Marinine kraljice slasti

Marina Kostić iz Donjeg Neradovca kod Vranja sa suprugom Srđanom ovih toplih avgustovskih dana polako privodi kraju ovogodišnju berbu bostana. Iako su ogromne količine lubenica sorte fantazija i kraljica slasti, a od dinja ananas i još neke domaće autohtone sorte već prodali oni i dalje polivaju svoj zasad bostana kako bi što pre za berbu stigla još jedna bostana.

Dok to radi ona pažljivo prati promene na lozi bostana strahujući od nekakve iznenadne bolesti. Tek kada se uveri da je sa bostanom sve u redu ona kreće da bere sočne lubenice. To čini veoma pažljivo trudeći se da ubere samo one koje su stasale za berbu.

Za razliku od njih dinje bere sa mnogo manje muka jer golim okom može da vidi koja je stasala za branje. Dinje sorte ananas nikada ne pucaju i njih je veoma lako pokupiti sa zemlje. To, međutim, ne važi kada su u pitanju autohtone sorte koje su sklone pucanju. Marina ih najviše voli jer svakog jutra ima priliku da uživa u njihovom predivnom mirisu koji se širi bostanom. Ne mogu da im odole ni slučajni prolaznici koji zastanu da kupe baš neku od ovih dinja koje ih neodoljivo podsećaju na detinjstvo i kada ih je svaki domaćin u ovom selu proizvodio na svom imanju isključivo za svoju porodicu.

“Naši ljudi vole dinje. Primećujem da se stariji uglavnom odlučuju za autohtone sorte dinja zato što su ih najviše jeli u detinjstvu i ne smeta im čak ni to što su pojedine veoma suve I imaju opor ukus. Mlađi ljudi se, međutim, isključivo odlučuju za ananas zato što je puna vode i zato što im veoma prija na ovoj vrućni”, kaže Marina.

U prodaji ona pogotovo uživa jer kupcima može da ponudi kvalitetnu robu uprkos tome što vremenske prilike nisu pogodovale proizvodnji bostana. Proizvodnju dinja i lubenica i ove godine započela je sa suprugom iz rasada koga su sami proizveli. Rasad im je dobro uspeo jer su vodili računa da se klijanje semena odvija na temperature od 15 do 30 Celzijusovih stepeni. Takođe su pazili da tokom ove proizvodnje temperatura ne padne ispod 10 stepeni kako biljke ne bi požutele. Ovako pripremljene sadnice zasadili su na rastresitom dobro pripremljenom aluvijalnom zemljištu koje je idealno za proizvodnju lubenica.

“Lubenice naročito treba zalivati u fazama razvoja loze i cvetanja, a pogotovo kada dođe do zametanja i rasta plodova. Polivanje treba prekinuti dvadesetak dana pre zrenja”, savetuje Marina.

Proizvodnja i uzgoj dinje ananas je, prema njenim rečima, slična krastavcu. Najveću potrebu za vodom dinja ima tokom cvetanja i formiranja plodova. U tom periodu ne treba na njoj štedeti vodu i to treba činiti u dužim vremenskim intervalima kako bi ona mogla da razvije snažan korenov sistem. Kada dinje počnu da dozrevaju treba smanjiti intenzitet zalivanja kako bi plodovi bili što boljeg kvaliteta.

Pratite JuGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Sadite ljudi besemene lubenice, 21. vek je. Za neupucene besemena lubenica nije GMO i postoji ohoho.

    • Lubenica bez semku, ko mladozenja bez mlatku.

    • @SLAVOLJUB Ako sedi si ti s mlatku i pljuckaj semke a ja cu si uzivam u lubence bez semke a mlatki ne trebav tej semke nego neke druge..

vaš komentar