Nije lako državi da preseče i kaže, da li će, ili neće biti obavezno služenje vojnog roka posle 11 godina dobrovoljnog služenja vojnog roka. U tom periodu bilo je i civilno služenje vojnog roka. Deo javnosti sada želi služenje vojnog roka, a deo javnosti to ne želi. Sajt Srpska istorija je nekoliko puta pisao o toj temi, a prvi general koji je govorio javno o vraćanju obaveznog vojnog roka u intervjuu za sajt „Srpska istorija”, bio je komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović.

On je tada 16. jula 2018. godine rekao:

Imajući u vidu: bližu i dalju prošlost, političko bezbedonosnu situaciju, geopolitički i geostrateški položaj Srbije, bila Srbija u bližoj i daljoj budućnosti: u NATO paktu, istočnom vojno – političkom paktu, bilo kojem drugom paktu, ili neutralna, Srbija treba imati moćnu vojsku. Ona mora i treba imati moćnu vojsku. O broju tenkova i broju vojnika, nikada ne treba da odlučuje neko van Srbije, već isključivo i samo Srbija.

A šta general Simović kaže danas na kraju 2021. godine:

Idealno bi bilo kada bi imali samo vojnike profesionalce, ali ne živimo u idealnom svetu. Sve države sveta se naoružavaju i ni jedna država u svetu ne može dati pisanu garanciju, da u narednih pet, 15 ili 25 godina, neće biti oružano ugrožena. Jedna od anketa u Srbiji o Vojsci Srbije, pokazuje, da građani Srbije smatraju, da brojno stanje ljudi mirnodopske i ratne vojske treba povećati.

Već 11 godina, postoji dobrovoljno, a ne obavezno služenje vojnog roka. Zbog nedovoljnosti dobrovoljaca, vojnika, veći deo regrutnog kontigenta nije osposobljen za odbranu države Srbije. Da bi imali vojnike profesionalce, prvo treba imati vojnike na služenju vojnog roka. Vojnici profesionalci, godinama izvršavaju nesrazmeran broj zadataka u odnosu na njihovo brojno stanje.

Da bi imali vojnike rezerviste i ratnu vojsku, prvo treba imati vojnike na služenju vojnog roka. Imamo i jedne i druge, ali nedovoljno. Vojnike rezerviste imali smo i ranije, imamo ih i sada, ali su stari. Podmlađivanje vojnika ide veoma sporo, zato što imamo dobrovoljno služenje vojnog roka i nedovoljan broj vojnika za rezervni sastav i ratnu vojsku. Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka, uz primenu kombinovanog modela popune vojske, vojnicima profesionalcima, i vojnicima na služenju vojnog roka, potreba je Vojske Srbije i države Srbije.

Kada je bilo aktuelno služenje vojnog roka, bilo je mladića koji su želeli da služe vojni rok, a bilo je i onih koji nisu želeli da služe državi. Danas, prema većini anketa, dve trećine mladih želi, a jedna trećina mladih ne želi služenje vojnog roka.

Teret ratova i oružanih sukoba devedesetih godina prošlog veka, NATO agresije i Kopnene zone bezbednosti, na svojim plećima su izneli, mladići na služenju vojnog roka, mladići starosti od 18 do 28 godina, zajedno sa svojim odvažnim starešinama, aktivnim oficirima i podoficirima i rezervnim oficirima i podoficirima.

Kada je bilo aktuelno civilno služenje vojnog roka, rečeno nam je, da će mladići koji služe u vrtićima i narodnim pozorištima, biti korisni državi kada budu bile poplave i požari. Kada su bile poplave i požari, nigde ih nismo videli.

Gospodo generali, oficiri, podoficiri i civilna lica, svuda u svetu, pa i kod nas, deo omladine je posrnuo, koristi drogu, dugo vremena sedi pored računara, živi nezdravo. Većina mladih: ne ume dugme na košulji da ušije, ne zna košulju da ispegla, ne zna kako se drži metla. Kada su bile poplave, Štabovi za vanredne situacije, pozivali su mlade ljude da se odazovu i napune džakove peskom ili zemljom, kako bi se utvrdio bedem i sprečila havarija, nesreća i sačuvalo naselje.

Deo mladih ljudi ne razlikuje lopatu od ašova, ne zna šta je kramp, ne zna šta je motika. Deo mladih ljudi ne zna ekser da zakuca u drvo i dasku, a tek teslom da izvade ekser iz daske? Neizvodljiva misija. Nisu mladi krivi, mladi su zlato koje treba čuvati, brusiti i spremati. Oni trebaju državi. Neznanje dela omladine, nebitno je za svakodnevni život, to su životne sitnice, ali je bitno u vreme vanrednog stanja, u vreme poplava i požara.

Tada, svi mi, potrebni smo našoj državi Srbiji, a posebno je toj državi potrebno naše znanje, ne samo nas koji nosimo uniforme, nego znanje svih a posebno mladih ljudi. Danas, deo mladih ljudi, javno glasno psuje, neumereno koristi alkohol, ne poštuje roditelje, nastavnike i profesore?! Deo mladih ljudi, ne želi da radi neki posao koji je solidno mesečno plaćen, zato što nema radne navike.

Vojska, sila nebeska! Vojska je bila i ostala Škola života, u kojoj se stiču: životno znanje, životno iskustvo i životno prijateljstvo. Ako država uvede obavezno služenje vojnog roka, ne znam da li će uvesti, ja samo sigurno znam da treba, u protivnom, propadamo, prioritet služenja vojnog roka biće obuka.

Bez obzira što će povremeno biti angažovani stručni pojedinci, stručna preduzeća, obaveza uređenja ličnog i zajedničkog prostora postojaće. Obaveza zajedničkog uređenja ličnog i kolektivnog prostora vojnika, postojala je, postoji i postojaće u svim vojskama sveta.

Mladići iz bogatih i siromašnih porodica, nosiće istu odeću i obuću, dobijaće istu hranu i imaće iste obaveze. Vojnikovanjem, živeće zdrav život, svakodnevno od ustajanja i jutarnje fiskulture, obuke koja u jednom delu treba biti interesantnija i sadržajnija nego što je sada, preko svakodnevne istovremene ishrane, do pravovremenog odlaska na spavanje, karakter vojnika biće jači i oni će biti odgovornije, ozbiljnije i kulturnije ličnosti za porodicu, društvo i državu.

Pored napadnih i odbrambenih vojničkih veština, u programu obučavanja vojnika, potrebno je da imamo i sadržaje iz samoodbrane, borilačkih veština i borbe protiv terorizma. Vojnici će tokom služenja vojnog roka naučiti da rukuju protiv-požarnim sredstvima i zaštite ljude od požara. Naučiće da zaustave krvarenje i pruže prvu pomoć u saobraćajnoj nezgodi, bilo kojoj nesreći, od ujeda zmija i drugih životinja. Poštovanjem discipline, jednostarešinstva i subordinacije, naučiće ko kosi, a ko vodu nosi. Naučiće da poštuju starije od sebe. Naučiće šta je život, naučiće mnogo toga u vojsci što ne bi naučili u civilstvu. Oni će postati psiho-fizički zdraviji ljudi. Naučiće: da brane svoj prag, svoju kuću, svoje prijatelje, svoju otadžbinu, svoju državu. Naučiće da se snađu na nepoznatom terenu i da prežive u prirodi. Naučiće da rukuju inžinjerijskim mašinama, građevinskim mašinama prevedeno na civilni rečnik, naučiće da rukuju sa inžinjerijskim sredstvima. Imaćemo: zdraviju omladinu, zdraviju naciju, zdraviji narod, zdravije građane, zdravije potomstvo, zdraviju državu i moćniju vojsku.

Ne treba da ih mazimo, to su već učinile mame i tate, posebno bake i deke. Treba da ih čeličimo, ali ne treba ni u surovosti preterati. Oni su nečija deca, nečiji sinovi. Ranije, kada je bilo služenje vojnog roka, bilo je regulisano da se vojnici zimi jednom, a leti dva puta kupaju u sedam dana. Danas, u eri informatike i društvenih mreža, u 21. veku to je nezamislivo. Moramo poboljšati trenutne uslove života i rada. Sve ljudske i materijalne resurse trebamo podići na noge i dobro se pripremiti za izuzetno značajan državni zadatak, a to je obavezno služenje vojnog roka, ako država donese odluku da se vrati vojni rok.

Svest potrebe služenja vojnog roka, treba da postoji bez obzira koja je politička stranka na vlasti. I pored toga što bi vojnici tokom služenja vojnog roka imali solidnu mesečnu platu, što bi sportisti imali mogućnost treniranja i takmičenja, što bi vojnici posle završetka vojnog roka imali prednost prilikom zapošljavanja u državnim institucijama, što bi se vreme provedeno u vojsci računalo u radni i penzijski staž, deo ljudi smatra, da je služenje vojnog roka gubljenje vremena.

Poštovane kolege, da li je služenje vojnog roka gubljenje vremena u moćnoj Turskoj? Neko će reći, tamo mora da se služi vojni rok, to nije zapadno – evropska zemlja. Da li je služenje vojnog roka gubljenje vremena u drevnoj Grčkoj? Neko će reći, mora da se služi vojni rok tamo, Grčka je u veoma dugom vremenskom periodu u velikom konfliktu sa susednom Turskom. Da li je služenje vojnog roka gubljenje vremena u uređenoj državi Austriji, u Beču, jednom od najuređenijih gradova sveta? Kada sam tamo svojevremeno bio, u vojnom hotelu sam upoznao Milošević Dragana iz Žagubice, u uniformi austrijske vojske, služi vojni rok, obavezan vojni rok. Neko će reći, u Austriji postoji služenje vojnog roka i u Crvenom krstu. Tako je, postoji, ali ne postoji civilno služenje vojnog roka u vrtiću i narodnom pozorištu, to ne postoji. Da li je služenje vojnog roka gubljenje vremena u Švajcarskoj? Tamo sve funkcioniše kao švajcarski sat, uređena država, mladi momci služe državi. Da li je služenje vojnog roka gubljenje vremena u Finskoj, Norveškoj, a posebno u jednoj od najuređenijih država na svetu Švedskoj? Nije! Naprotiv, služenje vojnog roka, je korisno za sve te mladiće i države u kojima se služi vojni rok. Za svakog zdravog, pravog i mladog, čoveka u Srbiji, i za našu drugu majku Srbiju, veća je šteta ne služiti, nego služiti vojni rok.

Ako se vrati služenje vojnog roka, s pravom, deo građana pitaće se kome poverava sinove i kome poverava ćerke, koje bi dobrovoljno služile vojni rok. Razumem majke u Srbiji, bile bi zabrinute da se ne dogodi njima ono što se dogodilo majkama devedesetih godina prošlog veka. Tada su vojnici na služenju vojnog roka, otišli u rat. Učiniće se sve da vojnici ne idu u rat ni u završnoj fazi služenja vojnog roka. Vojnici, podoficiri, oficiri i generali, najmanje žele rat, zato što znaju šta je rat. Ali, ako dođe do rata, u rat idu svi, mirnodopska i ratna vojska. Najveća ljubav na svetu jeste dati život za bližnjeg svog. Ko su bližnji? Otac, majka, brat, sestra, porodica, otadžbina, država. Šta je naš zadatak? Da starešinski, očinski i ljudski, prihvatimo, obučimo i sačuvamo te mlade ljude, i da ih žive i zdrave vratimo njihovim roditeljima. To je naš zavet, naš dug, naša zakletva i naša najveća ljubav prema bližnjima naših vojnika.

Gospodo generali, oficiri i podoficiri i vojnici, nacionalna svest se razvija 15. septembra, kada je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ali, nacionalnu svest treba razvijati svakodnevno. Srpsko jedinstvo podrazumeva, jedinstvo svih Srba u Srbiji, na Balkanu i širom sveta gde god da su, ali 15. septembar podrazumeva jedinstvo svih srpskih državljana i jedinstvo svih građana države Srbije. Ako da Bog, pa se uvede služenje vojnog roka, šest meseci, vojnici će živeti zajednički život. Svi vojnici srpskog roda i nesrpskog roda u Srbskoj vojsci, u tom periodu, oni će jačati nacionalnu svest, razvijati patriotski duh i širiti ljubav prema srpskom narodu i prema svim narodima, nacijama, nacionalnim manjinama i etničkim grupama u državi Srbiji. Na nama je da ih učimo, i da iskreno i profesionalno o njima brinemo, i da ih podsećamo i na znane i na neznane događaje iz naše bliže i dalje istorije.

Kada vojnici šest meseci budu svakodnevno slušali državnu himnu i gledali državnu zastavu, posle služenja vojnog roka, oni će biti civili, građani Srbije. Onda će se makar manje dešavati ono što se sada dešava. Deo građana, kada čuje državnu himnu ili vidi državnu zastavu, šeta, pomera se, drži ruke u džepovima! Posle služenja vojnog roka, umanjiće se ta pojava, mnogi će se ponašati onako kako se ponašaju naši zlatni oficiri, podoficiri, vojnici, civilna lica, vi poštovane kolege. Kako se ponašamo mi, kada čujemo državnu himnu, kada vidimo državnu zastavu? Bez komande Mirno i uz komandu Mirno, stajemo Mirno. Daće Bog, da većina ljudi u Srbiji, ne samo Srbi, već svi časni ljudi i koji nisu Srbi, poštuju državnu himnu i državnu zastavu. Time, poštuju državu u kojoj ostvaruju sva građanska prava.

Gospodo generali, oficiri, podoficiri, poštovani vojnici i uvažena civilna lica, ako država uvede obavezno služenje vojnog roka, ništa ne dobijamo. Dobijamo više posla, više obaveza, veću brigu i još veću odgovornost. Dobija država Srbija. Mi smo dužni da se posvetimo mladim vojnicima koji dođu u Vojsku Srbije. Da pomislimo da su naši sinovi i naša braća, i da ih čuvamo kao sinove i kao braću. To je naša obaveza, zato što smo profesionalci, a oni dolaze da služe vojni rok. Ti vojnici koji dođu da služe vojni rok, oni su potrebni otadžbini Srbiji.

Gospodo mladi oficiri, uzdanice naše, vi ste budućnost Srbije. I mi stariji od vas, učili smo jezike. Učite: engleski, ruski, kineski, nemački, francuski, italijanski, turski, grčki, japanski, arapski, rumunski, mađarski, češki, holandski, portugalski, učite koji god želite jezik ali, govorite srpski da vas ceo svet razume.