SVE ti je potrebno, a ničega nemaš. Velika isčekivanja, nadanja, vera u bolje sutra – ništa. Tako napuniš 30 godina u Srbiji
Što bi rekao Rambo Amadeus – rano za početak, prekasno za kraj. To je deviza duboko urezana u korteks nas u tridesetim, ili na pragu tridesetih.
Ali …. ali ideali se ne mažu na hleb, roditeljska pomoć i zaštita nije dovoljna, počinješ da se boriš za ono što ti s pravom pripada, ubedjuješ sebe da je svaki novi dan, nova runda za boljitak, za pozitivan iskorak u neku lepšu, prijatniju i bolju budućnost.
Avaj, samoobmana je teška boljka, bolje će sigurno biti, ali je vreme ono što stvara pometnju, pritiska te…osećaš se nelagodno, prazno, beskorisno.
U armiji nezaposlenih mi smo najbrojniji vojnici, u emigrantskim vozovima mi smo najbrojniji putnici.
Odlazi se! Sa kolko gorčine, nemoći, energije?
Država, ljudi, nstitucije – spavaju, karavani prolaze…
Retki su oni koji imaju dovoljno snage da tu nagomilanu energiju iskoriste za nešto pozitivno, za smiraj svoje duše, za ličnu izgradnju i napredovanje, ovde u domovini.
I najtvrđi kamen puca pod pritiskom, a ako se nastavi bojim se da će se moja generacija pući i pretvoriti se u prah i pepo, ili ćemo svi u armiju pa na voz, pa na Zapad ili Istok.
Da nekoj drugoj, tuđoj državi, zarađujemo novac i ulažemo svoje napore, znanja i kapacitete i uvek budemo – tuđenci i gastarbajteri.
Političari govore da će za pet do deset godina biti ovde fenomenalno, da će teći med i mleko, da ćemo ponovo postati društvo za poštovanje, samo moramo čekati, trpeti, štedeti.
Naše generacije celi dosadašnji život ne žive, nego životare. Puko egzistiranje, mrcvarenje, svikli smo da trpimo, ali trpljenje nikome ne prija, kaiševe smo toliko stegli da će nam trup prekinuti.
Živeli smo i živimo u godinama koje su pojeli skakavci, u praznom hodu, u ništavilu koje ne nudi ništa dobro, sem mogućnosti za tesanje karaktera, ali nisu svi skloni asketizmu, većina nas želi i zahteva boljitak i to odmah.
Preživeli smo ratove, sankcije, konsolidacije, zajebancije. Treba nam nešto lepo, što brže što pre.
Najveća mudrost života je biti na pravom mestu u pravo vreme, u vremenu smo se zagubili, u prostoru zalutali.
Koliko je znanja u nama, toliko je snage u nama. Znanja i snage imamo dovoljno, samo kome to da pokažemo i koga se to u opšte tiče.
Kad konkurišeš za posao prvo što te pitaju je da li imaš radnog iskustva …. kao da se radno iskustvo u izvesnim godinama podrazumeva. Smešno jer mladi do trideset godina čine oko 60% nezaposlenih. Pre će te pronaći iglu u plastu sena, nego tridesetogodišnjaka sa radnim iskustvom.
I na kraju smeh je lek, treba se smejati, ako nemate kome makar sebi.
Nezaposlen uvek pozajmljuje novac od pesimiste, jer pesimista ne očekuje da će mu novac biti vraćen.. hehehe
Da smo mi živi i zdravi ! I samo napred okrenimo se budućnosti. Možda bude blistava …. hehe.
Stevica Jovanović
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Glavu gore gospodine Jovanoviću. Još malo strpljenja, pa sve će biti u redu. Muka je bilo da dobijemo apsolutnu vlast. Sada kada je imamo, čekamo dva meseca na formiranje Vlade RS.Ja mislim da se od 17.03.2014. lakše diše. Sve je bolje. Narod nasmejan. Dobili smo novog Tita. On sve može, i daće bog rešiće naše probleme. Samo, malo kuburi sa kadrovima, pa bi da i ostale političke subjekte (OPOZICIJU) uvuče u Vladu. Jer takva vlada, daje više garancije od vlade parlamentarne većine. A sutra. Ko će biti odgovoran? Ponovo ti gospodine Jovanoviću, jer si tako glasao. U poltici neki mogu sve. Kad kažem sve, da dvadeset godina budu odgovorni za stanje u državi Srbiji, i na kraju te narod nagradi sa 51% podrške na parlamentarnim izborima.
Dragi vršnjače,
Iskreno ti želim da što pre shvatiš da je davno prošlo vreme kada si od sistema mogao da očekuješ podršku. Dok ne prestaneš s kuknjavom po portalima, žaljenjem za nekom imaginarnom situacijom gde je sve ok, dostupno i lako, dok se ne odvojiš od mame i tate i njihove podrške i zagrebeš noktima iz sve snage, neće ti biti bolje.
Da, većina nas koji nismo politički angažovani nema iste šanse kao oni privilegovani, da, život nije fer, ali si najvećim delom sam za njega odgovoran, i tvoja je odluka da li ćeš se tome prepustiti ili se boriti za sebe i svoje danas i sutra.
A ja ti želim da ipak izabereš ovo drugo
Sve najbolje
Niko ovde ne kuka, prosto sam iskazao svoje vidjenje stvari. Svako je kovač svoje sreće od materijala koje nam sudbina daje.Cilj ovog teksta je bila konstatacija stanja stvari iz mog ugla, a na kraju sam pokušao da afirmativno delujem. Stanje jeste teško, ali nije sve izgubljeno. Okrenimo se budućnosti i neka svako od nas ,koliko može i koliko zna, pomogne u gradjenju nečeg lepšeg, nečeg boljeg. Nisam pesimista, ali sam već sada iskusni optimista.Grebem ja i te kako dragi moj vršnjače, borim se. Ali ne treba da grebe svako za sebe, nego svi za sve… Možda zvuči idealistično i naivno, ali opšti interes nije ništa drugo do multiplikacije normalnih ličnih interesa svakog od nas. Nadam se da se razumemo…. Da ne zaboravim, ne očekujem ja od ovog i ovakvog pseudosistema pomoć, ovo je sistem koji ima samo jednu funkciju, funkciju samoodržavanja, sve se dešava (samo)voljom deklerativnih eksponenata tog sistema.Samo hoću da kažem da što ne valja treba menjati …
Poštovani gospodine Jovanoviću,
Imali smo svi MI veliku šansu, da 16.03.2014. na izborima stvorimo uslove da menjamo sebe, da menjamo sistem – državu, da menjamo druge, ali na žalost, izabrali smo kao što si sam napisao „sistem koji ima samo jednu funkciju, funkciju samoodržavanja“. Nisam pesimista, ali ova „družina“ nam neće doneti ništa dobro. Ne savetujem te, niti da ideš iz ove zemlje, niti da ostaneš. Jedino što nam preostaje je da se borimo. Ja se borim 21. godinu i nisam uspeo da promenim ništa. Još sam na početku. Kažu, da sam uvek na pogrešnu stranu. Ja nemam nameru da im se pridružim. Smatram, da lično dajem mnogo više od drugih, kako bi se stvorili uslovi za jedan bolji život svih nas, pa vas mladih. Za sada, za vas mlade u Srbiji, u ovakvom sistemu ne vidim nikakvu budućnost. Lepša budućnost je toliko daleko, da je ja vidim pod najboljim uslovima, tek za dvadeset godina. Jer obnova privrede je proces. Ništa se ne može desiti preko noći. Sve ostale poruke su laž, zarad dobijanje podrške na izborima.
Moram da pitam, koju smo to šansu imali 16.3?
Sa kojim ljudima?
Koga je trebalo da biramo a da se taj već nije pokazao i dokazao?
Nema takvog u Srbiji i, ako ćemo pošteno, od svih zala birali smo najmanje a vreme će pokazati da li smo i koliko bili u pravu.
Naša šansa smo mi sami i ne treba se puno osvrtati da bismo je pronašli. Da pogledamo u sebe i budemo iskreni prema sebi da li smo i koliko spremni da za lažna obećanja promenimo svoje mišljenjeili ga se odreknemo i priklonimo se većini, potpisivanjem partijskih knjižica bilo koje partije. Ako je knjižica izlaz onda, definitivno, nismo svoji i ne mislimo svojom glavom. E, zato ćemo biti i ostati tu gde jesmo.
Dosta politike preporuka mladim i obrazovanim ljudima ,ali ne sa kupljenim diplomama BRIŠITE ODAVDE ovde neće biti bolje za narednih 30-tak pa i više godina . Srbija (Leskovac ) se pretvorila u interesne grupacije ljudi vezanih oko politike.
Prekasno za pocetak, a prerano za kraj, isto bi se reklo… :/ Ali, nikada ne treba odustati i pre bih volela da se svi mi rukovodimo parolom: Nikad nije kasno i bice sve jednog dana OK! Nazalost, za sada, sve ovo sto si napisao je tacno, svi nam nesto obecavaju, a niko nista ne ispunjava i tako prolaze godine i dodjemo do neke 35.te, kada niko nece da nas zaposli, jer, jelte, vecina ne zaposljava one preko 35 god., a pre toga nas isto niko nece zaposliti, jer, jelte, nemamo radnog iskustva! Joooj, zemljo Srbijo, majko nasa, volimo te, uprkos svemu! 😀 Tebi, postovani Stevice, sve najbolje u zivotu i daljem pisanju! Vidi se da imas talenta! 🙂
Bez komentara 🙁
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/452235/Pismo-Hrvata-koje-je-uzdrmalo-region-Pozdrav-iz-normalne-Evrope
Bravo Đuro.
Čitajući ovaj tekst, ostao sam bez komentara. Neznam da li će neko od političara pročitati tekst, i konačno shvatiti gde se kao društvo nalazimo.