Sistem konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji iz godine u godinu se sve više obesmišljava i udaljava od svoje osnovne, zakonom utvrđene svrhe, a rezultati ovogodišnjih konkursa Ministarstva informisanja i telekomunikacija pokazuju da je doživeo i potpuni fijasko.

Umesto da se raspodelom javnog novca podstiče javni interes i podržava razvoj medijskog pluralizma i profesionalizma, novac opredeljen kroz ovaj sistem postao je način za ogoljeno finansiranje medija, organizacija i medijskih grupacija bliskih vlasti, od kojih mnogi kontinuirano krše etičke standarde. Samo na prvi pogled paradoksalno, profesionalni, nezavisni i kritički mediji kažnjeni su zbog izveštavanja u skladu sa medijskom etikom i standardima profesije, što bi zapravo trebao da bude jedan od ključnih kriterijuma za dodelu sredstava.

Analiza konkursnog finansiranja, koju je izradila Koalicija za slobodu medija, pokazuje da se sredstva Ministarstva u značajnoj meri koncentrišu oko ograničenog broja međusobno povezanih vlasnika i medijskih mreža, od kojih su mnoge nedvosmisleno deo provladinog medijskog sistema ili su politički i poslovno povezane sa strukturama vlasti. Umesto da javni novac bude raspodeljen na osnovu kvaliteta projekata, doprinosa javnom interesu i poštovanja profesionalnih standarda, konkurs je pretvoren u mehanizam učvršćivanja političke i ekonomske moći medijskih aktera za medijske potrebe vlasti.

Reginalni medijski portal Jugmedia Leskovac kod Ministartsva informisanja ne prolazi na konkurse već četiri godine.

Ministarstvo je u 2026. godini kroz devet konkursa raspodelilo 482 miliona dinara. Prijavljena su 1.224 projekta, finansiran je 421, dok su 803 projekta odbijena. Međutim, iza privida konkurencije krije se duboko neravnopravan sistem u kojem značajan deo sredstava završava kod istih medijskih grupacija. Mreža medija povezana sa Radoicom Milosavljevićem dobila je 41,2 miliona dinara, grupacija Best Media Team, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“ – 32,6 miliona dinara, mreža Slavka Stijakovića – 27,4 miliona, mreža Aleksandra Milutinovića – 22,3 miliona, a medijska grupacija Vladana Stefanovića – 21,7 miliona dinara.

Podaci jasno pokazuju da konkursno sufinansiranje više ne funkcioniše kao podrška različitim medijima, već kao sistem za koncentraciju javnog novca u rukama nekoliko privilegovanih medijskih centara. Inače, ove privilegovane medijske grupacije do novca građana dolaze i kroz druge mehanizme finansiranja medija.

Posebno je porazno to što među korisnicima državnog finansiranja dominiraju i izdavači tabloida koji godinama krše profesionalne standarde. Finansiranje medija koji kontinuirano krše Kodeks novinara i novinarki Srbije predstavlja direktnu poruku da profesionalizam, etika i odgovornost prema javnosti više nisu kriterijumi za dobijanje novca građana, već sasvim obrnuto.

Slika je još gora ako se zna da su mnogi kritički mediji i organizacije potpuno odustali od konkurisanja, jer je diskriminacija postala očigledna, a ishod konkursa unapred jasan. Kada ovi mediji više ne konkurišu jer znaju da će biti diskriminisani, onda to više nije javni konkurs već administrativno pokriće za unapred dogovorenu raspodelu novca podobnima. (Ostatak na NUNS-u.)

Potpisnici:

Asocijacija medija

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

Asocijacija onlajn medija (AOM)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Slavko Ćuruvija fondacija

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“.

Udruženje novinara Srbije