Odlazak u penziju pre zakonom propisanih godina za mnoge deluje kao ostvarenje dugogodišnje želje – više slobodnog vremena, manje obaveza i raniji početak odmora nakon decenija rada. Međutim, iza te odluke krije se i druga strana medalje, jer prevremena starosna penzija u Srbiji dolazi uz trajno umanjenje primanja koje može značajno uticati na kućni budžet.
Prema važećim pravilima, pravo na prevremenu starosnu penziju u 2026. godini ostvaruje se kada osiguranik navrši najmanje 60 godina života i ima najmanje 40 godina staža osiguranja.
Ova dva uslova moraju biti ispunjena istovremeno, dok se za redovnu starosnu penziju i dalje važi pravilo 65 godina života ili 45 godina staža bez obzira na godine.
Ključna razlika u odnosu na redovno penzionisanje jeste trajno umanjenje visine penzije. Za svaki mesec koji nedostaje do pune starosne granice, penzija se umanjuje za 0,34 odsto, a maksimalno umanjenje može iznositi 20,4 odsto.
To u praksi znači da će, na primer, osoba sa punom penzijom od 60.000 dinara u slučaju prevremenog penzionisanja primati oko 47.760 dinara mesečno, piše Kamatica.
Stručnjaci upozoravaju da se ta razlika ne sme posmatrati kratkoročno, jer se umanjenje primenjuje trajno – čak i kada korisnik kasnije dostigne godine za redovnu penziju. Zbog toga odluka o ranijem penzionisanju u velikoj meri zavisi od ličnih okolnosti, zdravstvenog stanja i finansijske sigurnosti.
Iako se u javnosti često govori o „privilegiji ranijeg odlaska u penziju“, u praksi se prevremena penzija najčešće ne bira iz komfora, već iz potrebe, odnosno usled zdravstvenih razloga, gubitka posla ili nemogućnosti nastavka rada u poznijim godinama.
Dodatnu složenost unose i posebni slučajevi, poput benificiranog radnog staža, gde određene profesije poput rudara, vatrogasaca ili pripadnika vojske mogu ranije u penziju, ali i uz drugačiji obračun umanjenja. Iako pravila za prevremenu i redovnu starosnu penziju u velikoj meri ostaju ista u postupku ostvarivanja prava, najosetljiviji deo i dalje je dokazivanje potrebnog radnog staža od 40 godina, što može biti odlučujuće za konačnu odluku o penzionisanju.
Na kraju, pitanje prevremene penzije ostaje individualna odluka – između želje za ranijim odmorom i finansijske računice koja prati ostatak života.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
U Michelin Srbija se prevremeno ide samo u smrt.
Prevremena penzija posle 40 godina rada ne bi trebala biti umanjena nikako ni trajno ni privremeno. Ko izdrzi tolike godine ne bi ga trebalo kaznjavati vec nagraditi.
Slazem se u potpunosti.Sa ovim umanjenjem covek bude kaznjen sto je mlad i rano poceo da radi,placao je 40 godina doprinose i sad opet jos da mu se umanji od toga
Ako je neko uplacivao u fond 40 godina treba ga kazniti.Bolje da je uplacivao 25 godina,nema kažnjavania jer je kasno poceo raditi.
Mišljenja sam da ne treba glasati one koji su doneli takvu odluku.
A sta sa onima koji nisu ni docekali penziju-dali im drzava vraca sve uplate za penziono za predhodni period?Ili to ide u Krkobabicev fond ,jer svi Krkobabici su foteljasi a imaju i svoju privatnu partiju !
Otišla sam u prevremenu penziju da brinem o roditeljima koji su preko 90 godina. Otac Alchajmer a majka slomila kuk. Zbog toga treba me kazniti dokle god sam živa. Penzija umanjena 18 %.
Ko to može da ide u prevremenu penziju,neko ko je završio max srednju školu i nije ostao bez posla od 2000-2012.god.i ko je našao novo zaposlenje i imao sreće da ga poslodavac prijavi za PIO , većina ovih prevremenih penzionera nastavljaju da rade i poslodavci ih rado zapošljavaju jer im samo uplaćuju porez na dohodak od 10%a ostalo imaju kao penzioneri,za nekog mlađeg bi morali da uplaćuju poreze i doprinose 62%,zato se ne puni kasa PIO fonda i Zdravstvenog osiguranja.
Jos gora varijanta ako je covek od 18 god. Radio poljoprivredu i uplacivao sve dažbine 10 god. A Posle Prešao da radi u državnoj firmi 12god. Da bi završio kod privatnika na minimalcu 20 god. On ima da radi na minimalcu jos 6 god. Jer privatnici nece da povećaju platu njih ne interesuje škola pa ni minuti rad. Znaci i kada ode sa 66 god. I radnim stazom od 46 godina primaće minimalnu penziju oko 300 eur. E SAD kada bi otišao sa 60 god. I 40 staza oni mogu da smanjuju ali ja mislim da ne mogu da idu ispod minimalne penzije. A to je negde oko 280 eur. I sad šta je bolje ? Ako čovek živi do 80 god. I prima penziju 20 god. Ili 14 god.? Ali da su radnici kažnjeni i da od mnogih koji su prerano preminuli i nisu dočekali penziju država ima korist to je neminovno.