VLASOTINCE – Deset teza sa isto toliko predloga o podizanju kvaliteta gimnazijskog obrazovanja ponudio je danas na okruglom stolu u Gimnaziji u Vlasotincu prof. dr Žarko Spasić, predlažući da ta obrazovna ustanova bude prva u Srbiji koja će se baviti jednim od najvažnijih stubova društva.

“Mi hoćemo da se ovde napravi seminar iz oblasti sistema gimnazijskog obrazovanja.Vlasotince može da bude prvo koje je uvelo nove stvari, da se permanentno podiže sistem obrazovanja, on je kompjuterizovan sistem obrazovanja, koji sada ne postoji ni na univerzitetima”, kazao je profesor Spasić.

Sistem mora da ima bazu podataka, kazao je u okviru prve teze, mora da postoji veza sa ostalim školama, posebno sa fakultetima, veza sa nekadašnjim učenicima.

“Moramo da napravimo bazu podataka, da znamo gde su naši učenici, a ne da ih pronalazimo na maturama, od slučaja do slučaja”, bio je mišljenja profesor, a sa njim se složio i direktor Gimnazije Živan Šušilić.

Progres kroz nastavni proces bila je treća teza, gde se kao pitanje postavlja ko je zaslužan za promene na bolje, za progers, nastavnici ili učenici.

Učenik Dimitrije Pavlović je bio mišljenja da “učenici nisu baš zainteresovani” te da bi se došlo do progresa, potrebno je više razgovora između učenika o samom gradivu, čime bi se postigla i veća konkurencija.

“Interaktivna nastava je jedna od principa Bolonjske deklaracije i ona upravo upućuje na takav princip rada”, kazao je profesor Spasić, koji je sve vreme hvalio ovaj vid obrazovanja.

Razgovaralo se i o tezi – ishod učenja i kvalifikacija, arhiviranja i dostupnosti informacija, budući da je “arhiviranje kultura jednog naroda”, ali i o Alumni asocijaciji.

“Potrebna su tri jača kompjuterska sistema koja treba da umrežimo, jedna prostorija, jedna profesor i jedan učenik. Moje je da obezbedim kompjutere, da budemo među prvim školama, da budemo prvi”, naglasio je profesor Spasić.

Teza ravnopravna teorijska i praktična znanja izazvala je najviše polemika, u kojoj je školski psiholog Svetlana Denčić tvrdila da je gradivo preobimno i da učenicima ne pruža funkcionalno znanje koje će kasnije upotrebiti za život i rad.

“Deca ne mogu da prime toliku količinu informacija. Potrebna je reforma sadržaja, sažimanje gradiva, to je uslov za svaku prethodnu tezu”, bila je mišljenja psihološkinja.

Profesor Spasić se složio s njom, ali je naglasio da to nije tema skupa, te da bi o tome trebalo da vodi računa Ministarstvo prosvete.

Inače, na ovaj skup bio je pozvan ministar prosvete lično i njegov pomoćnik za oblast obrazovanje, koji se nisu pojavili, zatim, načelnik Jablaničkog okruga, predstavnici Škoslke uprave u Leskovcu, direktori gimnazija u Leskovcu i Lebanu, koji se takođe nisu pojavili.

Skupu je prisustvovao predsednik opštine Zoran Todorović sa 30 godina iskustav u prosveti. On je ocenio da mnoge reforme u obrazovanju do sada nisu dale rezultate, i da se se još uvek luta.

“Ovo je prilika da sada postavimo temlje na pravim osnovama i da naš obrazovni sistem, a promena u tom sistemu traje jako dugo, najmanje 8 godina, i da napravimo komparaciju, vezu između osnovnog, srednjeg i fakultetskog obrazovanja”, istakao je Todorović.

Milica Ivanović