Prigradsko selo bez škole i prodavnice, a meštani srećni

Kad kažeš Savinac, pomisliš na Zelju! Video

Blagom uzvišicom od periferije Bojnika do centra sela Savinac stiže se solidnim asfaltom za desetak minuta, a samo selo s obe strane puta pređe se automobilom, pri vožnji od 10 kilometara na sat za svega 4 do 5 minuta. Ne čudi, jer je Savinac je jedno od najmanjih bojničkih sela mada ga tako malo deli od ove varoši.

Iako je smešteno u plodnoj ravnici, ovo selo ni u njegovim najslavnijim danima nije imalo više od 177 stanovnika (1948), po popisu iz 2002. godine bio je 41, 10 godina kasnije 38, a sada veruju da ih nema više od 20, uglavnom stariji, penzioneri.

Uprkos tome, ovde se duž puta vide obnovljene kuće i u tom smislu selo lepo izgleda, ali ovde ćete retko sresti ljude na ulici i leti i zimi.

This slideshow requires JavaScript.

„A ko će proći tim putem? Pa mi imamo samo petoro dece i mladih do 18 godina, nas dvoje sa oko 40 godina, a ostalo su stariji ljudi, koji žive od penzije, jeste uglavnom minimalne, ali živi se“, priča za JuGmediu Milosav Andeselić, otac dvoje maloletne dece, koga ovde svi znaju kao Zelja.

Milosav i njegov supruga Danijela jedini su mlađi par u selu sa kćerkom od 13 i sinom od 7 godina, koji ne planiraju da se sele jer kažu da imaju sve uslove za rad i život.

Savinac su daleke 1874.godine naselili Crnogorci, a sredinom prošloga veka i meštani Klajića. Razgovaramo u toploj kući Andeselića, lubaznih domaćina smrznutim putnicima nude svim i svačim, domaćinski. Rakija, jabukovača, ima odličan miris, ali truje pluća, pa posle prvog gutljaja odustajem, dok se moj pratilac odlučuje za čaj jer policija vreba na svakom ćošku. Probali smo i taze spržu s kojom mi se vratio miris detinjstva.

„Ovo je kraj bogom dan za poljoprivrednu proizvodnjnu, ali mi u Savincu se bavimo samo ratarstvom jer gajimo stoku. Valjda smo to poneli iz Crne Gore“, smeje se, ali dodaje da šljive, na primer, rode svake četvrte godine jer izmrznu u cvatu, a jagodičasto voće ne uspeva jer nema dovoljno vode za polivanje.

Savinčani su tihi ljudi i nikada se nisu bunili ni zbog nedostataka škole, ni zbog prodavnice, a o Domu kulture su samo sanjali.

This slideshow requires JavaScript.

„Imamo samo jedan bunanar i njime se ponosimo“, malo u šali, malo u zbilji hvali se sagovornik JuGmedie.

U njegovoj mladosti, mladi su jedva čekali seoske litije i tada bi stizali i oni koji su odselili.

„To nam je tokom godine bio najlepši dan, tamo na poljani, sada ni toga nema. No, ne žalim se, bar ne ja i moja porodica. Ako želimo provod idemo u Bojnik ili u Leskovac“, priča naš sagovornik, jedini do koga smo mogli da dođemo u nedelju posle podne.

 

Ovaj medijski sadržaj sufinasirala je opština Bojnik. Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar