Zbog velikog interesovanja, koji je izazvao tekst o kompozitoru i manekenu Dušanu Karuoviću rodom iz Vlčasotinca, rešili smo da saznamo nešto više o njemu od njegovih rođaka u Vlasotincu, među kojima je i glumac Predrag Smiljković, i Beogradu, ali i prijatelja poput scenariste Siniše Pavića i muzičara Bojana Milanovića.

Beograđanin Borislav Vasiljević, sin Dušanove sestre Ljilje, odrastao je uz poznatog  ujaka. S obzirom da je i sam muzičar, radio je sa Dušanom na mnogim pesmama, pa zato odlično poznaje  Karuovićevu biografiju.

„On je rođeni brat moje majke. Kad je imao tri godine, preselili su se porodično iz Vlasotinca u Beograd. Otac Novica Karuović živeo je u centru varoši, a majka Živana Marjanović u naselju Kamenica, gde i danas živi Duškova sestra od ujaka, kod koje bi Duško često boravio. Obožavao je korzo pored Vlasine i tu bi šetao i jeo semenke. Iz Vlasotinca bi uvek donosio u Beograd po nekoliko kilograma semenki, jer to ga je podsećalo na detinjstvo. Jednom  je namerno izbegao odlazak u zavičaj i to prilikom snimanja serije „Vruć vetar“. Pošto je znao skoro sve članove ekipe, a u Vlasotincu je imao puno rodbine, ne bi mogao da provode vreme i sa jednima i sa drugima, što bi mu sigurno zamerili. Kako se niko ne bi našao uvređen, Duško je odlučio da ostane u Beogradu“, izneo je svoje sećanje na ujaka Borislav Vasiljević.

Vlasotinčanin Dušan Duško Karuović– zaboravljeni kompozitor i prvi srpski maneken

Medicinska sestra Žaklina Bosić odrasla je u kući u kojoj je Dušan Karuović boravio kada bi dolazio u Vlasotince. Ona pamti zajedničke trenutke koje su provodili u krugu familije.

„Kad bi ujak dolazio u Vlasotince, noćio bi uvek u našoj kući i po 20-ak dana. Nekad je na tom mestu bila stara kuća u kojoj je rođena Dušanova majka, a potom su moji roditelji izgradili novu. Odatle bi odlazio da obilazi rodbinu, da se kupa u Vlasini ili na piće sa suprugom Mirom u tad novi hotel Grozd. Pamtim kad je doveo čuvenu glumicu Radmilu Savićević u našu kuću, to je bilo prilikom snimanja dečje emisije „Tebi kažem“ u Vlasotincu. Moja majka Dušanka kaže da je ceo tim bio kod nas na ručku, što je bila velika čast za celu porodicu. Ona još pamti glumca Petra Božovića, reditelja Zdravka Šotru… Za ujka Duška me vezuje i moj najtužniji rođendan. Baš kad sam punila 30 godina, on nas je zauvek napustio. Šta ćete i to je život“, priseća se sa tugom Žaklina Bosić.

Od brojnih Dušanovih rođaka u Vlasotincu, najpoznatiji je njegov sestrić glumac Predrag Smiljković, poznat po ulozi Tike Špica.

„Ujak je voleo svu decu u familiji, a svoju nije imao, iako je bio u braku sa zubarkom Milkom, koju smo zvali Mira. Kad se pogleda njegov opus, najviše je komponovao pesme za decu, preko 1000. Bio je urednik brojnih emisija dečjeg programa Radio-televizije Beograd, sarađivao je sa  autorima poput Minje Subote, Dragana Lakovića, hor Kolibri… Pred kraj njegovog života i Leontina Vukomanović mu je donosila svoje snimke“, priseća se detalja Predrag Smiljković.

Dušan Karuović je bio čest gost beogradskih kafana, restorana i klubova, gde se okupljala tadašnja jugoslovenska elita među kojom je bio omiljen. Jedan njegov opis novinara Milomira Marića iz časopisa „Duga“ iz 1980. pokazuje kako je Karuović izgledao u očima drugih: „Često značajno prošeta kafanom „Madera“, ne bi li prisutne podsetio da je u svojim najboljim godinama bio prvi beogradski maneken“. Glumac Smiljković isto potvrđuje ovaj Marićev citat.

„Posebno poglavlje su njegovi prijatelji umetnici svih vrsta, naročito glumci.  Izlazio je u Srpsku kafanu ili Klub književnika sa Zoranom Radmilovićem, Taškom Načićem, Petarom Božovićem Branom Crnčevićem… Kasnije kad sam odrastao, mene je vodio u Klub Radović. Kad sam krenuo da potpišem prvi ugovor sa RTS-om, slučajno sam sreo ujka kod bake. Pitao me kako je na fakultetu, tad sam zvanično još studirao biologiju. Nije ni znao da glumim u Leskovcu i da mi je Siniša Pavić napisao ulogu u „Srećnim ljudima“. Odmah me povezao kolima na potpisivanje. Ispostaviće se kasnije da je on sa tom serijom završio karijeru, a ja počeo da radim na televiziji. Posle sam bio uz ujaka i kad su mu već bili odbrojani dani. Prvi su došli da izjave saučеšće Dragan Nikolić i Zdravko Šotra“, završava svoju ispovest Smiljković.

Najpoznatiji vlasotinački zet, scenarista Siniša Pavić, rado se odazvao na naš poziv da nešto kaže o čuvenom kompozitoru.

„Sa Dušanom sam se lično upoznao relativno kasno, dok sam pisao  „Srećan ljude“ 1992. Sećam se da smo Ljilja i ja bili u njegovoj vikendici na Divčibarаma kad nam je odsvirao neku prelepu melodiju. Kasnije je Ljilja napisala tekst za pesmu „Vučje vreme“, koju će pak maestralno otpevati Ekstra Nena i Boba Stefanović. U toku snimanja serije Dušan se razboleo i tako da nismo imali prilike da zajedno radimo. Njegov odlazak je veliki gubitak za našu kulturu. Bio je ogroman muzički talenat, jedan lep čovek pun duha i vedrine sa snažnim temperamentom, jednostavno imao je sve vrline koje krase jednog južnjaka“, izneo je svoje utiske Siniša Pavić.

Zvanično, poslednji Dušanov saradnik bio je popularni pevač 90-ih Bojan Milanović. Ispostaviće se da je jedna pesma trajno obeležila karijere oba umetnika.

„Mada smo se sreli samo nekoliko puta, video sam da je reč o pravom gospodinu, dostojanstvenom i odmerenom, ali toplom u komunikaciji. Dušana sam upoznao dok smo radili na pesmi „Ne pali svetlo“, koju je on komponovao na tekst Ljiljane Pavić, a prateće vokale su otpevale Ivana Negativ i Ceca Slavković. Iako pesma nije objavljena ni na jednom albumu, poznata je zahvaljujući seriji „Srećni ljudi“ i danas je publika traži. Veoma je zahtevna za pevanje, što je za mene bio dodatni profesionalni izazov. Nažalost, ispalo je da je bila i poslednji Dušanov umetnički rad, jer otprilike godinu dana kasije on nas je napustio. Ima jedan emotivan trenutak koji nikad neću zaboraviti. Bio sam na Dušanovoj sahrani na kojoj je bilo puno sveta, naročito mnogo glumaca. Ne mogu da nabrojim ko je sve došao, a prvi na pamet mi padaju Milena Dravić i Dragan Nikolić. Kad se masa razišla, prišao sam Dušanovoj majci, koja me zagrlila i kroz suze rekla da učinim sve da njen sin živi kroz pomenutu pesmu. Ja zbog raznih pravnih procedura nisam objavio integralnu verziju pesme, jer se na internetu može naći samo snimak iz serije. Trebalo bi taj problem da rešim u narednim mesecima, pa da se na neki se odužim i Dušanu i njegovoj majci“, zaključio je pevač Bojan Milanović.

Karuović je umro od raka u 52. godini 18. januara 1997. u Beogradu. Na sahrani mu je držao govor venčani kum, glumac Petar Božović.

Iako je Dušan ostavio iza sebe bogat muzički opus, danas je skoro zaboravljen. Ponekad ga u emisijama pomenu njegovi prijatelji i saradnici kao što je reditelj Zdravko Šotra ili kompozitor Vojislav Bubiša Simić. S obzirom da se ove godine  navršava 75 godina od rođenja Dušana Duška Karuovića, lepo bi bilo da PGP RTS objavi bar jedan CD sa njegovim najpoznatijim kompozicijama.