Odmah na početku da se razjasnimo:

1. I dalje mislim da nikakvo novo okupljanje raznih političkih stranaka nije moguće. To je ludost kosmičkih razmera, ili kako to fino kaže gospodin Mićunović – ILUZIJA. Ali stvarna;

2.  I dalje mislim da je Demokratska stranka  Poslednja Brana Nadolazeće Nesreće;

**********

Idemo redom:

Ovo nije vreme da neko ugasi svetlo i da mi sve ovo lepo zaboravimo. Taman, posla! Ali, isto tako, ovo nije vreme za nova okupljanja političkih stranaka ni u Srbiji, a ni u Leskovcu. Nikakvo ukrupljivanje, nikakvo novo okupljanje raznih političkih stranaka. Jok, more! Samo nam to treba.  Sva boja bojadisana,  samo nam sabornost treba. Ne mogu zajedno Pajtić, Čeda , Zoran, Boris, Dušan, Đilas, Vuk Jeremić, Verko, itd, itd.. Da su mogli zajedno oni bi bili Zajedno, ispušene su to muštikle.  Ta Nova Tvorevina, novi DOS, nastala okupljanjem raznih političkih  stranaka različitih ideoloških opredeljenja je kao žena sa 6-7 , ako ne i više, bivših muževa i ljubavnika, koji su je tukli, maltetirali, opanjkavali, proganjali, varali, razvlačili po političkoj kaljugi i na kraju: hteli da je zatru, unište! A, sada, odjedanput, Svi Oni bi da se slože i obože: da rade u slozi, složno i u miru? Naravno, na “dobrobit” i polzu građanki i građana naše zemlje ponosne? Nit je bilo, niti može biti, jedna Stranka, a dva (ovde bi bilo 7-8) gospodara – vladati svi ne mogu!  Još veći, ako ne jedan od najvećih problema mogao bi da bude to što svako od ovih političara sebe vidi kao Stožera Okupljanja. Zato pokušaj da se od razjedinjenih i usitnjenih partija stvori snažan opozicioni front ima ozbiljan feler – svako smatra da bi baš on trebalo da bude Ujedinitelj. Čovek, ipak, ne bi trebalo da se ogreši i kaže da lideri ovih stranaka danas nemaju ništa zajedničko. Imaju! Ujedinjuje ih isti cilj. Svako bi da bude prvi. Makar u opoziciji. Možda bi ova ideja Okupljanja imala više šanse za uspeh da to što oni nazivaju „ujedinjenom opozicijom“ zapravo ne predstavlja – izvornu Demokratsku stranku, zanemarijući činjenicu da ovakva DS u Srbiji, a i u Leskovcu, razjedinjena i u haosu,  ne može biti alternative vlasti, pa samim tim ni mesto okupljanja političkih stranaka, pogotovu,  kada se zna da su naše, srpske političke stranke, rogovi u vreći uskladišteni u podrumu lude kuće, gde  svaki član stranke misli kao Luj XI ”Drzava to sam ja”. I da zaključim: nikakvo okupljanje političkih stranaka u ovom Apsurdistanu, Srbiji  kao provizorijum državi, niti u Leskovcu, ne dolazi u obzir, jer je, trenutno, DS u Srbiji, a pogotovu  u Leskovcu, što bi  ”Šekspir” rekao:Smoke from The Cunt.

**********

Ukupno dosadašnje pisanije, ako ste ga uopšte čitali, moj lament nad DS u Leskovcu, bio  je samo uvod za ovaj deo teksta. Svestan sam da je bilo do zla boga dosadno i predugačko, ali bolje ne umem. Poenta, ako je uopšte potrebna, je ovaj deo mog autorskog teksta.

I dalje mislim da je Demokratska stranka  Poslednja Brana Nadolazeće Nesreće bez obzira što je Leskovac  sa njima, iz DS, bio grad bez optimizma i elana. Uslovi pod kojima DS u Leskovcu treba da postane Poslednja Brana su:

DS u Leskovcu mora da se promeni unutar sebe, da promeni svoju dosadašnju politiku, jer politika ne sme da bude zanat demagoga, što je dosad bio slučaj, B. and kompany, kod vođstva demokrata našeg grada. Politika, po svojoj definiciji, mora da se meša u život svojih građana, i običnih i neobičnih. Problem je samo šta podrazumevamo pod politikom. Ako pod politikom podrazumevamo ono što rade osobe bez zanimanja koje sebe zovu političarima, oni koji su upravo negativni uzori; oni koji su dokaz da ne morate ništa znati, ali ako u pravom trenutku uhvatite pravi vetar i poljubite pravu pozadinu onda postajete vodeća snaga DS u Leskovcu u kreiranju stranačke politike, i onda je samo nebo granica vaših gluposti. Demokrate Leskovca moraju da vode politiku koja podrazumeva viziju, ideju, duhovni podsticaj, afirmaciju pozitivnih vrednosti, ili makar civilizaciono ophođenje, sve Ono što nije bila politika koju sprovodi i koju je sprovodila DS u Leskovcu.

Zbog svega navedenog, članovi DS u Leskovcu, moraju, pod hitno, da promene celokupno rukovodstvo od čijeg znanja manji je samo osećaj odgovornosti – ako ga uopšte imaju. Promenom rukovodstva Stranke moraju se smeniti svi iz njihove neposredne blizine tj. ta gluvonema vojska klimoglavih sledbenika. Promena dosadašnje politike podrazumeva i da se članstvo DS pogleda u ogledalo, da izvrši introspekciju Stranke i definiše sebe pa samim tim iskorene iz svojih redova: pučeve, podele, svađe, nameštaljke, prepucavanja, intrige, bezočnost, duhovnu bedu  i na prvom mestu  poniznost- koja je odvratna za gledati a kamoli živeti takav život.

Dakle, leskovačkim demokratama su potrebni novi ljudi, sa novim idejama za ovo novo doba u koje smo kročili. U preporod, u novo doba, DS u Leskovac moraju povesti prvenstveno mladi  ljudi. Na strani mladosti su znanje, svežina mišljenja, snaga, odvažnost da se rizikuje. U mladosti Leskovca je jedina moć i nada, zato i hoćemo da Leskovac vode najbolji, a ne najgori. Hoćemo Leskovac u koji će interes građana biti preči od interesa vlasti. Ako ovi iz DS u Leskovcu vole Leskovac i Leskovčane, onda da postave, na rukovodeća stranačka mesta, nove mlade ljude, ljude jakog karaktera, koji neće mrzeti i nipodnaštavati rukovodstva i članove drugih političkih partija, i koji će biti stožer okupljanja mladih, školovanih, obrazovanih, pametnih, poštenih, nekorumpiranih, tolerantnih, demokratski nastrojenih i komunikativnih ljudi. Obavezno, polovinu rukovodećeg kadra DS u Leskovcu moraju da čine žene!!

Novi političar koji je potreban DS u Leskovcu, sa moje, muške, tačke gledišta, a tuđim rečima je:“Bio bi to neko ko ima dovoljno energije, ali koji se nasitio svega na vreme. Ko je imao dovoljno i ljubavi roditelja, i ljubavi učiteljice i ljubavi žena, da je spavao sa dovoljno žena na vreme i da se najeo bifteka, škampa i kavijara, da se napio finih vina, da je video tompus pre dolaska na vlast, da je vozio neka normalna kola i da je o svom trošku obišao pola sveta i da ima čovek zanimanje. Takav bi mogao da ima ideju da dobro vlada i da ima onu neophodnu plemenitost u odnosu na ljude. A mi večno imamo problem što svi naši političari imaju sedam gladnih dedova u stomaku, u najboljem slučaju nosili su do prekjuče cipele sa plastičnim đonom, bele čarape na crne cipele, imali eventualno po jednu ribu u životi, sadašnju ženu, i sada odjednom im je postalo dostupno sve. Ne treba zaboraviti da je moć ne samo najveći afrodizijak, nego i demonska stvar koja se bazira na dve najdemokratskije komponente, a to su LOVA  I  SLAVA. To je demonijada.”

I, tek tada, kada se Stranka konsoliduje, uljudi i uredi samu sebe, tek kada u sopstvenim redovima iskoreni burazerluk, nepotizam, kriminal i korupciju; kada počne da se oporavlja od „bojtomanije“ i primerom doprinosi razvijanju demokratske političke kulture, jer je na to i ime obavezuje, tek će onda DS u Leskovcu biti u stanju da – kada se domogne vlasti – isto to uradi i u celom Leskovcu. Iskreno želim da se DS u Leskovcu stabilizuje i krene napred.

Ima li nekog drugog puta kojim DS u Leskovcu treba da pođe?  Ja mislim da nema. Ukoliko se DS ne konsoliduje, ako ne dođe do preporoda Stranke, ako ne dođe do velikih, tektonskih promena, unutar demokrata, imaćemo puzajući fašizam.Odnosno, ako DS u Leskovcu ne uspe da za par godina ponudi program i ličnost sposobnu da ostvaruje interese većine i ponudi oblik vlasti koji služi demosu, SNS će vladati sve dok mu to ne dosadi, jer neće imati alternativu.

**********

Zato svako ko sada dođe u DS dvorište,  ili ono što je od njih ostalo, sa namerom da pomogne, a nema više od 35 – 40 (max.45) godina, dobrodošao je; sada pre bilo kakvih izbora. Posle izbora nikog, jer nisu potrebni lovci na privilegije u političkom mutljagu; dosta ih je bilo svih ovih godina.

I da jedanput okončam ovo moje pisanije. Kada za 2. do 3(4) godine DS u Leskovcu ponovo postane Stranka u pravom smislu te reči, ne simulakrum svoje nekadašnje veličine, mora se formirati široki front javnosti – NVO, sindikati, značajni pojedinci, odnosno sve ono što je vrlo kritično prema aktuelnoj vlasti, sa DS, kao jedinoj političkoj partiji u tom frontu, na čelo.

Ako, ne dao bog, do toga ne dođe imaćemo  Sirizu ili Zoru!! Živi bili pa videli.

Vjačeslav  Nešić