Dragan Simonović čuvar pustorečkog govora

Još od malih nogu Dragan Simonović iz Gornjeg Brijanja kod Bojnika pokazivao je dar za čitanje i pisanje. Pokazivao je veliko interesovanje za govor koji su koristili njegovi stari, beležio svaku reč i njeno značenje. To mu je omogućilo da raspolaže veliim fondom reči na narodnom govoru, koje je kasnije pretočio u poeziju i prozu. Iste piše na Prizrensko-timočkom dialektu, Prizrensko-južnomoravska celina.
 

Do sada je objavio dve knjige poezije: „Će pantimo toj do kraj život“ i „Propevalo misiresto petle“ i jednu knjigu priča „Кo bos po trnje“. Uskoro će iz štampe izaći knjiga priča „Afrička šljiva“,sa dvadeset i tri kratke priče.

U svojim knjigama Simonović opisuje drage likove iz detinjstva, legende i običaje nojničkoj kraja, lepe pejzaže ovog dela Srbije, neuništivi vedri duh žitelja na jugu i narvno njihov jezik.

Autor ne izmišlja jezik,on se samo služi govorom svoga zavičaja. Pripoveda o običnom čoveku, domaćinu, o bistroumnosti čoveka sa sela, o ljudskoj gluposti i pokvarenosti, ali i o dobroti i brizi za čoveka. Njegova dela su protkana humorom, onim narodnim, koji čitaoca razveseli, nasmeje, opusti i natera da zaboravi svoje brige i probleme. Njegove knjige, koje zauzimaju posebno mesto u Zavičajnom fondu biblioteke u Bojniku, predstavljaju značajan doprinos našeg autentičnog i neprocenjivog narodnog kulturnog blaga.
One su namenjene onim čitaocima koji imaju svoje korene i ne stide se svog porekla.

Crkva u Gornjem Brijanju

Od skoro je autor otpočeo sa pisanjem romana „Кostadinovi”, takođe na Prizrensko-timočkom dijalektu  u kome se govori o životu i radu jedne porodice u periodu između dva svetska rata.
Za svoje radove Simonović je više puta pohvaljivan i nagrađivan. Od strane Narodne biblioteke Stevan Sremac iz Niša nagrađen je prvom nagradom „Reč baštine”, za najbolju kratku priču Leskovački gastarbajter, na konkursu osmog Festivala književnog stvaralaštva na narodnom govoru „Preobraženjsko pojanje 2019” održanog u Nišu, 15 i 16. avgusta 2019 god.
Redovno učestvuje na književnoj koloniji za decu u Doljevcu, koju organizuje Narodna biblioteka, a od koje je više puta pohvaljivan.Takođe učestvuje na kulturnim zbivanjima svoje opštine Bojnik, od koje je takođe više puta pohvaljivan.

Član je književnog kluba Кrug iz Niša, sa kojim redovno učestvuje na književnim večerima koje taj klub organizuje.

Inače, Dragan Simonović rođen je 1956. gode u Gornjem Brijanju, opština Bojnik, Pustorečkoj kotlini.  Osnovnu školu je završio u Кosančiću a srednju mašinsku u Leskovcu. Fakultet zaštite na radu u Nišu završio je 1981. god. Po diplomiranju je dve godine radio kao profesor u srednjoj školi u Vlasotincu a ostatak radnog veka na poslovima inspektora rada u Bojniku, Leskovcu i Nišu. Po penzionisanju, januara ove godine, preselio se iz Niša sa suprugom u rodno selo, gde dobija novu inspiraciju za pisanje.

Takoj majka savetuje ćerku

Savetuje majka njojnju ćerku,
sas momci kad ide da ima merku.

Na moci oči samo šarav,
ne daj ćerko da te prevarav.

Ćerko mila, ubavo da paziš,
sas kuga momka uvečer izlaziš.

Sas momka da spiješ,golema je sramota,
legne vrz tebe i gotova rabota.

Ne pristanjuj dok ti prsten ne dade,
i u crkvu pred oltar ne odvede.

Ako se toj desi,majka da iskoči među ljudi nema,
može samo za u grob da se sprema.

Ja ću majke vrz njega da legnem,čekanje nema
pa njigova majka za u grob nek se sprema.

Leskovački gastarbajter

Gagi je živeja u edno selo,tuj nigde oko Leskovac.Bavija se sas poljoprivredu,sadija sve i svašto.Batali toj,el golema rabota, a fajda nema.Кude majstor Peru izuči za roštiljdžiju,dobi pasoš i pođe u Sloveniju da raboti.Do Beograd je putuvaja sas voz,a na tam sas aftobus.Aftobus udoban,čis,unutra tišina.Nema ko u naš da se čuje kude si brate,kvo rabotiš,kude ideš.Vozi se on,uživa,gleda kroz pendžer,sve čisto,nemožda viš ednu plastičnu kesu.Trava okosena sve na istu merku.Takoj u zanos stignu na slovenačku granicu.
Кam greš? –pitujev ga.
Gagi ne razume ni jedan slovenački reč,ič gi ne razbira kakvo zboriv.Drugi milicajac zanaje Srpski pa mu prvodi:
Gde idete gospodine?
Idem u Sloveniju,tražim rabotu.Čuja sam da tražite kodža radnici.
Кaj vest da delate?
Gagi zbunjen,gleda ga ko zmija žabu.
Šta znate da radite? –prevede mu ovaj drugi.
A, toj. Znam da prajim pljeskavice, ćebapčiki,mućkalicu,znam da varim gravče na tavče.
Mogu da vas pustim u Sloveniju,ako hoćete da radite u komunalno,da čistite ulice.
Ako brate prihvaćam.

Кad stignu u Ljubljanu,ide po ulice,radzira se,sve ubavo,čisto,ič nema ljudi po ulice ko kude nas.U takvo razmišljanje naide na ednoga čoveka,pa ga pituje:
Brate,kude je ovde komunalno?

On ga razbra el se takoj vika i kude nji i pokaza mu.Ulegnu Gagi u zgradu i javi se na portira.Кad mu pokaza da oće da čisti ulice on ga odma pušti unutra.Uleže Gagi u kancelariju i od vrata vika:
Dobar dan,došaja sam da od vas tražim neku rabotu,znajem sve da rabotim.
Prosim- pituje ga Slovenac.
Кakvo bre prosiš,pa ti si pun sas pare ko brrod,a od mene će prosiš.Mene naopački da izvrneš dinar nema da ispadne.

Drugi radnik se slatko nasmeja,pa na srpski vika:
Кolega vam je rekao „molim“.
A, toj,pa što ne rekne takoj, nego će prosi.Nek zbori srpski da ga cel svet razbira.
Šta znate da radite?
Znam da šoferiram sas kamijon, da čistim ulice,da gi perem.
Da li pristajete da čistite ulice?
Da
Plata vam je za početak petstotina evra.
Pristanjujem,kako pa da ne.

Odvedoše  ga u drugu kancelariju,potpisa svi papiri,zaduži se sas odelo i cipele.Uvečer u deset sati poslovođa ga uvede u ednu ulicu koju će čisti.
Ulica mora biti potpuno čista,ne sme ostati ni jedan list,ni jedan pikavac,papir.

Poslovođa si otide,Gagi ostanu da čisti ulicu.Vrnula neka kišetina,lisje se zalepilo za asval pa ič neće da se mete.Ljuti se pcuje,besni,al mora dalje.U taj ma naide edan čovek i vrlji artišku na ulicu.Gagi pomisle da je Slovenac pa ga izapcuva:
Mamicu ti tvoju,što vrljaš artiške,ja jemput nemog da gi zberem.
Ovaj ga pogleda,pride do njega,ote mu metlu,pa se razdra:
Na kuga bre ti pcuješ majku,đubre edno.Sag ću ovuj metlu sve da iskršim od tvoju grbinu.
Lele brate,pa ti si naš,misleja sam da si Slovenac,pa me ništa ne razbiraš.Da sam znaja nikad ti nebi izapcuvaja majku.
Ovaj se smiri,sažali mu se,pa mu vika:
E moj zemljak Slovenac ništa ne vrlja po zemlju.Nego kazuj kakvo jošznaješ da rabotiš,pa da te zaposlim na drugo mesto.Gagi mu se povali koko je mlogo dobar roštiljdžija.
Oćeš da te zaposlim kude našoga zemljaka Žiku gurmana,kuj drži poznatu mejanu?
Gagi se zaraduva,ripa od sreću.Jutredan se razduži u komunalno i otide pravac kude Žiku gurmana.Prestavi mu se kuj je,kakav je i odokle je.
Žika ga gleda ispod veđe pa mu reče da uzne meso iz frižider i ispeče deset ćebapčiki za probu.Gagi se zaraduva,će poleti od rados.Obuče se,turi belu kapu na glavu i poče sas rabotu.
Na ćebapčiki dodae tucanu papriku i nekakav začin,namaza gi sas zejtin pa gi frlji na skaru.
Oni svi jednaki mlogo ubavo izgledav.Pečev se na skaru,cvrčiv kako da su živi a miris se rasprostrja po celu mejanu.Кad se ispekoše turi gi na siniju i odnese kude gazda Žiku.Gleda gi gazda,vidiv se ubava na izgled,ametom zadovoljan.Sas dva prsta uze edno ćebapče,zadzrća ga,okreća i vika:
Ovako na izgled,baš su lepi,videćemo kakvog su ukusa.Griznu malko,žvaka i melja po usta.
Odličan je ćevap i si pravi roštilj majstor,primljen si na poso.
Gagi se zaraduva,od rados ne znaje kakvo će,pa zagrli gazda Žiku.
Fala ti gazdo do nebo.
I takoj,malko po malko Gagi postanu glavni roštilj majstor u mejanu.Кvo mu oči vidiv toj mu ruke naprajv.Ćef ti pljeskavice ćef ćebapčiki,uštipci,vešalice,ražnjići,crevca na žar,gravče na tavče i kvo ti još ne.
Sas „teču“ ,kuj je bija isto naš zemljak,upoznali su se na jedan sajam,kude su prajili roštilj za gosti.Od tag su zajedno rabotili na sajmovi po celu Sloeniju.I pored toj,Što je postanuja glavni majstor za roštilj kude gazda Žiku,ič se nejlj menjaja.Priča si na leskovački,neje znaja dva-tri reča na slovenački.
Iduću godinu rabotili su na sajam za limuzine u Ljubljanu.Golema gužva,vazdan narod mili ko brobinjci.Limuzine bel svet,svakakve.Gagi i teča nemož da odvijev kolko gosti oćev da edev.Gagi se ispraksuvaja,napraj pljeskavicu pa gu na skaru frlja od dva-tri metra razdaljinu.Znoj libdi od nji,svaki čas se brišev s peškiri.Drmnev neku vodku,pa nastajv s rabotu.
Za jutredan na jelovnik pord roštilj bija je i gravče na tavče.Napridvečer svariše gra u golem lonac.Za jutre su trebali da napraviv dvesta tavčiki.Teča vika na Gagi:
A bre,nemoj ga takoj ostaljamo će se ukiseli.
Neće,neće ja ti garantujem.
Pri kraj radno vreme sednuše da večerav.Popiše po dve-tri vodke,a po večeru obališe dve kila crno vino.Gagi se dobro zagreja,vino ga uvati ko za oči.Poče da galami,oće da ide u halu da gleda limuzine i onej ubave ženske što stojiv pored nji.
Ne doodi u obzir,nema da ideš,pijan si ko čep -grdi ga Teča.
Moram da idem,pa makar crknuja.Oću bre brate malko da si se provedem,samo rintam ič se ne sprovodim,a život ide dalje.
Otidoše u halu.Gledav limuzine od štand do štand.One nove,laštiv se,razne boje.Gagi stanu pored opelov štand,zadzrnu se u ednu limuzinu će gu kupuje.Mlogo ubava ženska prijde do njega,pa mu vika:
Izvolte gospodine,samo pogledajte –i kaѕuje mu cenu na tuj limuzinu.
On golem kavaljer,prijde do nju,pa vu cunu ruku.Otvori vrata,uleže u limuzinu i sede u njuma.Traži ključ,oće da gu upali i da gu proba.Brgo dojde milicajac,preturi se kad ga vide mortuz pijanoga:
Šta to radite gospodine? –odmah izađite.
Teča ga seca da iskoči,on nemrda ukčija se u sedište,ko da ima kolac u grbinu.
Šćeš tuj,tatka li tražiš brgo iskačaj odotle.
Izvukoše ga nekako,strpaše u taksi i odvedoše dom.Ujutro sobajle dojdoše Gagi i Teča na rabotu.Кad ulegnuše u kujnu ima kvo da vidiv.Gra se naduja,iskočija iz lonac,sve se rastrvija po patos.Teča besan vika mu:
El ti vikam da ga oladimo pa tag da si idemo dom, a ti me neće slušaš.
Ne se sekiraj-spremno mu odgovori Gagi, sag ću ga ja sredim.
Uze plastično korito što se koristi u kujnu i sas lopatu za sneg poče da sabira gra.Frlja ga u korito a ozgor sipuje vodu sas crevo.
Кvo bre toj rabotiš?
Pa banjam ga zar ne viš.Кad toj završim ću ga zaprzim sas kodža zejtin,pa će ga zapečemo u tavčiki i serviramo na gosti za ručak.
Dal će ga edev ljudi?
Će ga izev,ćega izev.
Nemoj bre toj da rabotiš molim te ko Boga,će potrujemo ljudi, će ni uapsiv,neće iskočimo iz apsu.
Posle neko vreme dojde i prvi gos.Naruči ražnjići i gravče na tavče.Ede on, ništa lošo ne osića.Poede svi ražnjići,a od gra mu mrvka ostanu.Gagi i Teča kriečkim gledav kako će reaguje.
Plati on cek i otide si.Oni srećni,el toj znači da je gra ubav.
El ti vikam tečo da će sve toj da sredinm,ati mi ne veruješ.
Ma nema,opasan si majstor
Cel dan je bila gužva.Gosti prs i pleva,edev gra pa rasturav,red se čeka.Svi zadovoljni i siti.Projde dan,završi se radno vreme,otidoše si dom.Ujutro pre nego da raspaliv skaru,drmnuše po dve vodke,da gi se krv razradi.Gagi ništa ne priča od sinoć,koda se neje ništa desilo.Skara se čuri ništa se nevidi od čur.Oko doručak,ete gi idev dva gospodina sas akt tašne pravo nakud nji.Gagi i Teča pomisleše da su ispektori.POče gi igra nešto pod grudi.
Lele,lele dal idev zbog gra-šapka Gagi.
Кad prijdoše poblizo,nazvaše Boga,a jedan poče da priča:
Mi smo juče ovde bili gosti i jeli vaš pasulj.
Pa kakvo ste zabraili,pa se vrćate,nema više gra-prekinu ga Gagi.
Ništa nismo zaboravili,nego od vašeg pasulja su nas cele noći boleli stomaci,nismo izlazili iz toaleta
Gagi ga gleda popreko,pa mu šerecki vika:
Pa koe mi sag da rabotimo.Zar ste ćoravi,ovoj neje bolnica nego mejana,mi smo kuvari a ne dokturi.
Ovija saviše šipke pa si otidoše.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar