Ako biste u nekoj od bojničkih kafana poveli priču o fudbalu, na isti način je neodvojivo i pominjanje Dragiše Gopića Gileta, jednog od najvećih pustorečkih fudbalskih boema i čoveka, bez koga priča o fudbalskim legendama Puste Reke i celog pustorečog kraja ne bi bila potpuna. 

Razgovor sa njim zakazan je, naravno, u jednoj od kafana u Bojniku i potpisnik ovih redova je u razgovoru sa njim proveo vreme u evociranju uspomena na neka vremena i fudbal koji se igrao.

Dragiša Gopić rođen je u selu Dubovo 1952. godine a prve fudbalske korake načinio je u pionirima Dubočice 1966. godine odakle je preko mlađih kategorija Leminda stigao do Puste Reke i od 1972. godine ostao veran klubu do današnjih dana. Na terenu ali i na tribinama.

This slideshow requires JavaScript.

Gile je u karijeri odigrao više od 500 utakmica za svoju Pustu Reku, a zanimljlivo je da je kapitensku traku nosio na samo jednoj utakmici.

Gopića posebno lepa sećanja vežu za letnju fudbalsku ligu koja se igrala na teritoriji opštine Bojnik negde do početka devedesetih godina prošlog veka, kada su se u dve grupe takmičile ekipe gotovo svih sela bojničke opštine. U takmičenju je učestvovalo više od 20 ekipa jer su veća sela često prijavljivala po dve ekipe. Na tim utakmicama često je bilo i više od hiljadu gledalaca, koliko danas nema na nekim utakmicama Super lige Srbije u fudbalu.

Sećajući se tih utakmica, Gile pominje tragično stradalog golmana Donjeg Konjuvca, Beku, koji je poginuo idući na jednu od utakmica.

Koliko je za Gileta važan fudbal govori i anegdota  koju je podelio za čitaoce Jugmedie.

This slideshow requires JavaScript.

Naime, na dan svadbe, Gile je od kuma i pobratima tražio dopuštenje da ode i odigra utakmicu za svoj klub. Supruga Slavica se, sa kumom i pobratimom, složila jer je imala razumevanje za njegovu fudbalsku strast, koju su od njega nasledili  sin i unuk. Sin Zoran do nedavno je aktivno igrao u ligama Fudbalskog saveza Jablaničkog okruga, a prenosi fudbalskih utakmica su nezaobilazni deo tv programa u njihovoj kući.

Nezaobilazan deo razgovora sa Giletom su i druge pustorečke legende koje gotovo svako ko je pratio fudbal u ovom kraju obavezno pomene u razgovoru.

Gile naglašava ime Stanoja Taneta Petkovića i u tom trenutku jedan od prisutnih gostiju upada u razgovor rečima: „Bilo bi lepo kad bi neka ulica u Bojniku ponela njegovo ime“.

Na kraju razgovora, u idealnom timu Puste Reke, našli bi se: Gaca Stefanović Magašlija, Zoran Trajković, Branislav Janković (Bane Šljama), Nenad Petrović Kinez, Perica Stojanović, Dragomir Nikolić Rabatka, Dragan Ilić Trok, Stanoje Petković Tane, Bogoljub Ranđelović Sadik, Dragiša Gopić Gile i Jovan Veličković Jove.

Zanimljiv razgovor sa Giletom možete pogledati i na snimku.