Genocid nad Romima i dalje u senci našeg kolektivnog sećanja

Tačno pre 77 godina, 11. decembra 1941 godine, Nemački fašisti u Arapovoj dolini, streljali su, 293 Roma, 11 Srba i 6 Jevreja. Polaganjem venaca, obeležen je jedan od najtežih dana u istoriji Leskovca.

Cveće su pored predstavnika lokalne samouprave položili, predstavnici SUBNOR- a, romske zajednice i porodice nastradalih.

Na komemorativnoj svečanosti, zamenik predsednika Skupštine grada Leskovca Milun Dinić, istakao da je genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu zločin koji ne sme da bude zaboravljen.

“Genocid nad Romima ostao je donekle u senci našeg kolektivnog sećanja usled ograničenog broja sačuvanih istorijskih izvora, arhivskih dokumenata, svedočenja i foto-materijala. Zato je naša obaveza prema stradalima da ne zaboravimo njihove patnje i da se borimo protiv svakog vida isključivosti i diskriminacije”, podvukao je on.

Poslednja svedočenja onih koji su preživeli ovaj genocid zabeležio je još pre 8 godina naš novinar.

PROČITAJ VIŠE:


Film leskovačkog novinara važno svedočenje o Holokaustu


Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Iako sam ranije već gledao dokumentarac gospodina Dragana Marinkovića „11. decembar“, danas sam ga odgledao ponovo, kao i njegov intervju na portalu http://cieh-chre.org/leskovac/.
    Streljanje u Arapovoj dolini jeste stravičan zločin i tu nema nikakvog zbora. I nije u vezi toga najveća sramota Leskovca sam izgled stratišta, niti to što ono još uvek nema status memorijalnog kompleksa. Najveća sramota Leskovca i Leskovčana i to svih vremena, je nešto sasvim drugo.

    Krenuću redom.

    Po naredbi generala Franca Bemea koja je potekla direktno od Adolfa Hitlera, u prvoj godini rata u Srbiji je u cilju gušenja partizansko-četničkog ustanka vršena odmazda nad stanovništvom. Po toj naredbi, za jednog poginulog nemačkog vojnika streljano je sto ljudi, a za jednog ranjenog pedeset. Ovakva krvava aritmetika je najpre sprovedena oktobra 1941. u Kraljevu i Kragujevcu, a potom širom Srbije.

    Kao što znamo, razlog streljanja u Leskovcu se desio 3. decembra, a samo streljanje 8 dana kasnije. Malo je čudno to kašnjenje za poslovično brze i tačne Nemce, a bilo im je potrebno „samo“ trista žrtava?! Zar ne?
    Po zvaničnoj priči imamo grad prepun Srba koje je Hitler mrzeo iz dna duše, a Nemci se zamlaćuju hvatanjem Cigana. Pa još glumataju neke zamke i prevare (puštanje Kurte i Raima). Dakle vojska Trećeg rajha koja je u tom trenutku na vratima Moskve, se zamajava i gubi vreme u tamo nekom Leskovcu?! Ma malo morgen!

    Šta se zapravo dogodilo. Nemci ko Nemci, briga njih koga streljaju. Naređenje-izvršenje. Bitan im je samo broj leševa, njihov DNK ih ne zanima. Odmah su otpočeli sa racijama i hapšenjima Leskovčana. U toku iste noći predsednik leskovačke opštine odlazi u nemačku komandu (Hotel Dubočica) i nudi glavu za glavu. Nemački komandant prihvata krvavi dil Nedićevog predstavnika. Umesto Srba, biće streljani Cigani.

    O ovome se decenijama ćuti, kao što se decenijama ćutalo i o savezničkom bombardovanju. Savezničko bombardovanje Leskovca predstavlja saveznički zločin i savezničku sramotu. Za razliku od toga, streljanje leskovačkih Roma u Arapovoj dolini je nemački zločin, ali srpska sramota. Tačnije, leskovačka!

Komentarisanje je zatvoreno.