Čim je Jovana Janjić došla u Likovnu radionicu Narodnog univerziteta u Vranju i latila se četkice i štafelaja, njen voditelj i akademski slikar Vesna Marinković Stanković, je odmah u njoj prepoznala slikara velikog potencijala o kome će se čuti. Da ova devojka u sebi nosi talenat kakav se retko sreće ona je videla kroz njen crtež koji je precizan, jak i monumentalan.

Ovo pogotovo što je Janjićeva pažljivi posmatrač sa izuzetnim osećajem za detalje i kada slika hvata suštinu, gamu i ima sjajan dar za materijalizaciju.

Ovu talentovanu devojku posebno krasi posvećenost i kod nje se vidi da to živi, da diše sa motivima koje slika i da je slikarstvo njena vokacija i priroda.

“Jovanu krasi strpljivost, stabilnost, senzibilnost, preciznost, skormnost, krase je sve najlepše osobine koje jedan stvaralac treba da ima. Čvrsto verujem u Jovanu i znam da će biti sjajan slikar i da ćemo se sa njom ponositi”, kaže Marinković Stanković.

This slideshow requires JavaScript.

Iako Jovana više voli da slika u samoći ona je dolaskom u Likovnu radionicu zavolela slikanje u grupi sa prijateljima. To joj je pošlo za rukom kada je shvatila da svi članovi ove radionice čine jednu porodicu koja ima za cilj da širi umetnost i pokaže ljudima koliko je ona važna.

“Vesna je pre svega naš prijatelj, a onda tek profesor i mentor. Ona je uvek tu da nas posavetuje i pomogne, bodri i izvlači maksimum iz nas. Meni je govorila da budem ono što jesam, da budem jedinstvena i da cenim svoj rad”, priča Jovana.

Inače ona se za umetnost zainteresovala kada je u petom razredu osnovne škole u jednoj televizijskoj emisiji videla kako se radi dekupaž. Onda je u šestom počela ozbiljnije da slika i razmišlja o tome kako bi to možda mogla da bude njena profesija.Tokom boravka u Likovnoj radionici dobila je još veću motivaciju za rad. To se, po njenim rečima, uvek desi kada se čovek nađe u jednom okruženju punom divnih mladih umetnika, sa Vesnom kao mentorom, a sve to jednostavno dodatno podstiče na više truda, rada i napredovanje.

This slideshow requires JavaScript.

“Drago mi je što u Vranju postoji jedna ovakva umetnička škola jer je moj grad pun talentovanih mladih ljudi, a Likovna radionica je pravo mesto gde svi ljubitelji umetnosti mogu da dođu i da osete divnu energiju koja jednostavno poziva na stvaranje”, kaže Jovana i sa ponosom ističe da je u toj sredini izrasla u osobu koja je počela da ceni ono što radi i da je sada sigurnija u sebe i svoje planove.

Tako je i ideja da se bavi slikarstvom počela da dolazi sama od sebe i polako učvršćuje. Otuda je i odlučila da pokuša da upiše Likovnu akademiju, pošto je niko u njenom bliskom okruženju nije upisao niti je neki njen član porodice umetnik. Njeni roditelji su u početku bili skeptični oko te njene ideje, ali kako je vreme prolazilo oni su se zajendo sa njom bolje upoznali sa svetom umetnosti.

Mnogo joj znači i to što je porodica od početka podržavala i što joj daje vetar u leđa da nastavi.

Pored toga što slika u Likovnoj radionici ona slika i kod svoje kuće tehnikama koje voli i motive koji je inspirišu. To su najčešće pejzaži ili ikone uljem na platnu. Uljem je počela da slika od skoro i jako zavolela ovu tehniku jer njome može da postigne efekat koji ne može temperom ili akrilom. Voli da kaže da ulje ima dušu jer su te boje koje koristi žive, pa se taj efekat prenosi i na platno, a i samim tim i na posmatrača.

“Po meni je zadatak umetnosti da pomaže i na neki način leči druge. Jer ako mi kroz sliku unesemo pozitivnu energiju, molitvu, dobrotu onda se to oseti i kada neko tu sliku okači na zid”, kaže Jovana.