VRANJE- Hamam, staro tursko parno kupatilo u Vranju, istorijski dragulj i kulturološko blago grada prepušteno je zaboravu koje preti da tamo i ostane.

Sagrađeno krajem XVII veka, negde oko 1690. godine, ovaj objekat ogromnog turističkog potencijala, guši se u vlagi, đubretu i korovu koje prekriva čitavo dvorište.

Istorija pamti da je ova zgrada služila u početku kao Turski krematorijum, koji je naknadno dobio svoju namenu varoškog kupatila.

Zakatančena kapija strogo prikriva uvid u trenutno stanje objekta. Ograđen velikim belim zidom oko prednjeg dela, celom desnom stranom otvoren je ka ulici, prolaznicima, poštovaocima, vandalima. Zid je poput oglasne table postao mesto gde svako po malo sprejem iscrtava svoje mišljenje, izražava odanost fudbalskom klubu ili tek onako, žvrlja po nahođenju.

Sa takvom slikom teško je i poverovati da se iza njega nalazi objekat kojim se može pohvaliti još samo Beograd, Prizren, Skoplje i Sarajevo.

Zidan od tesanog kamena i opeke, nije odoleo vlagi koja ga je zahvatila na čitavom jednom delu. Krov prekriven ćeremidom polupan je na nekoliko mesta baš na strani kojom izlazi na ulicu. Pet kupola sa staklenim okolusima koje treba da osvetljavaju unutrašnju prostoriju, izdižu se osmatrački nad ovim varoškim kupatilom i nemo svedoče o nedelima.

Unutrašnji prostor sastoji se od svlačionice, halvata – mesta za kupanje i hazne – rezervoara za vodu. Jednodelno javno kupatilo, služilo je za kupanje muškaraca i žena i to po smenama.

Književnik Bora Stanković često ga je spominjao u svojim delima. Ostalo je zapisano da se Sofka, junakinja “ Nečiste krvi” kupala na ovom mestu pred samu udaju. Poput nje, ovaj otomanski biser doživeo je sličnu sudbinu, lični lom, poniženje koje je vodilo od lepote do postepene degradacije.

Sagradili Turci, opljačkali Bugari, uništili sugrađani, restauraciju platili stranci , ali radovi nisu do kraja izvedeni. Ovo je kratak sažetak onoga što se događalo za skoro četiri veka postojanja amama.

Delimično obnovljen pedesetih godina, konzervatorsko – restauratorski radovi  na Amamu otpočeti su 2002. godine,  novcem koji je u velikoj meri obezbedio UNDP.  Finansijska pomoć stranaca od oko 70.000 evra završila je neslavno.

Svečano otvaranje renoviranog spomenika propratilo je njegovo ekspresno zatvaranje. Amam je istog dana kada je i otvoren, zatvoren za posetioce, jer je ustanovljena pojave vlage usled loše izvedbe sanitarnog čvora. Problem se tada javio i sa električnim instalacijama.

Prepucavanja koju su usledila izmedju Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu i Narodnog muzeja u Vranju po pitanju krivice za nastalo stanje, skrajnula su pitanje dodatnih radova te je Amam ponovo prepušten zaboravu.

Ishod je bio katastrofalan, razvaljena kapija, vlaga koja se širila zidovima uporedo sa korovom uništila je i ono što je donacijama obnovljeno.

Planirano je i njegovo “ uskrsnuće” u vidu otvaranja nacionalnog restorana, ali se zbog iluzornosti ove ideje brzo odustalo.

Bruka Vranjanaca trajala je do 2008. godine kada je posredstvom novca iz fonda za javne radove otpočela obnova renoviranog spomenika.

Zbog čega je posle ovakvog novčanog poduhvata katanac ostao da se njiše na kapije zgrade iz turskog doba, još uvek je pitanje bez odgovora.

Iako se na sva usta pričalo kako su majstori uredili krov i električne instalacije, epilog ove velike majstorije sveo se na nedostatak “tričavih” 40.000 evra za potpunu revitalizaciju zgrade. I otada se ćutalo, do nedavne smene gradske vlasti.

Vršilac dužnosti direktora vranjskog Narodnog muzeja, Saša Stamenković, izrazio je spremnost za dovršetak projekta rekonstrukcije ovog kulturno istorijskog zdanja, koji podrazumeva i uređenje pratećih objekata u dvorišnom delu „Hamama”. Projekat osim sanacije zgrade obuhvata i izgradnju zgrade za kustosa, sanitarnog čvora, popločavanje dvorišta i hortikulturu.

Uporedo sa radovima na južnom delu Koridora 10, pronađen je veliki broj arheološkog materijala u atarima obližnjih sela, a sav materijal skladišten je u zgradi turskog kupatila.

Ti istorijski predmeti kojima zgrada turskog kupatila služio kao depo, morće da nađu nove prostorije u kojima će dočekati svoje javno izlaganje.

Paralelno sa inicijativom direktora muzeja, gradsko rukovodstvo uputilo je dopis Turskoj agenciji za saradnju i razvoj (TIKA) , za podršku u realizaciji projekta rekonstrukcije i sanacije objekta Hamama. Na tu temu već su vođeni razgovori i sa članovima Vlade tokom nedavne posete jugu Srbije, a prema rečima nadležnih, konkretni potezi biće poznati tokom narednih nedelja.

Dok antologija književnosti pamti Hamam po opisu o žudnji, željama i strepnjama, o obnaženoj lepoti devojaka čini se kako ga Vranjanci pamte samo po crvenom obrazu, koji zarumeni od sramote, svaki put na sam pomen njegovog imena, tog starog turskog kupatila.

Milan Zdravković