Kukavica, zaboravljena oaza mira

Na blizu 20 kilometara od Vladičinog Hana nalazi se planina Kukavica. Veliki potencijal za razvoj turizma, sa velikim planovima, ali se  sa realizacijom nije odmaklo dalje  od donošenja planskih dokumenata, pa tako ovu neuređenu “vazdušnu” banju, sa bogatom florom i faunom i divljim životinjama, posećuju samo planinari i lovci.

Često su se pravili planovi za razvoj turizma u tom delu južne Srbije na visokom nivou. Poslednji put, 2011. godine kada je donet Plan detaljne regulacije strogog rezervata prirode. Usvojen je i prostorni plan opštine Vladičin Han za period do 2025. godine, ali je sve, za sada, ostalo „mrtvo“ slovo na papiru.

Ovaj planinski masiv pripada Rodopskim planinama. Nalazi se na jugu Srbije i zahvata deo teritorije grada Leskovca i opštine Vladičin Han. Sa južne strane Kukavica je  okružena  Južnom Moravom, sa severa Vučjankom, na istoku Grdeličkom klisurom, a na severu Leskovačkom kotlinom. Ima više planinskih vrhova, a najviši je Vlajna, sa 1.452 metara nadmorske visine. Krase je i dve vulkanske kupe, Oblik i Grot.

“Ne znam kakvi su to planovi doneti i šta je njima predviđeno, ali ono što znam to je da su ovako visoku planinu ostavili bez ski-staza. Veoma je pogodna za skijalište, pa bi ovde mogao da se razvije i zimski turizam. Osim toga, nema pogodnije planine na jugu Srbije i za letnji turizam, ali ovde je sve nepristupačno, nema uređenih staza za šetanje, a ovo što videti uglavnom smo mi napravili ili su kamioni prokrčili put kroz guste šume, ali su te staze neprohodne tokom kišovitih dana”, rekao je za Jugmediu jedan iz grupe planinara koji su došli iz Leskovca.

Kako piše na stranici Turističke organizacije Vladičinog Hana – Kukavica je dragulj juga Srbije, planina mira i spokoja, bez i jedne fabrike i zagađivača u okolini od 30 kilometra. Ljubitelji prirode smatraju je za vazdušnu banju, jer, “jednom ko poseti Kukavicu i udahne vazduh ispunjen mirisom četinara, hrasta i bukve mnogihlekovitih bilja, rado se vraća ponovo.“

Kukavica ima bogatu floru i faunu. Šume su najvećim delom bukove, prirodne, sa zlatnom bukvom, kako se naziva i rezervat u kome  se nalazi. Ima i hrasta, a četinarima je pošumljena. Obiluje divljim malinama i kupinama, pečurkama, lekovitim i začinskim  biljem.  Na planini postoji krompir – goljak, autohtona vrsta.

Od krupne divljači  ima divljih svinja, srna, vukova, lisica, a poslednjih godina vikendaši viđaju i medveda,  ali se ne zna  da li se se tu nastanio ili je u prolazu. Zečevi, jazavci, veverice, fazani, divlji golub takođe krase ovaj predeo. Planina obiluje brojnim izvorima vode i potocina.

Ono presudno što koči da se bilo šta pokrene je nedostatak adekvatne saobraćajnice. Više putnih pravaca, on onog preko Repinca i Btestova, zatim, Rdova ili Jagnjila, samo su delimčno asfaltirani, ili nasipani. Do same planine vodi zemljani, kojim se lako može doći jedino terenskim vozilom.

“Za razvoj turizma na Kukavici najpre treba urediti infrastrukturu,  a prvestveno put. Kao drugo, na toj planini bi trebalo razvijati seoski, a ne visoki  turizam, kroz oživljavanje  sela i tako zaintereovanima približiti ovaj izuzetan predeo,” kaže Časlav Mladenović, direktor Centra za kulturu, turizam I bibliotekarstvo u Vladičinom Hanu.

Planom detaljne regulacije turističke zone Kukavica iz 2014. zacrtan je razvoj turizma sa akcentom na izletnički, rekreativni i lovno-ribolovni. Predviđena je izgradnja mnogo toga – od smeštajnih kapaciteta proširenjem i rekonstrukcijom dva doma, lovačkog i planinarskog,  do seoskih domaćinstava, izgradnju kompletne infrastrukture – saobraćajne, vodovodne, kanalizacione,  kao i posebnih turističkih sadržaja poput trim staza i sportskih terena, pa sve do heliodroma, za šta je neophodna prvensveno pomoć države.

Smeštajni kapaciteti u Planinarskom i Lovačkom domu, kojime ne gazduje lokalna samouprva, već Srbija šume,  imali ukupno 85 ležajeva, ali ni jedan od njih nisu dostupni gostima već godinama. Na Kukavici, tačnije u istoimenom selu nema više ni jednog stanovnika.  Uskoro će i okolna, Kostomlaticu, Rdovo i drugo, zadesiti slična sudbina, računajući da je i u njima presotalo tek po par staračkih domaćinstava. Ožive jedino leti, kada potomci nekadašnjih stanovnika odlaze zbog poljoprivrednih radova, a najviše zbog zasada malina.

Video snimak: Miljan Đorđevic

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pretplati se
Obavesti o

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila: Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare