Dejan Ivanović: Zdravstveno stanje me omelo da oborim sopstveni rekord u prinosu kukuruza

Otkako je obrao kukuruz na oko dva hektara Dejan Ivanović iz sela Moštanica kod Vranja, koji odavno slovi za rekordera u ovoj, ali i proizvodnji drugih povrtarskih kultura, mirno spava. On je planirao i ove godine da obori još jedan rekord u proizvodnji kukuruza, ali u tome nije uspeo zbog zdravstvenog problema koji mu se javio u danima kada je trebao da navodnjava postojeći zasad kukuruza na kome je od planiranih deset do dvanaest tona kukurza po hektaru, ostvario prinos od osam tona.

I pored toga, međutim, on je veoma zadovoljan ostvarenim prinosom zato što će moći bez problema da ishrani trideset svinja koje drži u štali.

„Sve sam uradio kako treba. Tokom setve, rasta i razvoja primenio sam celokupnu agrotehniku. Jedino sam, zbog zdravstvenih problema, zakasnio sa navodnjavanjem tih dana kada je udarila suša što se posebno negativno odrazilo na prinos kod ranih sorti hibrida kukuruza“, kaže Ivanović.

Otkako je naš sagovornik počeo da primenjuje navodnjavanje u proizvodnji kukuruza on i po najvećoj suši ostvaruje fantastične prinose. Tako je pre tri godine ostvario čak petnaest tona prinosa kukuruza po hektaru sa KWS sortom iz Fao grupe zrenja 600 sa kratkom vegetacijom.

Ovakvi prinosi, se prema njegovim rečima, mogu ostvariti jedino uz dobro obavljenu pripremu za setvu koja između ostalog podrazumeva i pravovremeno obavljanje dubokog zimskog oranja na dubini od 35 do 40 cm kako bi se prevrnuti oranični sloj izložio vazduhu, vlazi i mrazu. Dubokim oranjem omogućuje se da se vlaga tokom zimskog perioda dovoljno nagomila u zemlji, a na proleće brazde osuše i bile spremne za sledeću proizvodnu sezonu.

„U setvi sadalicu obavezno treba podesiti tako da razmak između biljaka bude 22cm, a to praktično znači da bi na jedan hektar došlo oko 65.000 zrna“, poručuje Ivanović.

Naš sagovornik je celokupni ubrani kukuruz ostavio da se suši na toplom septembarskom suncu ispred ambara sa uskladištenim ječmom i pšenicom, kako se tokom zime ne bi ubuđao.

„Ove godine sam imao ječam na dva hektara i ostvario prinos od 4,5 tone po hektaru. Pšenicu sam sejao samo na 20 ari i postigao prinos od 5,5 tona po hektaru.Nadao sam se većem prinosu od ječma, ali to se nije dogodilo zbog nepovoljnih vremenskih uslova koje smo imali u fazi nalivanja zrna“, kaže Ivanović.

Ovom domaćinu je srce uvek puno kada su mu ambari puni berićeta. Za desetak dana on će na svom imanju da počne i sa žetvom soje. Kaže da je zrno soje zrelo, ali da mora da sačeka da se listovi biljke u potpunosti osuše kako ne bi došlo do zagušenja kombajna prilikom žetve.

„Očekujem prinose veće od tri tone po hektaru, a manje od tri na pedeset ari koji se ne nalazi pod sistemom za navodnjavnje”, kaže Ivanović.

Dotle će ovaj uzorni poljoprivredni proizvođač da proda celokupan ovogodšnji rod autohtone sorte crvene i narandžaste paprike ajvarke koju je proizveo na površini od petnaest ari, a na kojoj je zasadio ukupno 25.000 biljaka.

“Paprika je ove godine rodila fenomenalno i očekujem prinos od oko 45 tona po hektaru. Nažalost tokom proizvodnje naš zasad je jednom prilikom zahvatio jak vetar koji je oborio mnoge korenove na zemlju tako da će zbog izloženosti plodova suncu 10 do 20 posto roda otići u škart”, kaže Ivanović.

Celokupnu proizvedenu papriku naš sagovornik proda standardnim kupcima na kućnu adresu . Tako radi godinama i svake beleži povećanje broja kupaca. Kaže da tajna tolike potražnje leži u kvalitetu proizvoda koji on svake godine ponudi svojim kupcima.

On ovaj kvalitet redovno dobija kada u jesen, pred svaku proizvodnu sezonu, na jedan hektar na dubini od tridesetak centimetara zaore dubokim zaoravanjem trideset tona zgorelog stajnjaka po hektaru koji se tokom zime fermentiše. U proleće pre mehaničke obrade obavezno rasturi i osnovno mineralno đubrivo koje se kasnije kultiviranjem ubacuje u zemljište. Posle takve pripreme zemljišta i tretiranja protiv korova sledi sadnja paprike.

“U ovoj proizvodnji je veoma bitno da svaki proizvođač zna kada, kako i šta treba da uradi. Uz pomoć savetodavca vranjske Poljoprivredno stručne službe primenjujem mnoge novine u ovoj proizvodnji i rezultati nikada ne izostaju”, tvrdi Ivanović.

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare