Dijabetes je jedna od podmuklih bolesti, koja stvara ogromne, loše promene na krvnim sudovima, oštećuje vid, cirkulaciju u mozgu, rukama i nogama. Pored terapije koja podrazumeva tablete i insulin, jedan od ključnih faktora regulisanja nivoa šećera u krvi je ishrana, kaže u izjavi za JuGmediju Gordana Dolić, subspecijalista ishrane.

„Ako vam se mnogo pije voda, ako u toku noći imate buđenje sa željom da jedete ili posle obilnog ručka imate želju za slatkišima, čak i ako vas sveža jabuka tera na glad, znajte da ste u insulinskoj rezistenciji“, naglašava doktorka Dolić.

Ona dodaje da dijabetičari pre razvijaju osećaj u ustima za slatkoću, te tako najčešće jedu krompir, šargarepu, cveklu, paradajz, grašak, dakle biraju namirnice sa povećanim sadržajem šećera u sebi. „To naravno treba izbegavati i više koristiti namirnice sa niskim glikemijskim indeksom, kupus, karfiol, brokoli, tikvice, spanać“, savetuje naša sagovornica.

Kada je u pitanju voće, veliki broj ljudi u predijabetu jede banane, kruške, lubenice, dinje, sve sa visokim glikemijskim indeksom.

Ono što je od izuzetnog značaja za svakog čoveka, naročito dijabetičare, jeste fizička aktivnost i šetnja. 

„Treba jesti kiselkasto voće, citruse: narandžu, kivi, limun, mandafine, tvrde breskve i šljive, nektarine, jer nemaju veliku količinu šećera“, objašnjava Dolić.

Ona dodaje da voće koje najčešće konzumiramo – jabuke, treba jesti kisele. Ali ukoliko nemamo kisele u tom slučaju je slatkaste bolje skuvati u kompot, sa još nekim drugim voćem i ne koristiti vodu u kojoj se oslobodio šećer. Ovako skuvano voće, čisti creva, a puno je vitamina i minerala.

„Integralni, raženi i crni hleb, pokazali su se u ishrani dijabetičara, kao izuzetno korisni. Sa njim se reguliše čak i velika potreba za slatkišima“ , objašnjava Dolić.

Svi mi treba da se podsetimo, kako su naši preci jeli uglavnom biljke, bili zdravi, a istovremeno naporno radili. Njihova hrana bio je pasulj, boranija, sočivo, bob i sve te namirnice se nikada ne jedu s mesom i zaprškom. Iz njih se izvlače proteini, gvoždje i minerali koji su čoveku potrebni.

„Mi smo u biti biljojedi zbog dužine creva, biljna hrana je sasvim adekvatna čoveku. Međutim, meso se u ljudskim crevima zadržava po 7, 8 sati, truli  i oslobađa toksine, koji štetno deluju na čoveka“, naglašava naša sagovornica.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva.