Završna aktivnost povodom obeležavanja Dana škole Gimnazije „Stevan Jakovljević“ u Vlasotincu bio je okrugli sto sa temom „Južnjački govor: teret ili ponos“. Učesnici okruglog stola su bili stručnjaci iz različitih oblasti, koji su podelili svoja iskustva prilikom korišćenja prizrensko-timočkog dijalekta u javnoj i privatnoj komunikaciji. U pauzama između govornika gimnazijalci su glumili, pevali i recitovali na dijalektu, a program je vodila profesor Dragana Hadži-Đokić.

„Da li svi doživljavaju dijalekte tako? Da li su svi dijalekti podjednako cenjeni danas? Nisu svi dijalekti mogli ući u osnovu srpskog književnog jezika, ali da li to znači da su jedni bolji od drugih, da su jedni „pravilniji i lepši“, a drugi“ nepravilni i ružni“? Da li je južnjački govor teret onome ko govori prizrensko-timočkim dijalektom, tj.njegovim govorima, ili je to razlog za ponos? O svemu ovome ću danas razgovarati sa svojim gostima“, ovim rečima je Dragana Hadži-Đokić otvorila diskusiju.

Prvo se obratio Saša Stanković, profesor srpskog jezika i književnosti, koji je govorio o mestu prizrensko-timočkog dijalekta u srpskoj dijalektologiji. Posebno je objasnio ulogu profesora kako u negovanju dijalekta na časovima srpskog jezika, tako i na vannastavnim aktivnostima.

Sledeći je bio Srba Takić, diplomirani politikolog, direktor biblioteke i pisac, koji, između ostalog, piše i na dijalektu. On je urednik i izdavač više od 200 naslova knjiga, a najavio je novi zbornik lirskih narodnih pesama iz Vlasotinca i okoline.

Takić je objasnio zašto je južnjački govor teret koji se nosi sa ponosom.

Iz Niša se javila profesor doktor Jasmina Đorđević, nastavnik engleskog jezika na Departmanu za srbistiku i nemački jezik i književnost na Filozofskom fakultetu, koja je govorila kako je rođena u Nemačkoj i tamo je živela do svoje 13. godine.

Ona se prvi put susrela sa srpskim jezikom preko vranjanskog govora s obzirom da su joj roditelji iz Vranja.

Potom je svoja iskustva podelila Katarina Gavrilović, bivša gimnazijaka, a sada je studentkinja žurnalistike u Beogradu.

Ona je prezentovala rezultate istraživanja o dijalekatima i njihovoj ugroženosti koje je ona uradila za potrebe Fakulteta političkih nauka.

Zanimljivo je bilo obraćanje Dušana Cvetkovića, diplomiranog inženjera telekomunikacija i doktora Univerziteta u Nantu, koji je sve vreme govorio na dijalektu. On je istakao da je po njegovom mišljenju dijalekat prednost, jer se učenici odmalena navikavaju na bilingvizam, što im kasnije pomaže da usvajaju strane jezike. On pored srpskog jezika govori engleski, francuski i španski.

Na kraju obratio se Petar Takić, student srpske književnosti i jezika sa komparatistikom, takođe i pisac na dijalektu, koji je rekao da dijalekti ne bi trebalo da predstavljaju ni teret, a ni neki naročit ponos, da je to, prosto, deo nas samih, našeg bića, našeg mentaliteta, a na nama je izbor kada ćemo ga koristiti.

Inače, učenici koju su učestvovali u programu su: Jovana Janković, izvela je skeč na dijalektu, Petar Veljković, recitovao je pesmu „Moje Vlasotince“ i Anđela Mihajlović, Marta Mitrović i Doroteja Ilić koje su izvele narodnu pesmu „ Tegnaj mi oro mori, Bojano“.