Kad krene žurka, nema “Bože pomozi!”

Građani Vranja koji žive u centru grada još uvek su pod utiskom nemilog događja koji se dogodio u noći između petka i subote, od 4 do 6 ujutro, kada je grupa huligna nešto više od jednog sata divljala u Partizanskoj, Brankovoj i ulici Ive lole Ribara obarajući usput betonske kante, lomeći tuđu imovinu.

Mirjanu Nakić, stanarku Brankove ulice taj događaj nimalo nije iznenadio. Otkako su se „kafići doselili“ u njenu ulicu ovakvih i sličnih događjaja je bilo, a najverovatnije će ih biti i nadalje. Najgore je petkom i subotom kada vlasnici kafića organizuju žurku. Tada obično izbace ogromne crne zvučnike na ulicu gde od pola deset kreće žurka i traje sve do tri, četiri ujutro. Muzika je toliko glasna da se od jačine čak i prozori tresu na njenoj kući koja sagrađena 1927. godine.

Policija interveniše, ali kada oni odu opet je sve isto

„Samo jedan kafić u našoj ulici radi do ponoći, a svi ostali do ranih jutranjih sati.Dva puta su pokušali da nam neke od zvučnika postave u dvorište.To smo, međutim, uspeli da sprečimo.Nekoliko puta smo zvali i policiju zbog preglasne muzike. Dolazili su na svaki naš poziv i dok su oni tu jačina muzike se smanji, ali čim oni odu opet je sve po starom. Gledam tu omladinu i pitam se kako međusobno razgovaraju pored toliko glasne muzike. Mnogo je i pijanstva.Uvek me iznenadi kada vidim koliko je devojaka pijano.I sama sam nekada bila mlada. I danas volim da čujem dobru muziku. Igrala sam i u folkloru, ali nikako ne mogu da shvatim ove noćne izlaske naše omladine. Kako im ne dosadi to dranje, pijanstvo,vrištanje… i kuda sve to vodi našu omladinu?“, riča Mirjana.

Njena ćerka Vesna dodaje da je mnogo puta do sada bila u situaciji da dođe ispred majčine kapije i da ne može da uđe zbog toga što je neko od vlasnika kafića fizički zatvorio prilaz kući. Ne mogu ni da uteraju drva u dvorište zbog postavljenih stubića, a da bi ih uterali moraju da hvataju vezu kod nadležnih kako bi dobili ključ za njihovo spuštanje. Dolazili su u njihovu ulicu i zaposleni iz Zavoda za zaštitu zdravlja da mere jačinu buke i uvek su njihovi aparati pokazali da je sve u granicama normale.

„Nikada nisu došli da buku izmere oko ponoći kada je najveća. Uvek su dolazili u radno vreme kada je praktično i nema.E, a kada krene žurka, onda nema „Bože pomozi!“. Jedne godine smo u kafiću, u našoj ulici imali i nastup gologuzih plesačica. A kada odemo negde da se požalimo na ovakvu vrstu maltretiranja obavezno dobijemo odgovor koji glasi „Ako ti smeta, ti idi. To je cena življenja u centru grada“, dodaje Vesna.

Ona nikako ne može da prežali što su gradski urbanisti ovako naružili centar grada i njihovim starosedeocima oteli dvorišta punih stoletnih stabala, zelene površine i igrališta na kojima je ona odrastala zajedno sa komšijskom decom. Ona i sada pamti svako dvorište komšija iz Brankove ali i susednih ulica. Čak i izgled njihovih kuća i okućnica kojih više nema.Sada centrom dominiraju kafići, kladionice i apoteke.

Kladionice, kafići, apoteke

„Kada ljudi izađu na ulicu iz kladionica i kafića, bez para i pijani, naravno da će početi da divljaju. Mislim da je to posledica i poslednjeg divljanja koje smo imali proteklog vikenda.Verujem da su svi oni posle ovakve burne noći ujutro otišli u neku od apoteka da kupe dobar lek za glavu, naravno ako im je nešto preostalo para u džepu“, kaže Vesna.

Sličnog je mišljenja je i njena komšinica koja živi u ulici Ive Lole Ribara, a koja je želela da ostane anonimna. Ona kaže da mladi i zdravi ljudi ovako divljaju zato što u sebi imaju višak energije.

„Svi su oni bez posla. Izučili su škole i čekaju posao.A posla u Vranju, ne ma pa nema. I ono malo što ima, do njega ne može da se dođe bez debele veze. Uposlimo mlade ljude. Pružimo im priliku da utroše tu mladalačku energiju koju imaju i neće im pasti na pamet da i jedno mlado stablo polome na ulici, a kamo li nešto drugo“,kaže ona.

Istu muku muče i stanari Beogradske ulice koja se nalazi u samom centru grada gde osim betona i asfalta nemaju ni trunke zelenila. Od preglasne turbo folk muzike iz obližnjih kafića nemaju mira. Toliko je glasna da tu ni čepići za uši ne pomažu. Ispod njihove zgrade, tokom noći, stalno se okupljaju mladi ljudi koji tu pijući provode dosta vremena. Jednoj od stanarki su čak, kroz prozor, ubacili petardu u stan.Preneražena žena je pokušala da je izbaci.Međutim, ona je eksplodirala pred njenim očima i ispunila stan beličasto sivim dimom.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Баба, лек за омладину је мотика. Неће ништа да раде,бирају послове,док њихови родитељи диринче,али и сами су криви што децу нису научили да је у раду спас од наркоманије,досаде,глуварења и трошења живота у празно.

vaš komentar