Visoka inflacija i povećanje kamatnih stopa definitivno će obeležiti ovu godinu. Prognoze pokazuju da će inflacija, poskupljenja i visoke kamatne stope obeležiti i narednu godinu, ali da stabilizaciju kada govorimo o kamatama, pa i rastu cena treba očekivati od polovine 2023.

„Prema novembarskoj srednjoročnoj projekciji, ukupna inflacija će ostati na povišenom nivou do kraja ove i početkom naredne godine, ali će se nakon toga naći na opadajućoj putanji. Znatniji pad inflacije očekujemo u drugoj polovinu 2023. a povratak u granice cilja u drugoj polovini 2024. godine“, navodi se u NBS izveštaju o inflaciji za novembar ove godine, a prenosi „Blic“.

Kako dalje navode, na smirivanje inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnih izgleda globalnog privrednog rasta.

Smanjenju inflacije će navode, prvenstveno doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanja uvezene inflacije, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i završetak njihovog prenosa na potrošačke cene kao i dezinflatorno dejstvo agregatne tražnje, prvenstveno usled znatno niže eksterne tražnje.

Inflacija u Srbiji

Prema izveštaju NBS inflacija u Srbiji u najvećoj meri opredeljena je troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, na koje mere monetarne politike Narodne banke Srbije imaju mali ili gotovo nikakav uticaj.

Međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u drugim zemljama, tokom trećeg tromesečja nastavila je da raste i u septembru je iznosila 14,0 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije, u odnosu na jun, kada je iznosila 11,9 odsto.

Iako su cene naftnih derivata smanjile doprinos međugodišnjoj inflaciji tokom trećeg tromesečja zbog korekcije naniže svetske cene nafte, poskupljenja električne energije i čvrstih goriva, usled prisutnog rizika njihove raspoloživosti u zimskom periodu, i uticala na to da se doprinos cena energije ukupnoj inflaciji poveća na 3 procentna poena.

U izveštaju NBS se navodi da su povišene proizvođačke i uvozne cene uticale na na to da i međugodišnja bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) poraste na 8,6 odsto u septembru, ali se ona zadržala znatno ispod ukupne inflacije. Nižem nivou bazne inflacije nastavila je da doprinosi učuvana relativna stabilnost devinog kursa u izuzetno neizvesnim međunarodnim okolnostima.

Kamatne stope

Evropska centralna banka (ECB) odlučna je sada da nastavi borbu protiv visoke inflacije, saopštila je njena predsednica Kristin Lagard (Christine Lagarde) na bankarskom kongresu u Frankfurtu. Isotvremeno američka centralna banka poručuje da će kamate još rasti neko vreme, ali da onda kreće i usporavanje.

„Očekujemo dalje povećanje kamatnih stopa. Na kraju ćemo ih podići na nivo koji će s vremenom vratiti inflaciju na nivo srednjoročnog cilja“, rekla je Lagard u Frankfurtu milsćei na povećanje stopa 15. decembra.

FED će u decembru povećati kamate za 0,50 postotnih bodova, nakon serije povećanja za 0,75 bodova.

Na poslednjoj sednici Feda većina čelnika centralne banke iznela je stav da bi uskoro mogao usporiti tempo povećanja kamata. I to je dobra vest koju očekuje ceo svet.

Cene

Od izbijanja rata u Ukrajini cene svih životnih namirnica idu uzlaznom putanjom. Nema sumnje da je najviše poskupela hrana ali i gas, gorivo i struja. Osim što cene postaju sve nepristupačnije prosečnom stanovništvu, još veća je bojazan da će zbog prevelike tražnje i sankcija nastati nestašica.

Tokom septembra i oktobra svetske cene prirodnog gasa, uglja i električne energije, koje od kraja 2021. godine imaju snažan negativan uticaj na makroekonomska kretanja u Srbiji, su snižene, a tome su doprinele povoljne vremenske prilike i veća popunjenost skladišta u Evropi od očekivane.

U nameri da uspori poskupljenja, vlada je u novembru prošle godine počela sa ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran nedavno je ocenio da će cene hrane nastaviti da rastu do polovine sledeće godine, a da će na zaustavljanje najveći uticaj imati kupovna moć građana.