NIŠ – Dvanaest crvenih ruža za ubijene novinare I policajce u terorističkom napadu u Parizu, minut ćutanja I Knjiga žalost pokazali su da Nišlije imaju snage da se suprostave bezumnom činu nasilja I da veruju u slobodu govora.
Pozivu na okupljanje 11.55 u Francuskom institutu u znak solidarnosti, podrške I slobode medija odazvao se veliki broj novinara, predstavnika kulturnih institucija, građana. Direktorka Instituta Kler Bertolusi I počasni konzul Saša Miljković istakli su da francuskom narodu puno znači podrška koja stiže iz celog sveta.
Među prvima se u Knjigu žalosti upisao gradonačelnik Zoran Perišić koji je istakao da „duboko saučestvuje u bolu porodica tragično nastradalih novinara. 
„Grad svetlosti je potamneo zbog bezumnog terorističkog čina. Najviše boli pokušaj gušenja slobode govora u jednoj od demokratski najrazvijenijih zemalja u svetu. Srcem i dušom smo sa francuskim narodom jer je ceo demokratski svet napadnut u Parizu. Niste sami, reči su gradonačelnika Perišića.
Mladen Velojić iz Media centra pozvao je da ne dozvolimo da akti pojedinaca odlučuju o sudbini svih nas.
„Sloboda govora je doživela atentat. Da bi sprečile svi treba da reagujemo i da utičemo na okruženje i na sve koji rade sa ljudima da bismo stali na put na ovakvim događajima. Iz Niša šaljemo poruku da smo „svi Čarli“ i da se suprostavimo ovakvim stvarima, kazao je Velojić.
Karikaturista Saša Dimitrijević kaže da nije „video ništa kontraverzno u radovima ubijenih kolega“.
„Koliko sam pratio njihov rad bavili su se ne samo islamskom religijom već svima. Međutim, živimo u vremenu kada terorista živi na pet minuta od vas. Tragično je što su ubijeni na svom radnom mestu i tragično je da je to učinjeno zbog slobode govora, ovo je varvarski čin. Ne bi trebalo biti osvetiljubivosti jer na zlo se uvek odgovara dobrim, kaže poznati karikaturista.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Karikature Šarlija su gnusne i zauzimaju čitavu paletu antimuslianske, antiromske, anticrnačke, homofobne, pa čak i antisrpske i antisemitske gadosti. Tačno se može videti po njihovim karikaturama ko je dežurni neprijatelj francuskog imperijalizma. Po tome su suštinski bili slični Gebelsu i po tome je nekakvo solidarisanje sa njima jedan podao i jajarski čin.
Kada izostavimo moralistička pitanja „jel neko nešto zaslužio ili ne“ onda možemo da zaključimo da ako neko učestvuje u ratnohuškačkoj propagandi i na najpodlije načine vređa dežurne neprijatelje svoje vladajuće klase, onda ne bi trebalo da se iznenadi ako…….u ratu koji je na ovaj ili onaj način podržao. U ratu ne ginu samo bezimeni ljudi iz kolonijalnih straćara, nego, očito, i fina uglađena novinarska gospoda, koliko god se ona nadala da će ih udaljenost od ratišta zaštititi.