Vlasotinčanin Dušan Duško Karuović– zaboravljeni kompozitor i prvi srpski maneken

Na današnji dan 1997. preminuo je u Beogradu Dušan Duško Karuović kompozitor pesama za decu i zabavne muzike, ali i “prvi beogradski maneken” kako ga naziva Milomir Marić. Dušan Karuović  je rođen  u Vlasotincu 18. novembra 1945. u jednoj od najstarijih građanskih porodica. Još pre njegovog  polaska u školu porodica se preselila u Beograd. Pošto je Dušan pokazivao talenat za muziku, završio je osnovnu pa srednju muzičku školu, potom upisuje akademiju koju nije zavšio, ali se muzikom bavio celog života.

 

Sa Oljom Ivanjicki

Pripadao je prvoj generaciji jugoslovenskih manekena. Kod nas 60-ih godina 20. veka muškarci su bili retki u svetu manekenstva, a i njih su pratile predrasude da su homoseksualci. Kako se Duško Karuović borio sa tim, najbolje ilustruje anegdota koju nam je ispričao novinar Milomir Marić. Naime, na prvim Duškovim modnim revijama ponekad bi se našao neki mangup iz publike koji bi mu dobacio da je „peder“. Za Karuovića kao mačo muškarca, to je bila strašna uvreda i dok bi šetao modnom pistom trudio se da zapamti prostaka iz publike. Po završetku manifestacije u mraku bi sačekao provokatora i sa zadovoljstvom bi ga našamarao. Kad se pročulo da meneken bije, prestala su dobacivanja.

Potom je 70-ih godina u magazinu „Bazar“ vodio rubriku „Modni vremeplov“, gde je pisao kritičku modnu retrospektivu Kluba poznatih. Međutim, vremenom se sve više vraćao muzici, svojoj staroj ljubavi. Komponovano je muziku za pozorišne predstave, filmove, serije i dečije emisije. Napisao je preko 1300 dečijih pesama koje su izvođene u emisijama  Radio-televizije Beograd, kao što su „Kocka, kocka, kockica“ ili „Deco, pevajte sa nama“. Jedna od najpoznatijih pesma je „Sve je stalo, samo deca rastu“ u izvođenju  Dečijeg hora Kolibri. Takođe komponovao je muziku za popularne serije i filmove: „Šesta brzina“, „Držanje za vazduh“, „Boj na Kosovu“, „Braća po materi“, „Srećni ljudi“, „Kraj dinastije Obrenović“, „Dnevnik uvreda“… U nekim od njih možemo ga videti u nekim grupnim scenama, npr. u seriji „Priče iz radionice“. Brojne Karuovićeve pesme žive mimo serija za koje su komponovane, npr. „Topolska 18“ iz „Srećnih ljudi“ po kojoj je Snežana Savić prepoznatljiva.

O Dušanovom privatnom životu nema puno podаtaka. Družio se vrhunskim beogradskim muzičarima, glumcima, rediteljima – generalno umetnicima. Dušan je bio u braku sa zubarkom Milkom (Mirom), nažalost, nisu imali dece. Jedan njegov opis Milomira Marića iz časopisa „Duga“ iz 1980. pokazuje  kako je izgledao Karuović kada je prestao da bude meneken: „Često značajno prošeta kafanom „Madera“, ne bi li prisutne podsetio da je u svojim najboljim godinama bio prvi beogradski maneken“.

Karuović je umro od raka u 52. godini u Beogradu. Na sahrani mu je držao govor venčani kum, glumac Petar Božović. Iako  je Dušan ostavio iza sebe solidan muzički opus, danas je skoro zaboravljen. Ponekad ga u emisijama pomenu njegovi prijatelji i saradnici kao što je reditelj Zdravko Šotra ili  kompozitor  Vojislav Bubiša Simić. U rodnom Vlasotincu brojni su Dušanovi rođaci, a najpoznatiji je njegov sestrić glumac Predrag Smiljković, poznatiji kao Tika Špic. S obzirom da se ove godine  navršava 75 godina od rođenja Dušana Duška Karuovića, ljudski bi bilo da PGP RTS objavi bar jedna CD sa njegovim najpoznatijim kompozicijama.


Pesma „Hriste Bože“ iz filma „Boj na Kosovu“, poznatija kao „Himna kosovskih junaka“, jedna je od najizvođenijih na rodoljubivim skupovima. Popularna je ne samo među Srbima nego i Rusima. Originalni tekst je preuzet je iz drame „Boj na Kosovu“ Ljubomira Simovića  po kojoj je snimljen istoimeni film u režiji Zdravka Šotre (1989). „Himna kosovskih junaka“ je posle filma zaživela među Srbima kao da je narodna pesma, pa retko ko zna da je autor teksta akademik Simović, a još manje da je muziku komponovao Dušan Karuović. Početkom 90-ih Jedinica za specijalne operacije (Crvene beretke) uzele je ovu pesmu kao svoju himnu, a posle njih i druge vojne i policijske jedinice. Postoji više verzija ove pesme, čak ju je bend 357 obradio u hard rok varijanti.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Чуо сам за Душка Каруовића.Слава му!Лепо је што га нисте заборавили!

vaš komentar