Kada bi mi ostao 1 dolar, uložio bih ga u PR rekao je Bil Gejts, a Andrijana Mitrović iz Leskovca neće ulagati svoj, već će pokušati da motiviše vlasnike firmi i institucija da u tu oblast, još dovoljno neprepoznatljivu na jugu, ulože njihov novac kako bi im profit bio veći jer je, posle 20 godina neformalnog iskustva nedavno stekla i formalno obrazovanje, postavši prvi diplomirani menadžer za odnose s javnošču u Leskovcu.

Ova supruga i majka dvoje nestašnih petogodišnjih mališana uspela je da pored sveg posla završi Biznis akademiju, Kembridž odeljenje u Beogradu za međunarodne ispite na odseku za PR menadžera, i to sa visokim ocenama iz 68 predmeta i sa 55 radova, od kojih 40 u oblasti odnosa s javnošću biznisa, menadžmenta, preduzetništva, ljudskih resursa i drugih oblasti.

„Uvek sam bila gladna znanja“, ponavlja nekoliko puta tokom razgovora Mitrovićeva, koja je kao diplomirani inženjer hemijskog i biohemijskog inžinjerstva promenila nekoliko firmi radeći na poslovima tehnologa, menadžera, projekt majstora i sličnim poslovima, stalno se usavršavajući, da bi na kraju shvatila da svoja znanja i iskustva treba da dopuni na predavanjima i ispitima svestki priznatih stručnjaka i uokviri ih diplomom.

„Koreni leže negde još u studentskim danima kada sam na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu bila potpredsednica Unije studenata, shvatajući da mi idu veštine javnog nastupa, a oni su se produbili dok sam u sada nepostojećoj firmi „Tomako lajn“ bila vođa tima za sistem upravljanja kvaliteta ISO 9001. Tu sam naučila da prepoznam problem da rešim problem zajedno sa timom i da upravljam projektom“, objašnjava dok joj osmeh sve vreme ne silazi s lica.

Kasnije je radila u NVO sektoru gde je pored izrade projekata, a bilo je tu i onih međunarodnih, trebalo posedovati komunikacijska znanja i veštine, talelenat za ubeđivanje i upravljanje.

Poslovi PR menadzera nisu, objašnjava, samo odnosi s medijima, već je to daleko šira oblast.

„Sa znanjem koje ima PR menadžer treba da pretpostavi na koje probleme može da naiđe, sa kojim zahtevima i problemima se suočuava menadžer proizvodnje, menadžer prodaje, menadžer ljudskih resursa, da poznaje strukturu organizacije. Bukvalno, deluje se lokalno u kontekstu celokupne situcije, internog i eksternog okruženja. Potrebna je sveobuhvatna arhitektura znanja. Ovo je budućnost jer ima brzinu i efikasnost, a krajnji cilj je dobit kompanije“, objašnjava.

Andrijana je i pesnik. 2017. izdala je zbirku pesama „Putokaz za lutalicu“, za koju je dobila priznanje od Srpske duhovne akademije, a ocenjena je  kao lirosofija, spoj poezije i filozofije

Diplomu je stekla nedavno, a uzgred je prošla i kroz bonus program, program za lični razvoj. Sada je u fazi ispitivanja tržišta i, generalno, očekuje uspeh, jer pored PR menadžera može da podučava menadžerskim veštinama u kompanijama, institucijama, školama, centrima za stručno usavršavanje, u bilo kojoj organizacijia, bez obzira da li je u privatnom ili javnom sektoru.

„Moja lična i profesionalna misija je da pomognem svakome ko želi da izgradi svoju reputaciju,baziranu na pravim vrednostima, na dobroj korporativnoj kulturi. Znači, da se sredi stvari unutra, da se dobri, čvrsti i etički odnosi inkorporiraju u identitet i nakon toga komunicira kroz imidž i brend. Vizija mi je da odnose sa javnošću, koji su za Leskovac još uvek tržište koje treba da se probija, da podignem na savremni i profesionalni nivo, da dam primer kako treba da se radi“, obrazlaže.

„Volim slobodu, kreativonost, ne dopuštam sputavanje, a poštujem svačiji upseh. Imala sam podršku porodice, ali sve sam postigla sama“

Mnogo se spekuliše, dodaje, o odnosima s javnošču jer se misli da ono što je najistaknutije je i najvažnije. To nisu isključivo odnosi s medijima i nije isključivo funkcija portparola, niti je maketing.

„Delokrug je mnogo širi, a suština je izgradnja ugleda i pozitivna slika organizacije ili kompanije u javnosti, a prethodno je potrebno stvoriti okruženje u kome će nesmetano da se ostavre ciljevi prduzeća i na kraju – profit.“, objašnjava suštinu PR menadzera.

Tokom zahtevnog školovanja pomagala je porodica, najviše suprug.

„Kada bi ste njega pitali o mojim poslednjim studijama, on bi mogao i roman da napiše. Bilo je tu i napetosti i smešnih sutuacija, ali sve se s uspehom završilo“, priča dok mi objašnjava horizontalnu i vertukalnu komunikaciju PR menadžera, ono što do kraja ne shvatim.

Pitam je zašto je svoju sudbinu vezala za Leskovac, odgovara da voli svoj grad.

„Ranije, na početku braka, mogućnost odlaska je negde visila u vazduhu, ali s protokom godina shvatiš da nigde do kraja ne cvetaju ruže i da svoje parče pod nebom možeš naći i tamo gde si se rodio, ako neprestano učiš i neprestano tragaš za poslom, a ja još želim da učim, a posao će sigurno doći. Osim toga, ovde su naši prijatelji, ovde sebi vreme skraćuješ, svuda stigneš i pešice, ovde si svoj na svome“, priča Andrijana Mitrović dok se posle dvočasovnog razgovora pozdravljamo na ulici. Od centra do kuće ima samo desetak minuta hoda.

„I to je prednost malog mesta“, dobacuje dok mi maše rukom.