatno brojao preko 20 milona dusa i bio bi nesumnjivo pretezni narod na Balkanu i jedan od vecih u Evropi. U toj hipotetickoj situaciji, neke silom prilika i na potpuno vestacki nacin (nasom krivicom) stvorene nacije, sa kojima mi Srbi danas imamo ogromne probleme, verovatno ne bi ni postojale.

    To je u svakom slucaju nesto, sto na zalost ima mnogo ozbiljnije posledice po sudbinu srpskog naroda, od prilicno benignog istorijskog ili verskog pitanja, da li je sveta Petka bila Srpkinja, ili mozda nije.

    U svakom slucaju, srecna slava svima onima, koji je danas slave.

vaš komentar