Evo koliko i kako zarađuju Srbi u Nemačkoj

Srbi u Nemačkoj zarađuju od 1.400 evra do 4.000 evra mesečno. Za osam sati rada, tokom pet radnih dana nedeljno, njihove minimalne plate zakonski ne mogu da budu manje od 1.400 evra, a pojedina zanimanja koja obavljaju mnogi naši građani u Nemačkoj plaćena su i do 4.000 i 5.000 evra.

U najjačoj evropskoj ekonomiji trenutno živi, kako poše „Blic“, i radi oko 450.000 Srba. Od 1. marta ovaj broj mogao bi da bude i veći s obzirom na to da tada na snagu stupaju novi propisi koji će olakšati odlazak kvalifikovane radne snage .

Danas Srbi u Nemačkoj najčešće rade „teške“ poslove za koje nije potrebna diploma. Najčešće su to poslovi molera, zidara, keramičara, tesara, kranista… Mnogi su zaposleni u uslužnim delatnostima, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, ali i zdravstvu i u industriji… Njihove plate kreću se od minimalca do oko 2.500 evra.

S druge strane, visoko obrazovani zarađuju između 4.000 i 5.000 evra. U ovoj grupi je najviše lekara i ekonomista, koji su morali da nostrifikuju diplome, ali i vozača kojima nije potrebna diploma već dozvole i sertifikati.

Agencije koje zapošljavaju u Nemačkoj najčešće u oglasima traže građevinske radnike, vozače, električare, varioce, medicinsko osoblje, keramičare. Traženi su i zidari, armirači, ali i mesari, pomoćni radnici, kao i već dobro poznato sve medicinske i usluge negovanja starih osoba, ali sve je više oglasa u kojima se traže i stručnjaci informacionih tehnologija.

Osim pristojne zarade, u oglasima često navode i pogodnosti koje poslodavci nude, a koje se razlikuju od vrste posla. Tako mnogi ozbeđuju smeštaj, čak i zbrinjavaju porodicu radnika, drugi plaćaju kurs jezika, neki, najčešće u građevinskoj industriji, obezbeđuju hranu.

Tabela „Blica“

Poslodavci za svaki posao zahtevaju da radnik ima dozvolu za rad i boravak u Nemačkoj. Potreban nivo znanja jezika zavisi od radnog mesta i opisa posla, mada se u većini oglasa traži barem poznavanje jezika, dok je mnogo i poslodavaca koji nude kurseve jezika kada se već počne sa radom.

Naravno, što imaju veću kvalifikaciju i bolje znanje jezika, to je lakše doći do boljeg posla.

Često naši radnici u Nemačkoj ističu da nije samo plata to što im godi u radu u toj privredi. Poštovanje osmočasovnog radnog vremena nije izuzetak, čak naprotiv, svaki sat prekovremenog rada je veoma dobro plaćen. Na mnogo poslova radnici se mogu odlučiti i da li će te sate da „ostave“ za odmor. Kući kako ističu idu bez stresa, a znaju da će imati novca i za letovanje i zimovanje, bez planiranja godinu dana unapred.

Stanarina najveći trošak

Najveći deo zarade odlazi na iznajmljivanje stana, jer to mesečno košta od 500 do 1.300 evra, odnosno i više od 1.500 evra ukoliko odluče da zakupe kuću. Mnogi Srbi upravo zbog ovakvih cena u početku stanove iznajmljuju zajedno sa kolegama, ili odsedaju u mestima koja im poslodavci obezbede, a kasnije kada se prilagode traže neke pogodnije uslove.

Čak i ako na posao moraju da putuju kilometrima, najčešće naši ljudi zakupljuju stanove na periferiji, jer su cene zakupa u centralnom delu grada i duplo veće. U blizini Nirnberga, recimo, prazan stan od 75 kvadrata, bez režija, košta 500 evra, dok trosoban namešten stan u industrijskoj oblasti Hesen kod Frankfurta staje 1.300 evra.

Od marta promene u vezi sa zapošljavanjem

Stanovnici Srbije će od 1. marta moći da dođu do posla u Nemačkoj pod istim uslovima kao i njeni građani, za ona zanimanja koja su označena deficitarnim. Novi zakon će doneti olakšice u pogledu zapošljavanja građana Zapadnog Balkana, ali s druge strane, i ograničenja za pojedine generacije koji žele da žive i rade u najjačoj evropskoj ekonomiji.

Kako je nastao gasterbajter?

Naziv gasterbajter, nemačka reč, nastao je krajem šesdesetih i početkom sedamdesetih godina i odnosio se na strane radnike u Nemačkoj koja je vapila za radnom snagom. Prema nekim statistikama, tada je najveći broj radnika stigao iz ondašnje komunističke Jugolsavije i Turske. Naziv gaserbajter odomaćio se i u Srbiji i postao sastavni deo srpkog rečnika.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar