Leskovčanin prvi Srbin na putu oko sveta

PRVI SRPSKI putnik oko sveta Milorad Rajčević rođen je krajem 19. veka u okolini Leskovca.

Ljubav prema slikarstvu povela ga je do Beča, evropskih prestonica i Amerike, a potom je u Srbiji pribavio kartu za svet.

Ovo je priča o prvom Srbinu koji je krenuo na put oko sveta. Priča o čoveku kome je na vizit-karti pisalo samo – „svetski putnik“.

U Leskovcu je završio četiri razreda osnovne i dva razreda građanske škole. Nakon školovanja počinje da se interesuje za slikarstvo, te započinje izučavanje dekorativnog slikarstva. Želja za učenjem i avanturistički duh već u petnaestoj godini ga odvode u Beč, gde uči slikarstvo kod dvorskog slikara. To je bilo i njegovo prvo putovanje van Kraljevine Srbije.

 

Beč

Nemirni duh mu nije dao mira. Nije uspeo da se skrasi u Beču pa je počeo da obilazi jedno mesto za drugim – Salcburg, Minhen, Študgard, Nirnberg, Ulm. Potom odlazi u Francusku, gde tri meseca provodi u Parizu radeći u ateljeu slikara Žorža Vebera. Iz Francuske nastavlja dalje za Švajcarsku gde obilazi Ženevu, Lozanu, Bern, Cirih, Bazel i Lucern.

Umesto da se malo odmori od puta i bar na kratko skrasi, Milorad za vreme boravka u Rijeci dolazi na ideju da ode u Ameriku. Na riječkom pristaništu upoznaje kapetana Marka Karaksića pomoću kojeg dobija mesto na prekookeanskom brodu „Ultania“ koji je išao za Njujork.

Amerika

U Americi je proveo nekoliko meseci, sve dok nije na maratonu povredio nogu zbog čega je morao u bolnicu. Tamo otkrivaju da Rajčević nema pasoš te ga ukrcavaju na prvi brod za Evropu. Međutim, Rajčević je to bio samo povod da nastavi svoje putovanje pa odlazi kod tetke u Rumuniju. Odatle se, već oporavljen od povrede i materijalno potpomognut od tetke, upućuje u Carigrad, a zatim preko Aleksandrije u Jerusalim. Ovo njegovo prvo putešestvije trajalo je četiri godine a tokom njih je naučio pet jezika.

Vrativši se u Srbiju Rajčević nastavlja da se bavi sportom, koji je zavoleo još kao dečak. Međutim, u Srbiji s početka 20. veka sport se najčešće smatrao zabavom za besposlene i dokone ljude. Rajčevića su zbog toga, kao i zbog nemira koji ga nije dugo držao na jednom mestu, smatrali u najmanju ruku čudnim mladićem.

Ali time se nisu vodila i braća Savić, osnivači i urednici „Malog žurnala“, jednog od najtiražnijih srpskih listova tog vremena. Na njihova vrata 1910. godine zakucao je mladić Milorad Rajčević i odmah ih osvojio svojom živom ličnošću i naklonošću prema sportu koji su Savići jako cenili. Rajčević je ostavio jako dobar utisak na redakciju „Malog žurnala“ koja ga je opisala ovako:

Milorad Rajčević je bistar mladić, živa duha, uglađenih manira, po spoljašnjosti je opšte simpatičan mladić. Pozitivan utisak je naveo redakciju „Malog žurnala“ da sa Rajčevićem sklopi opkladu i pošalje ovog mladića na put oko sveta.

Ponudili su mu dve godine tokom kojih je trebalo da obiđe Evropu, Aziju, Ameriku i Afriku.

Deo dogovora je bio i mesečni honorar od 150 dinara, koji će na svaka tri meseca moći da podigne u mestu koje sam odredi, a što mu je bilo dovoljno da preživi. Pored toga, izvor prihoda mu je bila i prodaja dopisnih karata sa sopstvenim likom.

Njegova obaveza je bila da iz svakog mesta redakciji „Malog žurnala“ pošalje dopis i potvrdu mesne vlasti kao dokaz da je bio u svakom od mesta koje navodi.

Put oko sveta – opklada od 10.000 dinara

Oduševljen, Rajčević oberučke prihvata opkladu i kreće na put oko sveta 14. marta 1910. godine. Svečano su ga ispratili njegovi prijatelji sportisti i redakcija „Malog žurnala“. Na put kreće sa rancem na leđima, u kome je, osim neophodnih lekova, poneo putničku knjigu – praznu svesku u kojoj je nameravao prikupiti potpise svih značajnijih ljudi na koje bude naišao tokom puta.

Potpisi krunisanih glava

U putničku knjigu mu se prvi, već posle dva dana puta, upisao princ Đorđe Karađorđević kojeg je sreo u Gornjem Milanovcu. Kretavši se ka jugu stiže i do crnogorskog prestolonaslednika Danila koji mu se takođe upisuje u putničku knjigu i daruje ga jubilarnom spomenicom knjaza Nikole. Iz Crne Gore se upućuje ka Italiji, odakle je trebalo da se prebaci u Afriku. Međutim, zbog rata u Tripolitaniji (Libiji) menja maršutu i odlazi u Francusku, pa zatim u Englesku i Nemačku, da bi već u julu došao do Petrograda.

Biciklom po Aziji

U Rusiji je proveo mesec dana tokom kojih je odsedao u najboljim hotelima i posećivao predstavnike vlasti i istaknute ličnosti da mu se potpišu u putničku knjigu. Uglavnom su ga svi primali sa oduševljenjem, željni da saznaju pojedinosti o njegovom neobičnom poduhvatu. Već početkom avgusta 1910. odlazi u Sibir i dalje na azijski kontinent.
Na biciklu prolazi azijske krajeve u kojima sreće za njega čudne ljude i običaje, te oseća nostalgiju za Evropom i njemu poznatim stvarima. Zato se iznenađuje kada u ruskoj Mandžuriji na prijemu kod guvernera čuje starog ruskog oficira koji peva srpsku pesmu

leskovcanin-srbin-putnik1

„Rado ide Srbin u vojnike“, koju je ovaj naučio od generala Jovana Lipovca Crnogorca sa kojim je služio u Rusko-japanskom ratu. Odatle se upućuje u Vladivostok pa u Japan.

Japan i gejše

Iz Japana šalje redakciji dopis pun oduševljenja japanskim narodom, koji se, gle čuda, kupa najmanje dva puta dnevno. Naravno, njegovo oduševljenje izazvale su i gejše. U Japanu ga prima i prestolonaslednik, koji odbija da se upiše u njegovu knjigu. Razlog tome jesu japanski običaji po kojima je car božanstvo. Nakon Japana usledili su Singapur, Malezija i Sijam.

Kraljevski prijem 

U Sijamu ga prima kralj lično i daruje mu motorni bicikl, kako bi mu olakšao put.

Obilazak pola sveta na biciklu
U doba kada je Rajčević krenuo u svet to je bila prava retkost i senzacija, ne samo za nas, već i za sve krajeve sveta kroz koje je prošao. O njemu i njegovom putovanju govorilo se i pisalo i u stranoj štampi. Tako je u Indiju pre samog Rajčevića stigla vest o njegovom dolasku, te mu je priređen raskošan doček.

Indija

Nakon Indije upućuje se na Cejlon, zatim u Persiju, Siriju i Jerusalim. Tu ga primaju jerusalimski i jermenski patrijarh, nakon čega odlazi na hodočašće po Svetoj zemlji.

Beograd

U Beograd Rajčević stiže 21. septembra 1911. godine. Priređen mu je svečani doček n pristaništu, koji su braća Savić snimali da bi ga kasnije prikazivali u svom bioskopu.

Iako u toku ovog putovanja nije uspeo da obiđe Afriku i Ameriku Rajčević nije posustao u svojoj želji, te 1912. godine ponovo pristupa planiranju puta u Afriku. U toj nameri ga ometa Prvi balkanski rat u kojem je učestvovao kao vojnik. Već sledeće godine odlazi u Ameriku i obilazi je uzduž i popreko, nakon čega ponovo planira put u Afriku. Činilo se da mu nije suđeno da obiđe crni kontinent pošto je ponovo bio sprečen, ovoga puta Prvim svetskim ratom.

Afrika, konačno

Međutim, nakon završetka Velikog rata odlazi u Afriku o kojoj piše u dve knjige „Iz žarke Afrike“.

Milorad Rajčević je kao dopisni novinar časopisa „Mali žurnal“ od 1910. do 1930. godine proputovao 70 država. Od njegovih dopisa pravljene su veoma čitanje reportaže, a objavljeno je i vipe knjiga u kojima su opisani njegovi doživljaje sa putovanja. Njegova putnička knjige je postala najveća i najvrednija zbirka autograma, a Rajčević prvi čovek sa područja nekadašnje Kraljevine SHS koji objavio zbirku sa stotinama potpisa kraljeva, prinčeva, državnih funkcionera i drugih znamenitih ličnosti.

(http://akademskikrug.rs/prvi-srbin-na-putu-oko-sveta/)

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

24 komentara

  • JUGMEDIA, može opklada, samo ovaj honorar malo da povećate. 🙂

    • Acko prijatelju

      I ovoga puta po tvom vec ustaljenom obicaju, debelo si zakasnio.

      Jedan nas sugradjanin, je vec obisao celu planetu. 🙂 🙂 🙂

      I to za samo godinu dana! 🙂

      Da li mozda znas kako se zove taj Leskovcanin i za koji honorar je izvrsio taj naporan zadatak? ❓ 🙂

      • A ne prijatelju,, jedno je kada ideš da predstavljaš grad i državu poslom a drugo je kada ideš na račun medija da izveštavaš.
        Još da ti na kraju isplate kada završiš i opkladu. 🙂

        • Ponovo si u pravu. 🙁

          Narocito po pitanju „predstavljanja drzave“. 🙂

          • Naravno da sam u pravu, svaki funkcioner bilo lokalni bilo republički koji ide poslom u inostranstvo, pored tog posla mora da misli i na interese i ugled zemlje.
            To se samo kod vas nije gledalo.

          • Ako nastavis da budes drzak i bezobrazan, ukinicu ti i to jedino slovo sto ti je preostalo. 🙂 🙂 🙂

          • A ja ću tebi da ukinem dj, pa ima da ispadne kako se raduješ novoj vlasti. 🙂

  • JUGMEDIA, ponovo ne mogu da pod imenom Aleksandar ostavljam komentare. U čemu je problem?

    • Aleksandre,
      kod nas se ne vrši registracija,
      nema pravih imena i prezimena, adresa, pa nam
      nije jasno da li je i kako došlo do krađe.
      Molim vas, budite uporni.

      • I dalje neće, izgleda da me program baš i ne voli. 🙂
        Nije kradja jer nema drugih komentara sa tim imenom. Dešava se stalno u odredjenim vremenskim intervalima pa verujem da je problem softverski. Prošlih puta je nestalo samo od sebe posle par dana. 🙁

        • Acko nema sanse da si ovoga puta u pravu.

          Ko bre tebe ne voli? ❓

          Zar postoji neko takav, ili nesto takvo na celom svetu? 🙂

  • Dotični svetski putnik uopšte nije predak izvesnog današnjeg putnika iz Leskovca. Samo liči. On je tačnije čukun-deda našega djure. Elem, njegov predak je običavao da nosi svesku u pohode poznatima, ne bi li mu se ovi upisali, ko u spomenar za dugo sećanje, od čega zapravo i vode poreklo spomenari i leksikoni današnjice. Njegov potomak djura je na put krenuo goloruk, s namerom da se u svaku svesku iole poznatije face grada i države upiše, tačnije da ga moćnici uteftere u svoju svesku i to baš na crnu listu. Tako se, za razliku od njegovog pretka koji je imao hobi da sakuplja tuđa imena, djurino ime pronašlo svuda kod onih kojima je išao u ,,pohode“.

  • Kriger je kao neko s one strane naše borbe iz poznate serije postao poznat zahvaljujući dejstvu naših junaka.

    Jednom davno, rekoh ovde na Jugmedii, da taj što ga djura ganja i ne bi bio tako slavan, da mu vest o tome nije pronosio lično djura.

    Dakle, nema otpisivanja!

    Dok živi djura, o nekima će se pričati na zanimljiv način. I negativna reklama je uvek bolja od nikakve, kakvu bi vlast imala, da nije djure i Jugmedie, s obzirom da vlast radije mumla sebi u bradu i mulja nešto za sebe, a ne za narod, pa bi građani, ne do bog, stekli pogrešan utisak da ne rade ništa, da se sobom bave. Ovako djura svako njeno delo, iznese na videlo.

    E sad, verovatno su Vas neke i otpisale, ali to nema veze sa ,,krugerima“. Pre će biti da ste njih zanemarili zbog ,,svoje borbe.“

    • Kao i uvek do sada, nemas blage veze sa muzikom. 🙂

      • Ćuti, tu još nešto i nabadam. Šta li bi rekao kad bi mi video izbor muškaraca? Tek je tu katastrofa!

        • Poznajem ja taj tvoj izbor u prilicno velikoj meri.

          Stvarno katastrofa? 🙁 🙁 🙁

          Ne kapiram tvoje kriterijume uopste, ali ko sam ja da ti sudim?

          • U pravu si. To bi bilo isto kao da sebi presuđuješ?!

            Ali, ima jedna lepa stvar u vezi nesavršenih izbora.

            To je znak da sam živa, jer ljubav je uvek slepa.

            Znači, volim i znači, živa sam.

            A što se ostalog tiče? Pa niko nije savršen.

            Osim u izvesnim momentima kada volim da dominiram, lepo je da ponekad u saznanjima drugi bude superioran. Ženstvenije je. Za mene mislim.

          • Мени на поклон стигло:

            Знао сам да ћу жудети
            за капљицом сваком
            и погнут латицама тражити
            твоје сузне очи
            скривене иза стакла неког.
            Знам,
            понадала си се да изнемогао и жедан
            наjзад пред тобом клекох.
            Обманула те жеља као мене ономад
            када ти ницах под трепавицама,
            када се понадах
            да никада нећеш од среће отворити очи.
            Не знаш да сам опрезнији него пре
            јер иза мојих жедних латица
            снажно корачају пупољци као војници
            спреми да на команду утрче ти у душу.
            Знао сам да одолети нећеш
            том бокорењу мириса
            и знам да ћемо обоје робовати љубави

          • Laku noc.

  • i opet u isto vreme! 1:20

  • Ruke. Ruke miluju. One prete. One hvataju da pridrže. Mašu. Stvaraju, oblikuju. Greju. Pomažu ispružene. Ostavljaju uskraćene. Ruke dodiruju. Istražuju. Prenose misli, emociju. Ka tebi, ka meni, u zagrljaj. Oseti ruku. Traži srodnu dušu. Da uplete prste. Umrsi pramen kose. Uštine za obraz. Da poželi dobro jutro. Makar opali čvrgu. Ruke.

vaš komentar