Činjenica da nam se život prilično promenio u poslednjih šest meseci, zbog pandemije virusa korona, uticala je na psihu, gotovo, svakog čoveka. Ako smo u početku mobilisali snage unutar sopstvenog sveta, pokušavajući da prevladamo kriznu situaciju, vremenom su se javljala i razna druga osećanja čiji je raspon bio veoma širok. Kako je sve to uticalo na većinu ljudi, kako na zdrave, a kako na obolele od COVID-a 19, kako na obolele od drugih bolesti i kako se pripremiti za buduće dane, neka su od pitanja na koje nam odogovore daje psiholog u Poliklinici LEDIS Julija Momčilović.

Svaki čovek na stresne situacije reaguje različito, ali su poznate neke univerzalne faze emocionalnih reakcija u situaciji izlaganja pretnji: faza šoka ili negacije, faza intenzivnih emocionalnih reakcija (tuga, krivica, bes, strah, zbunjenost, strepnja) praćene telesnim manifestacijama strepnje (glavobolja, stezanje u grudima, knedla u grlu, stomačne tegobe) i faza prilagođavanja. Najvažnije je da znate da su ove faze i ova emotivna stanja prirodna reakcija na vanredni stres kome smo izloženi i neizvesnost koju stvara aktuelna situacija, te da u tom smislu ne treba dopustiti panici da nadvlada razum. Ne treba se baviti predviđanjem samo negativnih ishoda, treba imati u vidu i pozitivne mogućnosti. Važno je setiti se svojih snaga, onoga šta možete da učinite, šta je do vas i ostati fokusiran na to da ako postupate po instrukcijama, obezbebeđujete sebe i svoje bližnje u veoma visokom stepenu. Kriza je ujedno i šansa da iz nje izađemo sa novim uvidima, snagama i kapacitetima za prevladavanje stresa.

 O karantinu se mnogo polemisalo, bilo je onih koji su vreme koristili kreativno i onih koji su negodovali. Kako je, po mišljenju psihologa, bilo najbolje suočiti se sa takvom situacijom? Možda će nam opet zatrebati…

Kada se nađemo u situaciji koja je puna neizvesnosti, imamo potrebu da se u što većoj meri informišemo, čime stičemo utisak da imamo kontrolu nad situacijom.  Potreba za informisanjem je zdrava reakcija, ali lako može “skliznuti” u preterano izlaganje raznim informacijama, koje neretko podrazumevaju i širenje lažnih vesti, a onda ta bujica informacija postaje kontraproduktivna i stvara paniku. Zbog toga je važno da se ograničimo na pouzdane izvore informacija i pratimo vesti u ograničenom vremenskom intervalu. Ono što stvara veliki deo anksioznosti je uverenje da smo bespomoćni da bilo šta uradimo, jer virus ne možemo direktno kontrolisati. Fokusirajte se na ono što je u vašoj moći. Obezbedite sebi doživljaj bezbednosti tako što ćete ostati kod kuće, a ukoliko idete negde ili na svoja radna mesta, važno je da koristite maske, perete ruke i održavate fizičku distancu.  Možemo sebi da obezbedimo socijalni kontakt u onoj meri u kojoj nam je on potreban korišćenjem telefona, interneta, društvenih mreža. Takođe, pokazalo se da angažovanje da pomognemo drugima veoma pozitivno utiče na nas same. Ovo je prilika za intenzivni odnos sa ukućanima, kreativno organizovano vreme sa porodicom i okrenutost jednih prema drugima. Uvedite strukturu u svoj dan – ustanovite redovan ritam spavanja, ishrane i fizičke aktivnosti. Važno je i baviti se nekim mentalnim sadržajem koji će vam zaokupirati pažnju, kao što su učenje jezika, čitanje, gledanje serija, filmova, bavljenje hobjem ili savladavanje neke nove veštine. Ukoliko ništa od toga nije od pomoći i vama je teško da se izborite sa situacijom, svojim mislima i osećanjima, obratite se za stručnu pomoć. Potpuno je normalno da nam se nekada čini da ne možemo sami i da nam je potrebna pomoć.

 Sa čime su se, na mentalnom planu, suočavali zaraženi? Kako tu pomaže psiholog?

U slučaju korona virusa koji je ugrožavajući po naše zdravlje, a kod rizičnih grupa može izazvati smrt, prirodno je i racionalno biti uplašen. U pitanju su razne forme straha: zabrinutost za sopstveno zdravlje, anksioznost, pa čak panična i depresivna stanja, ali uz podršku i stručnu pomoć psihologa i psihijatara radilo se na tome da se suočavanje sa tim olakša i ispoljavanje simptoma umanji, da bi se na kraju istakli i osvestili lični potencijali i snage za prevazilaženje aktuelne krize.

Šta pokazuje Vaše iskustvo – na šta su se ljudi najviše žalili prethodnih meseci?

Za vreme aktuelne pandemje, mnoga deca sa smetnjama u razvoju su ostala u svojim kućama, bez škole, vrtića, intenzivnih defektološko-logopedskih tretmana, redovne psihološke i psihijatriske pomoći. Promene u ponašanju kod njih su očekivane u ovom izazovnom periodu, te su za njih bili potrebni dodatno razumevanje i angažman. Takođe, pomoć su najviše tražili ljudi koji su i ranije imali neke psihičke probleme I koji boluju od psihijatrijskih bolesti.

Običan narod često ne zna da li za neki problem, za  koji oseća da je psihičke prirode, treba da ide kod psihologa ili psihijatra. Kakva je razlika između ta dva zanimanja?

Često ljudi ne prave razliku između psihologa I psihijatra. Psiholozi i psihijatri imaju sasvim različito obrazovanje, psiholozi su stručnjaci koji su završili studije psihologije dok su psihijatri stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije. Bez obzira na razlike mi se bavimo istom problematikom, usko sarađujemo I funkcionišemo kao tim.

Kako izgleda razgovor s psihologom, kada pacijent dođe kod Vas? Koje usluge psiholog pruža?

Neretko ljudi misle da kod psihologa idete na neku vrstu (prijateljskog)  razgovora gde ćete otvoriti dušu i tako osetiti neko olakšanje. Razgovor sa psihologom nije prijateljski razgovor.  Psiholog je tu da vas sasluša, empatično i bez osuđivanja, ali njegova svrha nije samo to. Ono što karakteriše razgovor sa psihologom jeste upotreba odabranih pitanja sa ciljem da se utvrdi šta vas muči, odnosno koji je problem zbog koga ste došli, a zatim i da vas uputi kako taj problem da rešite. Odlazak psihologu i rešavanje vaših poteškoća podrazumeva vaše aktivno učešće. Ono što je potrebno da se problemi prevaziđu jeste usvajanja efikasnijih strategija za njihovo rešavanje. Psiholog ne može promeniti vašu ličnost. To je ono što je biološki dato. Ali, ono što jeste moguće je da se promene izvesna disfunkcionalana ponašanja. Na primer, osoba koja je po prirodi zatvorenija i opreznija u kontaktu sa ljudima (introvertna) ne može posle psihološkog tretmana postati ekstremno otvorena i komunikativna, ali se može naučiti određenim socijalnim veštinama i biti efikasnija u komunikaciji sa svojim socijalnim okruženjem. Osim psihološkog savetovanja, psiholog obavlja psihološka testiranja: testiranje inteligencije dece i odraslih, testiranje ličnosti procenu kognitivnog oštećenja posebno kod starijih dementnih osoba, u terapijske svrhe ili u cilju obrade za tuđu negu i pomoć. Radi se utvrđivanje radne sposobnosti sa ciljem kategorizacije i obrade za invalidsku penziju – zaključuje psiholog Julija Momčilović.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu mužno ne izražavaju stavove organa, grad Leskovac, koji je dodelio sredstva.