Iz Srbije i Leskovca u Nemačku da se prezimi

Prema nemačkim podacima 4.600 srpskih državljana je u 2011. podnelo zahtev za azil u toj zemlji. Većina su Romi sa siromašnog juga Srbije koji Nemačku biraju zbog, kako kažu, tolerantnog odnosa te države prema azilantima. Prema podacima romskih udruženja sa juga Srbije, najveći broj azilanata u Nemačku dolazi iz Leskovca, iz tri gradska romska naselja sa preko 10.000 stanovnika.

Predsednik društva „Rom“ Aca Demirović (51), čija je ćerka sa porodicom otišla u Nemačku pre tri meseca, kaže da su Nemci „narod koji saoseća sa Romima“.

„Nemačka je najpovoljnija zato što ljudi shvataju našu naciju. A kao socijalni slučaj, da kažem kao azilant, više uzimaš pare nego da radiš“, objašnjava Demirović.

Za Zorana Muratovića (46) i njegovu sedmočlanu porodicu, Nemačka, u kojoj je proveo mesec i po dana, bila je jedini način za preživljavanje zime jer se iz opštine u blizini Štutgarta vratio sa 4.000 evra u džepu.

„Da povučete azil i dobijete od čoveka po 500 evra. Okej, šta, potpisaću. Ići ćemo kući sa parama i plus besplatan prevoz do Leskovca“, prepričava Muratović razgovor sa predstavnikom nemačke opštine.

Bolna iskustva azilantskog života

Srbiji je početkom 2010. godine pretila opasnost od vraćanja na vizni režim zbog naglog priliva političkih azilanata u Belgiji. Najveći broj činili su siromašni Albanci iz Preševa i Bujanovca. Taj talas je zaustavljen dogovorom dve zemlje.

Zoran Amedović (46), koji je sa suprugom Nevenom proveo osam meseci u azilantskom centru u Hanoveru, kaže da se u Nemačku odlazi organizovano, autobusom koji kruži po romskim naseljima, ali da su iskustva iz azilantskog života bolna.

„Supruga i ja smo plakali svakog dana. Nema nigde bolje od mog doma, od mog grada, od moje države. Rekao sam da ću poljubiti beton kada stignem na granicu“, priseća se Amedović.

Kao glavni razlog za potraživanje azila navode se nedostatak posla u Srbiji i strogi kriterijumi za dobijanje socijalne pomoći. Od oko 6.000 radno sposobnih leskovačkih Roma, stalni posao ima samo njih oko tri stotine. Od 1500 korisnika socijalne pomoći, 60 odsto čine Romi.

Azilanti – moguć uzrok za suspenziju bezviznog režima

Sinovi Maksuta Demirovića (61) nisu mogli da ostvare pravo na socijalnu pomoć, pa sada žive, kako objašnjava otac, od azilantske nemačke plate.

„Imam dva sina. Mladi su, mogu da rade. Neka im daju 400 do 500 evra platu u Srbiji, zašto da idu u Nemačku“, pita se Demirović.

Inače, ministri unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije dogovorili su sredinom decembra prošle godine mehanizme za skraćeni postupak suspenzije bezviznog režima zemljama čiji građani u velikom broju traže politički azil. U tom momentu na udaru azilanata su pored Nemačke, bile i Belgija, Švedska i Luksemburg.

Autor: Milica Ivanović, Leskovac
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Izvor: DEUTSCHE WELLE

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • upravu si brate sto kazes to da i oni koji imaju svoje tezke koje rade na veliko i oni idu u inostravstvo i trazu azil

  • Idem i ja. Bas me briga nek vi uvedev vize. Kad bi mogo da zivim ovde normalno, ne bi ni iso. Al ne mogu od lopovi sto pokradose drzavu. A oni se kobajagi buniv sto idemo, jer je ovde sve mnogo lepo pa ne treba da idemo nego da pomremo gladni.

vaš komentar