Leskovac je tokom 2025. godine imao 110 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 čestica. To znači da su građani više od trećine godine udisali vazduh koji evropski standardi smatraju štetnim po zdravlje, pokazuju analize Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), koja se zasniva na zvaničnim podacima za 2025. godinu i dokumentima koje je usvojila Vlada Srbije.

Po broju dana sa prekoračenjima, Leskovac se nalazi među najzagađenijim gradovima u Srbiji. Gori rezultat imali su samo Novi Pazar (127 dana), Valjevo i Prokuplje (po 120 dana), dok su iza Leskovca ostali Kruševac, Vranje i Užice.

Za poređenje, Evropska unija od 2030. godine dozvoljava višestruko strože standarde kvaliteta vazduha, što znači da će gradovi poput Leskovca morati značajno da smanje nivo zagađenja ukoliko Srbija želi da se uskladi sa evropskim propisima.

Najopasnija čestica bez zakonske granice

Poseban problem predstavlja činjenica da Srbija i dalje nema propisanu dnevnu graničnu vrednost za PM2,5, sitne čestice koje predstavljaju najveći zdravstveni rizik jer prodiru duboko u pluća i krvotok.

Iako se koncentracije PM2,5 redovno mere, ne postoji zakonski limit čije bi prekoračenje predstavljalo prekršaj. Stručnjaci upozoravaju da se tako stvara paradoks: zagađenje postoji, meri se, ali formalno ne može da prekrši propise jer odgovarajući standard nije donet.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, samo tokom 2023. godine izloženost PM2,5 česticama u Srbiji povezana je sa 188,3 prevremene smrti na 100.000 stanovnika starijih od 30 godina, dok se jug Srbije nalazi među evropskim regionima sa najvišim stopama smrtnosti povezane sa zagađenjem vazduha.

Vlada znala za skoro 10.000 prevremenih smrti

Podaci o zdravstvenim posledicama nisu novi.

U Programu zaštite vazduha Republike Srbije za period od 2022. do 2030. godine, koji je usvojila Vlada, navodi se da zagađenje vazduha u Srbiji godišnje izaziva skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva.

Istim dokumentom procenjeno je da će, čak i ako se sprovedu sve planirane mere, 2030. godine od posledica zagađenja i dalje umirati više od 7.300 ljudi godišnje.

Međutim, analiza RERI-ja pokazuje da veliki deo planiranih aktivnosti nije realizovan.

Obećane mere ostale na papiru

Istraživanje zasnovano na odgovorima šest ministarstava pokazuje da su brojne obaveze iz Akcionog plana ostale neispunjene.

Među njima su:

• nisu uvedeni stroži standardi za uvoz polovnih vozila;
• kasni donošenje pravilnika o emisijama zagađujućih materija;
• nije povećan broj službenika koji kontrolišu industrijske zagađivače;
• nisu usklađene emisije pojedinih velikih industrijskih postrojenja sa propisanim vrednostima.

U pojedinim slučajevima ministarstva su odgovarala da nisu nadležna za mere koje su im samim Akcionim planom poverene.

Izveštaj koji kasni uprkos zakonu

Problem predstavlja i transparentnost institucija.

Novi Zakon o zaštiti vazduha obavezuje Agenciju za zaštitu životne sredine da godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha objavi najkasnije do 31. maja tekuće godine.

Međutim, u trenutku objavljivanja analize RERI-ja izveštaj za 2025. godinu nije bio dostupan javnosti, zbog čega je organizacija sama objavila detaljnu analizu podataka sa državnih mernih stanica.

Šta to znači za Leskovac?

Za građane Leskovca brojke predstavljaju više od statistike. Čak 110 dana tokom jedne godine vazduh je bio iznad dozvoljenih koncentracija PM10 čestica. Dugotrajna izloženost ovakvom zagađenju povezuje se sa povećanim rizikom od srčanih i plućnih bolesti, moždanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i prevremene smrtnosti.

Istovremeno, država još nema propisanu dnevnu granicu za najopasniju česticu PM2,5, niti je sprovela veliki deo mera koje je sama predvidela kako bi kvalitet vazduha bio poboljšan.