Dva glavna zadatka koja će biti u fokusu u 2022. godini jesu dalja digitalizacija obrazovnog sistema i investicije, poručio je resorni ministar Branko Ružić i izrazio uverenje da će zbog bolje epidemijske situacije u prosveti, sve više visokoškolskih ustanova preći na tradicionalni model nastave.

Ružić je za Tanjug rekao da će se nastaviti sa povećanjem kapaciteta u vrtićima, odnosno da će se obezbediti 11.000 novih mesta za mališane širom Srbije.

„Započećemo izgradnju predškolskih ustanova u Vladičinom Hanu, Prokuplju, Smederevu i Šidu. Plan je da završimo započeto u 2021. godini, a to su dva objekta u Kruševcu, kao i objekti u Loznici i Merošini“, naveo je Ružić, ističući

Projekat inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji se realizuje uz podršku Svetske banke.

On je rekao da su do sada u 10 jedinica lokalne samouprave završene adaptacije i opremanje soba u vrtićima i dodao da će se u 2022. godini privesti kraju pripremanje dokumentacije za izgradnju, ističe, kapitalnog projekta u Studentskom gradu u Beogradu.

„Izgradiće se novi toranj sa 1.000 novih mesta za naše akademce“, rekao je Ružić i dodao da se očekuje završetak Studentskog doma u Nišu, kao i rekonstrukcija doma na Karaburmi koja bi trebalo da usledi krajem 2022. ili početkom 2023. godine.

Ministar je naglasio da je u velikoj meri olakšan upis dece u predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, kao i na visokoškolske ustanove, putem usluge e-upisa, preko Kancelarije za informacione tehnologije.

On je naveo da će se još više opremati digitalne učionice, te da će nastavnicima biti podeljeno 18.500 računara, a podeljeno je oko 500 štampača osnovnim i srednjim školama širom Srbije.

„Ova podrška nije značajna samo sa aspekta obavljanja redovnih aktivnosti, već i za sticanje digitalnih kompetencija, kako nastavnog kadra, tako i učenika. Stavićemo u funkciju registar udžbenika, implementiraćemo i nove funkcionalnosti u okviru Jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP)“, naveo je Ružić.

On kaže da Ministarstvo vodi šest registara u okviru JISP-a, koji je povezan sa 14 različitih registara, odakle se, dodaje, dobijaju povratne informacije kako da se bolje kreira obrazovna politika.

„Kako bismo uradili fino nijansiranje obrazovnog sistema, tako da on kao takav pruži nova znanja i veštine mladim ljudima koji će im omogućiti da nađu svoje mesto u svetu rada“, ukazao je Ružić i dodao da se uveliko radi na projektu izgradnje zajedničke zgrade Geografskog fakulteta i Fakulteta za bezbednost, koja će se graditi na Novom Beogradu, a trebalo bi da primi oko 33.000 studenata.

Među projektima su i Fakultet primenjenih umetnosti i Fakultet muzičke umetnosti, dodao je Ružić.

„To su prve četiri ustanove koje će prve ući u taj ciklus realizacije, a radi se o 16 visokoškolskih ustanova koje planiramo da izgradimo do 2026. godine“, podsetio je ministar.

Na pitanje kako ocenjuje odvijanje nastave u još jednoj godini epidemije, Ružić odgovara da nije izgubljen nijedan školski ni akademski čas i da je disciplina u sprovođenju mera dala rezultate.

„Mislim da smo dokazali da je uz sve preventivne mere moguće da ne dođe do širenja kovida u obrazovnom sistemu i ističem ulogu Tima za škole u kome sede predstavnici Ministarstva, kao i predstavnici Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ koji u kontinuitetu prate epidemiološku situaciju u svim jedinicama lokalne samouprave i to je dalo rezultat“, naglasio je Ružić.

On je rekao da je obrazovni sistem pokazao adaptibilnost, uz, kaže, veliki angažman Vlade i drugih ministarstava.

„Omogućena je sigurnost da uz ciklične i potrebne redukcije sadržaja, ne dovedemo u pitanje proces sticanja znanja, obrazovno-vaspitni rad“, ukazao je Ružić i naveo da situacija jeste vanredna, ali da je najvažnije da se što duže pokaže odgovornost.

Izrazio je zahvalnost roditeljima, učenicima, nastavnom i vannastavnom osoblju na odgovornosti i izrazio očekivanja da će se u školama što duže primenjivati neposredna nastava, kao i da će više visokoškolskih ustanova preći na takav model.

„Onlajn nastava predstavlja veoma značajan alat koji smo implementirali, možda kao jedna od prvih država ne samo u regionu, već i u Evropi i uspeli da se preko noći prilagodimo situaciji“, poručio je Ružić.