Srbi u Nemačkoj zarađuju od 1.400 evra do 4.000 evra mesečno. Za osam sati rada, tokom pet radnih dana nedeljno, njihove minimalne plate zakonski ne mogu da budu manje od 1.400 evra, a pojedina zanimanja koja obavljaju mnogi naši građani u Nemačkoj plaćena su i do 4.000 i 5.000 evra.

U najjačoj evropskoj ekonomiji trenutno živi, kako poše „Blic“, i radi oko 450.000 Srba. Od 1. marta ovaj broj mogao bi da bude i veći s obzirom na to da tada na snagu stupaju novi propisi koji će olakšati odlazak kvalifikovane radne snage .

Danas Srbi u Nemačkoj najčešće rade „teške“ poslove za koje nije potrebna diploma. Najčešće su to poslovi molera, zidara, keramičara, tesara, kranista… Mnogi su zaposleni u uslužnim delatnostima, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, ali i zdravstvu i u industriji… Njihove plate kreću se od minimalca do oko 2.500 evra.

S druge strane, visoko obrazovani zarađuju između 4.000 i 5.000 evra. U ovoj grupi je najviše lekara i ekonomista, koji su morali da nostrifikuju diplome, ali i vozača kojima nije potrebna diploma već dozvole i sertifikati.

Agencije koje zapošljavaju u Nemačkoj najčešće u oglasima traže građevinske radnike, vozače, električare, varioce, medicinsko osoblje, keramičare. Traženi su i zidari, armirači, ali i mesari, pomoćni radnici, kao i već dobro poznato sve medicinske i usluge negovanja starih osoba, ali sve je više oglasa u kojima se traže i stručnjaci informacionih tehnologija.

Osim pristojne zarade, u oglasima često navode i pogodnosti koje poslodavci nude, a koje se razlikuju od vrste posla. Tako mnogi ozbeđuju smeštaj, čak i zbrinjavaju porodicu radnika, drugi plaćaju kurs jezika, neki, najčešće u građevinskoj industriji, obezbeđuju hranu.

Poslodavci za svaki posao zahtevaju da radnik ima dozvolu za rad i boravak u Nemačkoj. Potreban nivo znanja jezika zavisi od radnog mesta i opisa posla, mada se u većini oglasa traži barem poznavanje jezika, dok je mnogo i poslodavaca koji nude kurseve jezika kada se već počne sa radom.

Naravno, što imaju veću kvalifikaciju i bolje znanje jezika, to je lakše doći do boljeg posla.

Često naši radnici u Nemačkoj ističu da nije samo plata to što im godi u radu u toj privredi. Poštovanje osmočasovnog radnog vremena nije izuzetak, čak naprotiv, svaki sat prekovremenog rada je veoma dobro plaćen. Na mnogo poslova radnici se mogu odlučiti i da li će te sate da „ostave“ za odmor. Kući kako ističu idu bez stresa, a znaju da će imati novca i za letovanje i zimovanje, bez planiranja godinu dana unapred.

Stanarina najveći trošak

Najveći deo zarade odlazi na iznajmljivanje stana, jer to mesečno košta od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko odluče da zakupe kuću. Mnogi Srbi upravo zbog ovakvih cena u početku stanove iznajmljuju zajedno sa kolegama, ili odsedaju u mestima koja im poslodavci obezbede, a kasnije kada se prilagode traže neke pogodnije uslove.

Čak i ako na posao moraju da putuju kilometrima, najčešće naši ljudi zakupljuju stanove na periferiji, jer su cene zakupa u centralnom delu grada i duplo veće. U blizini Nirnberga, recimo, prazan stan od 75 kvadrata, bez režija, košta 500 evra, dok trosoban namešten stan u industrijskoj oblasti Hesen kod Frankfurta staje 1.300 evra.

Od marta promene u vezi sa zapošljavanjem

Stanovnici Srbije će od 1. marta moći da dođu do posla u Nemačkoj pod istim uslovima kao i njeni građani, za ona zanimanja koja su označena deficitarnim. Novi zakon će doneti olakšice u pogledu zapošljavanja građana Zapadnog Balkana, ali s druge strane, i ograničenja za pojedine generacije koji žele da žive i rade u najjačoj evropskoj ekonomiji.

Kako je nastao gasterbajter?

Naziv gasterbajter, nemačka reč, nastao je krajem šesdesetih i početkom sedamdesetih godina i odnosio se na strane radnike u Nemačkoj koja je vapila za radnom snagom. Prema nekim statistikama, tada je najveći broj radnika stigao iz ondašnje komunističke Jugolsavije i Turske. Naziv gaserbajter odomaćio se i u Srbiji i postao sastavni deo srpkog rečnika.