Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vaskrsenje Isusa Hrista, najveći i najradosniji hrišćanski praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću i predstavlja temelj hrišćanske vere.

Prema jevanđeljskom predanju, tri dana nakon raspeća na Golgoti, Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, potvrđujući veru u spasenje i večni život. Ovaj događaj zauzima centralno mesto u hrišćanskom učenju, a apostol Pavle Apostol u svojim poslanicama naglašava da bez Hristovog vaskrsenja nema ni same vere.

Centralni deo obeležavanja Vaskrsa čini ponoćna liturgija, tokom koje se oglašavaju crkvena zvona i objavljuje radosna vest o vaskrsenju. Vernici se tradicionalno pozdravljaju rečima „Hristos vaskrse“, na šta odgovaraju „Vaistinu vaskrse“, čime izražavaju radost i veru. Ovaj pozdrav koristi se sve do Spasovdana.

Na sam dan praznika, u pravoslavnim hramovima otvaraju se Carske dveri na oltaru, simbolično ukazujući na pobedu nad smrću i otvaranje puta spasenja za čovečanstvo.

Vaskrsu prethodi Veliki post, najduži i najstroži post u godini, koji traje sedam nedelja. Njegov završetak obeležava se prazničnom trpezom, a prvi mrsni zalogaji tradicionalno su crveno obojena jaja, koja simbolizuju Hristovu prolivenu krv.

Pored verskog značaja, Vaskrs je i porodični praznik. Okupljanje, praštanje i zajedništvo podsećaju na ključne vrednosti – ljubav, mir i obnovu međuljudskih odnosa.

U savremenom vremenu, obeleženom brojnim izazovima i ubrzanim načinom života, poruka Vaskrsa ostaje snažna i univerzalna – nada je jača od straha, svetlost od tame, a život od smrti.

Praznovanje Vaskrsa traje tri dana, pa su u crkvenom kalendaru crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak. Vaskršnjim ponedeljkom započinje Svetla nedelja, produžetak prazničnog slavlja, kada se posećuju rodbina, kumovi i prijatelji, a svaki gost daruje se ofarbanim jajetom.

Vaskršnji utorak, prema narodnom verovanju, smatra se jedinim „dobrim“ utorkom u godini, dok se veruje da zvezdano nebo u Svetlu sredu nagoveštava rodnu godinu.