KURI

Jедан од првих дербија који сам „самостално“ одгледао био је јубиларни, стоти дерби. Био сам код стрица у Реснику. Тада, на Ђурђевдан, одржавао се вашар у оближњој Раковици. Било је двадесетак дечака, другова  браће од стрица, и сви смо били сложни да нећемо пропустити оно што се дешава једном у младости.

Након ударања крушке, балерине, пива и осталих глупости, попели смо се у бус и правац Маракана. Све оно што се дешавало на терену, пре и после утакмице, добро памтим.

Јуче сам чекао да почне неки нови дерби, дерби који ништа не одлучује. У подне сам са супругом ишао да дочекамо ћеркицу са рекреативне. Била је помало љута на мене што нисам могао исто да поновим и када је увече долазио син са екскурзије.

Утакмица ми је била битнија. Не само то.

Неколико сати пре него да почне, стигла ми је порука на телефон. Од Курија „Бата Медо, футсал вечерас, од 20, измај се…“. Опет ми је Звезда скренула пажњу и више механички, само сам рекао да ћу тешко стићи.

Име Александар Микић, за многе је непознато, надимак Кури, познат је мојој генерацији. Сви су га знали, навијач, али попут оних професора у школама које смо највише волели, строг и праведан.

Данас имам посебан однос са њим. Док сам ја у великом фудбалу, он своју енергију троши у, што би један мој познаник рекао, собном спорту.

Никада пре нисам волео да гледам футсал. Ни сада ми не изазива емоцију, ни сада ми ништа не значи, сем када је у питању Куријев клуб. Клуб за који навијам свим срцем. Није само он тај који ме веже за њега, познајем све људе који га воде.

Зашто је онда Кури тако посебан?

Александар Микић је радник на улазној капији аутобуске станице. Чак и ми, који смо његови пријатељи, морамо платити карту, ако мислимо да уђемо на перон у његовој смени. То је онај човек који верује у систем, и нервира ме, нервира ме зато што поштује правила, зато што игра по њима, нервира ме зато што зна да нас је на другој страни много више, нервира ме зато што сам сигуран, да иако је у потпуности у праву, не може да промени ништа.

Ипак, њега не погађају коментари других, своје постулате је применио и у клубу чији је неизоставни део.

КМФ је настао из чисте младалачке љубави, из другарства и породичних вредности – људи који су се скупљали на малим теренима, играли турнире, освајали их, освајајући и симпатије гледалаца.

Временом су од својих победа направили мит, мит који је тражио организацију и професионализацију.

Улазећи у новоформирани клуб чиста срца, Кури је од своје мале плате, као део менаџмента, одвајао трећину за буџет.

Не желим да правим свеца од њега, али сваки познавалац спорта у Лесковцу, зна врло добро колико људи је прошло кроз наше клубове и зна да на прсте руке може избројати оне који су без новчаног интереса водили битке. Прошло их је на стотине сигурно.

Прве сезоне, иако су били шампиони, због реорганизације лиге остали су у истом рангу такмичења. Прошле су због лошије гол разлике у међусобном скору са првопласираном екипом, опет извисили.

Чим се појавио проклети новац, настале су и пукотине у породици и оно што је за Курија било незамисливо почело је да узима данак.

Најбољи играч је отишао у вишу лигу, састав је подмлађен, а од неколико старијих играча тројица су била са тешким повредама.

Нису бриљирали ни у првом делу, ни сада у другом, али су сплетом околности пре неколико недеља дошли у исту ситуацију као и прошле године. Требало је да победе првопласирану екипу са више од пет гола разлике, и на сву радост, уз помоћ многобројне публике, то се и десило. Противник из Ниша је декласиран са десетак голова у мрежи.

Иначе, Микић и ја, талични смо један другом, када год је дошао да гледа утакмицу мог клуба победили смо, када год сам гледао њих, исто би се десило.

Пошто су победили главног конкурента, све се заборавило, и сви смо размишљали само о баражу који би као првопласирани требало да играју.

Последње коло се пало баш на дерби, а играли су са екипом која је на самом дну табеле, и коју би само победа могла да остави у лиги. Победа против најбољих.

На све то сам заборавио, док сам заваљен у фотељу гледао нешто што некада нисам могао да видим ни на оближњој пољани. Тотални антифудбал. Да ли је могуће да они играчи зарађују стотине хиљаде евра, а неки од њих у Звезди и милион? Заиста ми је тешко да нађем, а нагледао сам се утакмица нижих рангова, меч са којим бих упоредио последњи дерби.

Ипак, нешто ме је тргло на полувремену и узбуђено сам позвао Курија. Није се јавио, за десет минута ми је стигла порука „2:1, полувреме“. Само то.

Осетио сам одмах да нешто није у  реду. Након што се завршила пародија намењена широким народним масама, стигао је шок „Изгубисмо, 2:3“.

Знао сам да је то за њега било као да му је неко умро. Звао сам га да се видимо чим заврши протокол. Углавном, добро је прошао, преживео.

Шта смо могли да му кажемо, сви којима је драг? Да батали, доста је више!

Пораз који је доживео Кури, није одраз те последње утакмице. Пораз који је доживео Кури је последица свакодневних шамара које даје и прима сваки грађанин напаћене Србије још од времена распада једне дивне земље.

Изумреле вредности су оставиле своје изданке, изданке који нису спремни за данашњи екосистем, екосистем који постаје још загађенији.

И, не само то, да дођем до личног, пораз који је доживео Кури је и мој људски пораз, јер сам између свог града и пријатеља са једне стране и „златних пајаца“ са друге, окренуо леђа и „уживао“ у представи, завршавајући дан убеђивањем имењака да је све оно што ради, односно оно што су у ствари и радили наши родитељи у фабрикама, дајући себе, градећи будућност, у ствари обична будалаштина, и да би једноставно требао да се прилагоди и буде као ја.

Да завршим писаније са информацијом да мој тим игра првенствену утакмицу у суботу, Кури ће бити ту.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

6 komentara

  • A Grade?

    20
    4

  • Ko si ti Medo da pises kolumnu o Kuriju.Ne o Kuriju vec o bilo kome iz fudbala.Kad se igralo na livace,gde je sad vrtic I crkva tada je sve pocelo.Piksi,Grade,da I Kuri.Pre toga,Maki,Cera,Spale,Zoki viktorija,Bici itd.Molim te ne upustaj se u pisanjije za koje si samo nacuo.E to je problem,kada dobijes pravo da se u sve razumes jos I da pridikujes.BBB,to je Dubocica,to je ljubav prema futsalu,a moj brat Kuri je samo deo jedne prelepe price o kojoj se moze I film snimiti.

    17
    11

    • Pošto znam da naši kolumnisti ne komentarišu svoje kolumne i pošto smo par komentara odbacili, osećamo dužnost da mi odgovorimo na pitanje: „Ko si ti?“.
      On je naš sugrađani, naš kolumnista koji već 7 godina na Jugmedii iznosi svoje stavove, utiske, prenosi emocije… Svi mi ponešto znamo o Kuriju, neki manje, neki više, neki baš sve, ali samo je on napisao. Ako vi znate bolje i više, vrata Jugmedie su vam otvorena, pod uslvom da umete da pišete.
      Za one koji uvek komentarišu političko (ne)opredeljenje kolumniste, poručujemo da Jugmedia ne deli ljude po poliitčkom opredeljenju, pa tako ćete na kolumnama na našem portalu sresti kolumniste različitih poliitčkih opcija i nestranačke ličnosti.
      Zato se ne nadajte da ćemo vam dopustiti da politčkim pamfletima omalovažavate naše kolumniste.
      Svi vaši komentari biće odobreni tamo gde se naši kolumnisti pojavljuju u javnost kao političari, a mi zabeležimo njihov angažman.

      5
      19

  • Svaka čast za tekst. Apsolutno se slažem sa svim što si napisao(uzgred si to i izuzetno lepo sročio), napomenuo bih samo da je za vreme „vođenja tribine“ KK Zdravlje, mnogima od nas Kuri bio uzor, ali onaj pravi, kakvi su i tada bili retki a danas ne postoje (iako smo navijali za različite Bg klubove). Kuri, skidam kapu druže.

    11
    14

  • Ovo ne može da se čita. Molim Profesora da prestane da tihuje i počne ponovo da piše.

    13
    3

  • Brat Kuri

vaš komentar